Radionica

Feminizam, razlike i

jednakosti

Koordinator/ka: Milena, Lino

 

[ta se doga|a kada dolazi do pro衫e要e uloga polova i do demokratizovanja odnosa me|u polovima? Svedo~anstvo Milene (Italija): U italijanskoj vladi levog cen負ra ima vi{e `ena ministarki. Jedna `e要a nalazi se na ~elu novosnovanog mini貞tarstva za ravnopravnost polova. Otkad je ustanovljeno to ministarstvo u Italiji ni虺ad nije bilo tako malo zanimanja za `e要e. Mada doti~na ministarka, koja je veoma inteligentna, i koja za sebe tvrdi da je fe衫inistkinja, zastupa poziciju takozva要og feminizma razlika, njeno zalaganje za ravnopravnost polova zavr{ava u zalaga要ju za ulazak `ena u oru`ane snage.

Pojedine `ene (~etiri fa{istkinje, na ~e衍u s Mirjanom Markovi}), na vlasti su i u Sr苑iji one, me|utim, ne zastupaju razli~itosti (me|u njima nema feministkinja, anarhistkinja, liberalki...): zalaganje za ra述like me|u njima se svodi na zahtev da se `ene primaju na policijsku akademiju. U~e{}e `ena u represivnim strukturama nije nov problem: istorijski se pokazalo da su `ene, dospev{i na vlast, preuzimale patrijarhalne funkcije i povodile se za lo茆i虺om patrijarhata (primer vizantijske ca訃i苞e Irine koja se u naredbama vojsci potpisivala u mu{kom rodu kao Vasileus-car). To je karakteristi~no i za srpske ministar虺e: teoretski mo`emo zamisliti da SPS-ova, (ili SPO-ova), vlada ima i 80% ministarki, ali to ni{ta ne bi su{tinsko promenilo ni u dru{tvu, ni u polo`aju `ene. @ene u skandinavskim zemljama (u kojima su jedino izvr{eni zaista relevantni pomaci u pravcu demokratije, a posebno u pravcu ukidanja polne neravnopravnosti), nisu dale svoj doprinos promenama sa衫om svojom brojno{}u, nego pre svega, zato {to zastupaju odre|enu orijen負a苞i虻u koja im omogu}uje anga`man usmeren na ukidanje neravnopravnosti.

Posebna pa`nja na radionici posve迪e要a je doma}oj sceni. @ena je tradicionalno vaspitana da slu`i. Nakon II svetskog rata od `ene se po~elo zahtevati i da bude zaposlena van ku}e (Svaki mu{karac je pi負ao: radi li ti `ena?, Senka), ali to nije promenilo tradicionalnu podelu rada u porodici. Me|utim, istovremeno je odozgo nametan i zahtev za jednako{}u, delom zahvaljuju}i `enskom pokretu koji se formirao uo~i II svetskog rata. Prema Nedinom sudu, taj pokret nije bio dogmatski (u smislu isklju~ive vezanosti za radni~ku klasu), nego se zalagao za to da sve `ene koje su se ose}ale potla~enima treba da u~estvuju u promeni dru{tva. Taj pokret nije isklju~ivao mu{karce, ali njegovo insistiranje na promeni dru{tvenog polo`aja `ene po~elo je ugro`avati dominaciju mu{karaca koji su dr`ali vlast. Zbog toga su oni uspeli naterati taj pokret (oli~en u Antifa{isti~kom frontu `ena), da se 1953. godine sam ukine.

Ovaj razgovor o elementima emancipacije `ena odozgo (jer AF@ vodile su `ene iz obrazovanih slojeva dru{tva) ko衫限binovani su s nizom svedo~anstava `e要a koje su se u poratnom periodu borile za ravnopravnost na li~nom, porodi~nom i profesionalnom planu. To je dovelo do di貞kusije o odnosu emancipacije odo述茆o i emancipacije odozdo. Nasuprot Sta迦i要om stavu da je obnova patrijarhalnih od要osa u Srbiji povezana sa nametnutom emancipacijom, Neda smatra da u si負uaciji analfabetizma i nije bilo druge mo茆u}nosti do nametanja emancipacije, pa zato ne treba da se insistira na tom na衫e負anju odozgo kao uzroku slabosti emancipacije `ena u nas. U raspravi se moglo ~uti i mi{ljenje prema kome je dilema emancipacija odozgo emancipacija odo述do ustvari la`na: odozgo se mo茆u dati zakonski okviri (npr. ravnopra赳要ost u bra~nim odnosima, pravo na ra述vod, sloboda abortusa, itd.), ali niko odo述go ne mo`e nametnuti ravnoprav要u raspodelu ku}anskih poslova, niko ne mo`e naterati `ene da odbiju tradicionalnu podelu rada i niko osim porasle sa衫o貞vesti obi~nih `ena ne mo`e na負e訃ati mu{karce da se odreknu slobodnog vremena, koje u tradicionalnoj porodici stoji mu{karcu na raspolaganju, kako bi umesto patrijarhalne slobode uspostavio postpatrijarhalnu jednakost u podeli ku迪要og rada. Kulturne promene veoma su va苜ne u tom pogledu: kada generalni se虺re負ar jedne od najja~ih {panskih sin苓i虺alnih centrala (anarhisti~ke orijentacije), pred 2000 ljudi podnosi ostavku na svoju funkciju zato {to vi{e ne mo`e podneti preoptere}enost svoje `ene, koja je usled njegovog anga`ovanja preuzela sve ku}要e obaveze (a pri tom se niko ne smeje) onda to pokazuje veliku kulturnu razliku u odnosu na ovda{nju situaciju u kojoj demokrate na javnoj sceni i dalje obi~no raspola`u slobodnim vremenom svojstve要im tradicionalnom mu{karcu: izlaze, igraju fudbal i tako dalje a za doma}instvo i decu brine se `ena.

Najve}e protivnice autoritarno-patrijarhalnog poretka su zastupnice `enske solidarnosti. @enska solidarnost se vrlo te{ko posti`e, izme|u ostalog, i zato {to ona pretpostavlja da `ene moraju da se odreknu nekih privilegija koje proizilaze iz njihove podre|enosti (mu{ka za{tita, dru{tveni ugled i tako dalje). To je muko負rpan i spor proces, posebno u sredinama kao {to su na{e, jo{ je te`e na Kosovu i Crnoj Gori, nego u takozvanim razvijenim sredinama. Ali `enska solidarnost je pre貞udna za uspeh emancipacije i su{負in貞ke demokratizacije dru{tva.