Dileme i protivre~nosti pacifizma

Razgovor o vojnoj intervenciji

 

Razgovor je vo|en nakon protesta @ena u crnom, u sredu, 24. juna 98. Tokom pro­testa bilo je, naravno, verbalnih napada, naj~e{}e Sve ih pobiti (Albance); je­dan mu{karac je urlao gde je }irilica. {to pi{e samo Kosovo a ne i Metohija, vi ste za [ip­tare. Jedna mlada `ena, koja je ka­zala da nas podr`ava, nije smogla sna­ge da stoji sa nama jer meni je mladi} koji je slu`io vojsku na Kosovu poginuo pre tri dana; bilo je sa nama i par majki vojnika. Dunja je posle kazala Prenera`ena sam odsu­s­t­vom reakcije ljudi. Nije to zato {to su po­~eli da nas uva`avaju i vole, to je ili najdu­blji strah koji potiskuju ili izraz jo{ ve}eg protivljenja. ^ak vi{e i ne `ele da nas pljuju i psuju”. ^inilo se da ljudi zapravo ne `ele da se suo~e sa ogromnim strahom, koji ~ak ni euforija oko Mu­n­di­jala te{ko mo`e ubla`iti. Eto, nas vi{e od tridesetak iz raznih NVO grupa odlu~ile/i smo da razgovaramo o strahu od even­tual­ne vojne intervencije, da razgova­ra­mo o za­m­ka­ma, dilemama, protivre~nostima ve­­za­nim za vojnu intervenciju. Pre­no­simo razgovor bez intervencije, uz ne­znatna skra­}ivanja.

 

 

VOJNA INTERVENCIJA JE SKORO IZ­VESNA ... vojni, politi~ki, moralni razlozi...

Pretnja vojnom intervencijom je mno­go ozbiljnija nego {to se ovde, proce­nju­je i nego {to je to bilo u Bosni. Ok­le­vanje da se interveni{e u Bosni proizvelo je tolike ljudske `rtve, razaranja, milio­n­ske reke izbeglica. Sada u me|unarodnoj zajednici sazreva svest da se ne{to mora uraditi, hitno, bez odlaganja. Drugo, treba spre~iti prelivanje mogu}ih oru`anih su­ko­ba sa Kosova na teren drugih zemalja; tre­}e, ragovati energi~no na etni~ko ~i{­}e­nje na Kosovu. Razgovori u Moskvi Jelj­cin-Milo{evi} nisu doneli ni{ta novo. Mi­lo{evi}u samo slu`i da kupi vreme. Voj­na intervencija se ne sme izvesti bez saglasnosti Saveta bezbednosti jer bi to bilo kr{enje Povelje (Glava 7).

Vojna intervencija nije rezultat sa­movolje me|unarodne zajednice ve}, ako je bude, bi}e isprovocirana postupcima re­`ima u Srbiji. O ovome treba svi da ra­z­mislimo.

S politi~kog stanovi{ta vojna intervencija je opravdana i to ne samo zbog kr­{enja ljudskih prava, to je izvan svake su­mnje, nego i zbog regionalne bezbednosti. Mora se spre~iti preno{enje rata u su­sed­ne zemlje.

Nervira me licemerje me|unarodne zajednice i tzv. kategorija moralnog in­tervencionizma. Kad je ve} bilo kasno u Bo­sni, jedan visoki funkcioner valjda, Na­to pakta je kazao mi moramo da delujemo iz moralnih razloga. Onda se ~ovek pita [to nise delovali 6 aprila (kad je po­~eo rat u Bosni). [to me|unarodna zajednica nije htela da vidi nenasilan otpor albanskog stanovni{tva na Kosovu, {to ga je dovela do krajnje rezignacije? Nato pakt }e se definitivno ustoli~iti na Balkanu. To je proizveo Milo{evi}ev militarizam na Bal­kanu.

Amerikanci uvek igraju istu igru: kad Turci ubijaju Kurde to je u redu, ali nije kad to rade Ira~ani...

Mo`da bi bila dobra intervencija OUN, ali ne NATO.

 

NEMO], STRAH, OGOR^ENOST, KRIVICA... zamke svrstavanja PRO ET CONTRA vojne intervencije:

Ima mnogo izve{taja da se vojnici (voj­ska Jugoslavije) presvla~e u uniforme po­licije, a i jedni i drugi koriste oklopna sre­dstva i artiljeriju. Na kraju }e se po­staviti pitanje vojne intervencije, a onda ne}e vi{e biti kolebanja. A to je ne{to {to nas koji smo se protivili ratu dovodi u ne­mogu}u situaciju da pozdravljamo voj­nu intervenciju.

Zlo se mora spre~iti, glavni uzro­~­nik zla je re`im S. Milo{evi}a, ali kad do|e do li~nog problema, ose}amo strah. Pla­{im se za svoju decu.

Ja se iz sve snage svog straha za `i­vot pla{im vojne intervencije.

Kad se juna 92 o~ekivala vojna intervencija, a nama su zabranili mirovni pro­test, vra}ale/i smo se pe{ke sa Kara­bur­me do centra Beograda i iz sveg glasa vi­kale: Ne}emo u podrume! Ljudi su tada od­lazili iz Beograda, spremali su se pod­rumi, vidim da se opet neki podrumi spre­maju i ka`em ne mogu da idem u po­d­ru­me sa ovim ljudima. Mogu samo sa va­ma, sa ljudima koje poznajem. Ne}u u po­drum sa fa{istima i nacionalistima.

Strah ljudi oko nas je ogroman, a to ne `ele da vide. Sanjala sam pre neku no} da su mi se upalile neke lampice u TV. Mo­`da je i to strah od vojne intervencije. U jednom trenutku ose}am strah, a u drugom zazivam da uni{te sve to oru`je. Nije pravedno, nije mogu}e da se nastavi ovolika patnja civilnog stanovni{tva na Ko­sovu.

@ivim u nekoj vrsti raspolu}enosti, {i­zofrenog ose}anja. Kad ~ujem koliko je silovanih `ena, koliko je proteranih, rase­lje­nih Albanaca, a i Srba, onda ka`em kad }e ta intervencija? Ovo je drama­ti­~­no za nas pacifiste/tkinje: me{aju se politi~ki sta­vovi, emotivna previranja, moral­ne di­leme...

Za svo vreme rata u Bosni, najradije sam slu{ala pjesmu Kemala Montena: ti me pita{ kako mi je, da ti roknu samo dvije, sve bi ti se kazlo... Sino} me je zvala prijateljica iz Ulcinja i rekla mi da ima deset izbeglica u ku}i. Stigla je njena prorodica sa Kosova. Sjetila sam se koliko sam ~ekala na telefon iz Bosne. Koliko sam tada `elela da te strane trupe ne{to urade. Moram da priznam da sam ja, koja sam uvek bila protiv rata a i sada sam, ~ekala na tu intervenciju.

Bila sam u ratu. Dileme postoje, ali ono ~ega sam se nagledala za ~etiri godine, patnje i nesre}e, mislim da ih je bo­lje prekinuti za ~etiri sata. Videla sam suvi{e mrtvih i ~esto im zavidjela. Nemam di­le­ma {to se ti~e vojne intervencije, a posle onog {to sam pre`ivjela, nemam ni strah, pa neka prva bomba padne na moju gla­vu, nije va`no. Samo da se ovo zlo pr­eki­ne. Moja najve}a dilema je ho}e li ovaj kre­ten, monstrum oti}i s vlasti. Ne}u ni ja u podrume, svo vrijeme rata sam to od­bi­jala. Nisam htjela da budem s ljudima koji ubijaju i divljaju. Znam ru`nu stranu srp­skog dela i mislim da je du`nost da se go­vori prije svega o svojoj strani.

 

 

VOJNA INTEVENCIJA JEDINI NA^IN DA SE ZAUSTAVI RAT NA KOSOVU?

 Treba primeniti sve ostale metode pri­tiska i oni su dobrim delom sada u fun­kciji, neki mogu biti poja~ani, ali i tu ima granica, jer vi{e ne}e donositi rezultate.

Kad Milo{evi} obavi posao, kad oba­vi etni~ko ~i{}enje, za godinu dve, onda }e oni bombardovati neke ciljeve i do­ne}e politi~ku odluku koju mogu sad da do­nesu, bez daljeg rata i tragedije. Isto kao i sa Bosnom. SAD su izuzetno liceme­r­­ne. Mogli su na samom po~etku rata da uni­{te arsenale oru`ja u Bosni, a ni{ta ni­su uradili.

Vojna intervencija mo`e privreme­no ne{to doneti, sve dok me|unarodna zajednica bude pristrasna jedne posmatrala kao apsolutno zlo a druge kao apsolutno dobro.

Opet }e stradati nedu`no civilno stanovni{tvo. Vojna intervencija mo`e da se zavr{i najtragi~nije za sve civile. Me|u­na­rodnoj zajednici ni{ta ne verujem.

Apsolutno sam protiv vojne intervencije: nema selektivnih ciljeva. Od ame­ri~ke vatre nastradali su ameri~ki voj­ni­ci u Zalivskom ratu.

Da je u Bosni 92 do{lo do preventivne akcije, poginulo bi nekoliko stotina ili hiljada ljudi. To ne mo`e biti opravdano, jer bi poginuli nedu`ni. Ali bi bilo spaseno nekoliko stotina hiljada ljudi. Nervira me la`ni pacifizam.

Neka NATO na nasilje odgovori na­siljem, ali samo da civili ne stradaju.

Vi{e sam nego protivna intervenciji NATO. Ona ne bi donela ni{ta pozitivno. U Pri{tini o~ekuju da }e posle intervencije Kosovo dobiti nezavisnost. Intervencija je u Bosni ko{tala milione, a istovremeno ni­su mogli da stignu konvoji humanitarne pomo}i. Ni sad u Crnu Goru ne sti`e pomo} za zbrinjavanje izbeglica.

Zlo se mora spre~iti i ja kao pravnica nemam dilema. Kad me|unarodna zajednica posegne za upotrebom sile, smatram to analognim upotrebi sile u mir­no­dopskim uslovima, kao kad se jure kriminalci i psihopate. Patologija ovde postoji na svim stranama, ali je glavni krivac Mi­lo­{evi} uz veliku popustljivost me|unarodne zajednice.

 

UTICAJ VOJNE INTERVENCIJE NA RE@IM MILO[EVI]A: da li bi ga oslabila/oja~ala? Da li bi ubla`ila ili poja~ala nacionalizam, {ovinizam, ksenofobiju?

Bojim se da bi vojna intervencija (VI) oja~ala Milo{evi}a, da bi se on ponovo jo{ vi{e u~vrstio na nacionalisti~koj kse­nofobiji i euforiji o ugro`enosti srpskog naroda .

Bojim se da to ne}e biti kraj za Mi­lo{evi}a i to me najvi{e u`asava.

Svi diktatori, od Kastra do Sadama i dru­gih, i dalje su na vlasti tako da ni eventulna VI ovde ne bi skinula ovaj re`im. Na patolo{ki na~in oni }e ostati hrane}i se svim {to nas poga|a.

Ova mafija koja se obogatila na san­kc­ijama, ima interesa da bude rata na Ko­sovu ili Nato intervencije. To njima ba{ super odgovara da zarade pare.

Ovde je narod duboko ukopan u na­cionalisti~ke pozicije, svaki njegov po­tez (Milo{evi}ev) do~ekuju sa euforijom. Ne vidim snagu u Srbiji koja bi mogla Mi­l­o­{evi}u da ka`e dosta.

Milo{evi} je za vreme embarga jo{ vi­{e oja~ao i povukao je me|unarodnu za­jednicu za nos.

 

DA LI POSTOJE DRUGA^IJI NA^INI DA SE ZAUSTAVI RAT?

[ta ~initipredlozi, inicijative...

 

@elela bih takvu intervenciju koja }e sru{titi ovaj re`im i uspostaviti neku vrstu protektorata.

Selektivni udari na ekonomske centre mo}i, sive ekonomske mo}i koje se nalaze iza onoga kojeg smatramo krivcem za sve, a koji nije tako mo}an kao {to nam se ~ini. Udari na ekonomske centre mo}i, to je dugme koje treba da se pritisne, a ne dugme koje lansira rakete, pa ~ak ni najselektivnije ciljeve.

Ja sam od 91 za civilni protektorat. Uop­{te me ne zanima kategorija nacio­nalnog suvereniteta. Bolje nam je da nam Vestendorp odre|uje zastavu nego neki ovi ovde. Bezuslovno sam za civilni protektorat na Kosovu i u Srbiji. Bira se manje od dva zla. U svakodnevnom delovanju, na mikro planu sam za male civilne intervencije-edukaciju za antimilitarizam, pacifizam...

Treba da podsti~emo jo{ vi{e ljude da dezertiraju, da vr{imo edukaciju za de­zer­tiranje. Ljudi nisu ovde vaspitani da dezertiraju iz vojske. To njima nije u glavi, u svesti. Ina~e, kad bi ga|ali (vojna intervencija) paravojne formacije, doborovo­lja~ke odrede, ja bih to istog momenta podr`ala. Ovako znam da bi to pogodilo mla­di}e koji slu`e vojni rok i ne smeju, ne znaju da dezertiraju.

Protektorat, civilni, nikako vojni. Mo­ramo na}i na~ina da ube|ujemo ljude u male ciljeve, da podsti~emo prigovor savesti, da pro{irimo krug antimilitarista, da razgovaramo o strategijama nena­sil­nog otpora; da podr`avamo sve koji ne}e u rat na Kosovo.

Da izlazimo iz na{ih getoa, da se {i­ri­mo, zajedno organizujemo proteste...

Da podsti~emo edukaciju za pacifi­zam; svuda, na ulici, {kolama, u ku}i...

Da se osposobljavamo za prevenciju ratova a ne samo da se bavimo posledicom ratova; da {irimo prigovor savesti na vojne tro{kove, jer na jednu raketu se potro{i vi{e nego na sav mirovni pokret u Evropi.

Izvesti Milo{evi}a na Ha{ki sud kao osvedo~enog ratnog zlo~inca. Mo`da to ne bi zemlji donelo nove snage, ali bi si­gur­no ne{to pomerilo, itd.

Umesto zaklju~aka ipak, mo`emo da ka`emo da je postignuta saglasnost oko slede}ih stavova:

Za nastalo stanje na Kosovu (Koje je es­kaliralo do pravog rata) najve}i je krivac srpski re`im i S. MIlo{evi} li~no,

Me|unarodna zajednica kriva je za sada{nje stanje, pre svega jer nije pru`ila nikakvu podr{ku niti je uzela u obzir dugogodi{nji nenasilni pokret albanskog stanovni{tva na Kosovu za uspostavljanje ljudskih individualnih i kolektivnih ljudskih prava, za stvaranje mira; danas, kad je mirni i nenasilni otpor me|u ve}inskim kosovskim stanovni{tvom u uzmaku, budi se interes za Kosovo u centrima svetske mo}i i umesto civilne intervencije i mi­ro­lju­bivog re{enja, sve vi{e se govori o voj­nom re{enju,

Mirovni pokret na Zapadu nije uspeo da izazove ve}u pa`nju svetske jav­nosti za zagovornike/ce principa nenasilja na Kosovu rat na Kosovu je i poraz mi­rovnog pokreta ili bar razlog za preispitivanje sopstvene odgovornosti,

Ekonomske sankcije nisu re{enje: one nisu sru{ile nijednog diktatora, pa ne­}e ni S. Milo{evi}a,

Pitanje vojne intervencije obele`no je brojnim kontradikcijama, dilemama (mo­ralnim, emotivnim) a neprihvatljiva je sa stanovi{ta pacifizma i antimilitarizma, ali va`no je suo~avati se sa kontradikcijama,

Ekonomske sankcije nisu re{enje: one nisu sru{ile nijednog diktatora, pa ne­}e ni S. Milo{evi}a. U obzir dolaze selektivne ekonomske mere protiv re`ima. Npr. blokada privatnih ra~una funkcio­ne­ra re`ima u inostranstvu, itd. a tako|e i ne­nasilne akcije, kao {to je elektronska blo­kada Radio Televizije Srbije, vojnih linija komunikacije, itd.

Re{enje je i u uvo|enju civilnog pro­tektorata nad kriznim podru~jem (na Ko­sovu a po mogu}nosti i {ire) a du­goro~no re{enje je u potpunoj demilitarizaciji regije ex Jugoslavije (ili Balkana u ce­lini).

 

U razgovoru u~estvovale/i aktivi­sti/tki­nje iz slede}ih grupa: Helsin{ki odbor za ljudka prava, @ene u crnom, Ju­goslovenski komitet za prigovor savesti, Ju­goslovenski komitet pravnika za ljudska prava, @enske studije, Gra|anski sa­vez, @enski autonomni centar protiv seksualnog nasilja, SOS telefon za `ene i decu iz Nik{i}a (Crna Gora), Grupa za mi­rov­ne akcije M iz Pan~eva, Antiratna kam­panja, Udru`enje za mir-Italija, TOD (Institut za demokratiju) Zagreb.

 

Pripremile: Sta{a i Marija

 

Beograd, jula 98.