24. maj - Me|unarodni dan `enskih akcija za mir i razoru`anje

 

Obele`ava se od po~etka osamdese­tih godina. Ne radi se o obele`avanju datuma kada se desila neka nesre}a ili katastrofa ve} je posve}en snazi `ena unutar pacifisti~kog pokreta.

Po~etkom 80-tih godina {irila se mre­`a `ena protiv vojnih baza u Velikoj Bri­taniji (Greenham Common), protiv krsta­re­}ih raketa u Nema~koj... u na{oj zemlji smo u~estvovale u pokretu protiv NATO pakta i tako smo stvarale prve `enske antimilitaristi~ke grupe.

Pletu}i paukove mre`e oko `i~anih ograda vojnih baza, borave}i tamo nede­ljama u {atorima, samoorganizuju}i se, pra­ve}i `ive lance, hiljade `ena je pokre­nulo {iroki nenasilni civilni otpor tra`e}i razoru`anje u celom svetu. Prevazilaze}i gra­nice jer dr`ave nastaju ratovima i dr­`a­ve vode ratove koordinirano smo do­nele odluku da sve zajedno tog dana organizujemo akcije za mir. U tom pravcu, po­kre­nut je apel Demilitarizacija ~ove­~an­stva koju su organizacije unutar `enskog pokreta 24. maja 1975. (Dekada `e­na) uputile Generalnoj skup{tini OUN i od tada stalno obele`avamo taj datum.

Pokret `ena za razoru`anje na Za­pa­du pre{ao je duga~ak istorijski put, iako je patrijarhalna istorija izbrisala iz zvani~nih knjiga TRAGOVE NA[E BORBE.

Na primer, u Andaluziji je sredinom XIX veka stotine i stotine `ena iza{lo na uli­ce gradova Heresa (Jerez), Cadisa (Ca­diz) Sevilje... protiv regrutacije, protiv oba­veznog slu`enja vojske koju su tada na­meravali da nametnu. Isto tako, protiv I i II svetskog rata, milioni `ena se pokrenulo u Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj... sa­­kupljaju}i potpise, organizuju}i mar­{eve.

Od tih pokreta, njihovog iskustva i te{ko}a, nau~ile smo mnogo, ~uvaju}i se}anje na njih i njihove nemire u odnosu na stvarnost u kojoj su `ivele. A to nam pokazuju i razmi{ljanja Berte V. Suttner iz 1914: Neki ljudi misle da su `ene po pri­rodi neprijateljski usmerene prema ratu. To je gre{ka. Samo `ene koje su bile spre­m­ne da pro|u put samoosve{}ivanja, ima­le su snagu da ne padnu u zamke institucija stvaranih vekovima, ose}ale su energiju da im se suprotstave.

Ratovi ne prestaju. I dalje se odr`ava mentalitet i vrednosni sistem koji se hrani strahom i podsti~e fatalizam. Me|utim, ne­nasilni antimilitaristi~ki feministi~ki pokret ostavlja tragove i mre`e solidarnosti ni~u oko raznih pitanja na{ih `ivota. Pri­zori `ena koji oplakuju svoje sinove he­roje koji idu u rat ili pasivnih `rtava ne­prijatelja, polako nestaju ustupaju}i mesto optu`bama protiv zlo~ina kojima su izlo`ene... na{i glasovi su glasniji, na{e }utanje protiv bola sve je ~ujnije i stvaraju se mostovi izme|u li~nog i javnog, izme­|u vremena mira i rata kako bismo iskorenili militaristi~ko nasilje svojstveno patrijarhalnom dru{tvu u kojem `ivimo.

 

 

MI DENUNCIRAMO:

 

- dvostruki zlo~in silovanja i masovnih ubijanja `ena u ratnim podru~jima; kona~no je to priznato kao zlo~in protiv ~ove~nosti,

- polo`aj miliona izbeglica, uglav­nom `ena, devoj~ica i de~aka, starica/aca,

- vojne intervencije koje preovla|uju umesto prevencije protiv rata,

- u~e{}e `ena u oru`anim snagama u ime jednakosti polova ~ime se prikriva pra­va uloga armija unutar kojih ne tra­`imo jednakost ve} joj izra`avamo na­po­kor­nost i neposlu{nost do potpunog ukida­nja,

- ekonomski savezi koji nas posebno poga|aju pri ispunjavanju ku}nih poslova i to su pravi ratovi protiv civilnog dru­{­tva koji vode militaristi~ki re`imi kao {to je Milo{evi}ev ili Netanyahuov...

 

MI DENUNCIRAMO:

 

- nasilje nad pravom `ena na slobodno materinstvo koje ugro`ava demografska politika koju vode razne me|unarodne agencije kao i same dr`ave. Takva politika je usko povezana sa militaristi~kim strategijama i interesima privrede potpuno podre|ene industrijsko-vojnim kompleksima odgovornim za to {to je 3/4 sveta osu­|e­no na permanentnu nerazvijenost; od­go­vornim i za razgradnju dru{tvenog i proi­zvodnog `ivota ve}ine `ena. Mi osu­|u­jemo feminizaciju bede...

Na isti na~in optu`ujemo obrazovni sistem i medije kao klju~ne faktore militarizacije dru{tva jer oni vr{e mo} i kontrolu nad znanjem i nad informacijama ~ime proizvode:

- mnogo vi{e neznanje putem stere­o­tipova o kulturama nego `elju za razume­vanjem me|u narodima,

- mnogo vi{e proizvode strah i nesi­gurnost putem informativne politike koja nam otkriva podru~ja i narode jedino kad tamo izbiju ratovi ili kad se radi o eko­nomskim interesima. Tako nam stvaraju utisak da smo okru`ene/i nasiljem i pret­njama ~ime se opravdavaju tro{kovi za na{u odbranu... umesto da razotkrivaju uzroke ogromne neravnote`e u kojoj `ivi svet.

Mi, `ene, prve smo na meti takve politike straha na kojoj po~iva i kojom se hrani na{a nesigurnost kojoj nas vaspitaju zbog ~ega ~esto sebe potcenjujemo ukoliko nemamo priznanje mu{karca i nismo pod njegovom za{titom. U mnogim as­pektima na{eg `ivota mu{karac ima ulo­gu sli~nu onoj koju dr`ava i njen od­brambeni sistem imaju na dru{tve­nom/ja­v­nom planu. Tako se ra|a strah od demografskog buma, od invazije isla­mista-davitelja `ena, strah od imigranata, ilegalnih useljenika/ca, delikvanata... bez stvarnog poznavanja stvarnosti, na­ro­da i kultura, kako onih najbli`ih tako i onih udaljenih od nas.

Zbog svega toga, @ene u crnom iz Se­vilje, zajedno sa drugim feministi~kim an­timilitaristi~kim grupama u na{oj ze­m­lji, odlu~ile su na nedavnom susretu u gradu Puerto Real, da obele`e 24. maj i izraze `e­lju za prevazila`enjem prepreka koje razdvajaju nas `ene iz mediteranskog podru­~ja. Na{e geslo je: Razoru`ati na{e more od militaristi~kog i ma~isti~kog nasilja. Solidarnost sa `enama iz medite­ran­skog podru~ja uz upozorenje da je ovo pod­ru~je jedna od najve}ih `rtava mi­li­ta­risti~ke politike NATO pakta i velikih eko­nomskih strate{kih interesa zapa­d­nog sveta koje je izlo`eno, izme|u ostalog, i og­rom­nim dezinformacijama i na­m­e­r­nim }u­tanjem o sukobima u: Al`i­ru, Tu­rs­koj/Ku­rdistanu, Jugo­slavi­ji/Koso­vu, Iz­ra­el/Pa­le­sti­na, Sahara/Maroko... imigra­ci­ja.

Protiv struktura mo}i koje militarizuju, prikriveno ili brutalno, na{e `ivote podsti~u}i ma~isti~ko nasilje, ustajemo se}aju}i se onog {to su radile na{e pretki­nje, suprotstavljaju}i se tim strukturama, pletu}i mre`e komunikacija me|u nama zasnovanim na ne`nosti, solidarnosti i poverenju me|u `enama, prevazilaze}i strahove i nesigurnost koje nas razdvajaju jednu od druge.

24. maj predstavlja jedan korak vi{e na tom mostu koji `elimo da stvaramo mi, `e­ne za mir, koje `ivimo na razli~itim oba­lama na{eg mora i sveta. Povodom 24. maja organizova}emo na najve}em mostu u Sevilji, mostu Triana, akciju solidarnosti sa `enama Mediterana. Most je za nas simbol susreta, sjedinjavanja. Na tom mo­stu izve{}emo performans protiv prepreka koje name}e militarizacija i ma~isti~ko nasilje. Ovaj simboli~ki ~in predstavlja}e razbijanje zida na sred mosta. Organizo­va}emo i razgovore o kriznim podru~jima, posebno o Al`iru, Palestini, Kosovu, Kurdistanu. Tako|e }emo izraziti i pomen na{oj nedavno preminuloj prijateljici MINI, pomen na{oj prijateljici, feministkinji, koja je uvek izra`avala neposlu{nost militaristi~kom poretku... pomen na{oj solidarnoj drugarici koja je neprestano spajala nas `ene iz razli~itih mesta i uverenja. Zavet koji nam je ostavila MINA, vama i nama, tolikim drugim ljudima, divan je i sna`an; `elimo da ga negujemo, da ga pazimo zajedno... napisale su nam na{e prijateljice @ene u crnom iz Beograda.

Organizova}emo i video projekcije, izlo`be, razgovore.

 

11. 5. ’98.

@ene u crnom - Sevilja