Panel

@ene i civilno dru{tvo

Koordinatorka: Margherita Granero

(Udru`enje za mir, Torino)

 

U~esnice: Sanije (`enska grupa Au­re­o­la”, Kosovo), Mireya Forel (@ene u cr­nom, Sevilja), Maja Kora} (To­ron­to/Beo­grad), Fahrunisa (Istambul), Rosa DAmi­co (Bolo­nja)

                         

Ve} na po~etku Margherita je izrazila svoj pesimizam jer i u razvijenim zapadnim zemljama sa sna`nim parlamentar­nim sistemom, dr`avna i partijska biro­kra­ti­ja, ~ak i kada `ene ~ine njen sastavni deo, vr{e pritisak na civilno dru{tvo: Dr­`av­ne in­stitucije, koje su veoma patrijar­halne i veo­ma jake, odre|uju na{ svakodnevni `i­vot. Iz prostora koji mi za sebe oduzima­mo od njih, ne mo`emo mnogo da uti~e­mo. Ustvari, mene zanima na~in na koji mo`emo da pro{irimo prostor za sebe. U Italiji postoje brojne institucije koje se bave polo`ajem `ena. Me|u njima i komisije koje se zala`u za jednake mo­gu}­nosti polova. Dakle, to bi trebalo da slu­`i za prevazila`enje prepreka i barijera za u~e{}e `ena u strukturama mo}i. Me­|u­tim, to je veliki rizik jer mi, koriste}i se tim strukturama mo}i, mo`emo da se pretvorimo u instrument koji ukida bogatstvo razlika me|u `enama, a to poni­{tava razli~itost me|u nama. Bitno je da na|emo na~ina da prostor iskoristimo za iskazivanje razli~itosti, a ne za izjedna­~a­va­nje sa mu{karcima.

Sanije dolazi sa Kosova, gde je albanski narod kojem ona pripada izlo`en sistematskom kr{enju individualnih i kolektivnih prava, tako da ne mo`emo odvajati polo`aj `ena od ostalog stanovni{tva na Kosovu”. Sanije je govorila o institucionalnom aparthejdu koji sprovodi srpska dr`ava, ali je govorila i o `enskim grupama kao za~ecima civilnog dru{tva: Od 1989. sve institucije na Kosovu su zatvo­rene za albanski narod i mogu}nosti za njih nisu jednake kao za srpski narod. Na Kosovu je formirano vi{e `enskih organizacija koje poku{avaju da re{e polo`aj `e­na i mi smatramo da je emancipacija `ena re{enje problema. Me|utim, te{ko je go­voriti o toj emancipaciji sve dok su `ene hap{ene, ubijane, ka`njavane, diskriminisane na sve na~ine. Uzimaju}i u obzir ta­kvu situaciju, na{a organizacija poku­{­a­va da aktivira `ene, iako one `ive pod stalnim stresom. Smatram da su `ene pokreta~ice promena. Tako|e smatram da je jedina alternativa i cilj svih nas uzajamna po­dr{ka.

Margherita je kazala da ma koliko izgledalo paradoksalno mi koje dolazimo iz zemalja gde `ene `ive u daleko boljim us­lovima, moramo da vam ka`emo da smo od vas mnogo puta crpele snagu, da nas je to podsticalo da razmi{ljamo o sebi i o odnosima u dru{tvu u kojem `ivimo”.

Potom je Mireja iscrpno govorila o du­ga~kom putu koje je pre{lo dru{tvo u [paniji od diktature, preko tranzicije pa sve do veoma razgranatog, kapilarnog civil­nog dru{tva. Mireja je govorila i o pre­dnostima, ali i zamkama ulaska i u~e­{}a `ena u institucijama politi~ke mo}i.

Mi smo u [paniji iza{li iz vojne diktature katoli~ke provenijencije. To nije bila diktatura latinoameri~kog tipa. Nije bilo vidljivog nasilja, ve} se represija spro­vodila na planu morala. U [paniji je vrlo slo`ena situacija. Tamo nas je 19 miliona `ena, i sve se veoma razlikuju. Mogu globalno re}i samo to da u [paniji postoji 17 veoma raznorodnih provincija, u kulturnom, institucionalno-politi~kom i eko­nom­skom smislu. Stopa nezaposlenosti na dr`avnom nivou je 27%, a u Sevilji je 30%. To je veliki teret za `ene. Danas, 20 go­dina nakon tranzicije, stopa nepisme­nosti `ena je 6%, tada je bila 12%, najvi{e u Andaluziji i Es­tramaduri, u ju`nom de­lu [panije. @ene u diktaturi nisu mogle ni{ta da tra`e, nikakvu za{titu od nasilja u porodici, nisu imale pravo na razvod, nisu mogle da uti~u na materinstvo, nisu imale pravo na to. Postojao je zakon o dru{tveno opasnim osobama, to su na prvom mestu bili homoseksualci i lezbejke, a sem toga sva­ka `ena je zbog preljube i{la u zatvor a da za to nije bio potreban nikakav dokaz. Dovoljno je bilo da je neko prijavi. Kad je umro Franko ustanovljene su demokratske stru­kture. Po~elo je jo{ 1975. za Frankovog `i­vo­ta. Postojale su razne `enske grupe koje nisu delovale javno, a bile su pod uticajem ili `enskog pokreta ili partija. Posto­ja­le su dve struje unutar `enskog pokreta. Jedna je bila pod sna`nim uticajem partija razli~itih orijentacija, od ultra levice do desnice, i drugu struju su sa~injavale fe­mi­nisti~ke grupe koje su se razvijale po pre­d­­gra|ima i mnogim drugim mestima. U doba tranzicije, postojala je velika spo­so­bnost koordinacije na {panskom, na glo­bal­nom planu. Sve `enske grupe su se okupljale oko tri zahteva: razvod, abortus i jednako pravo na rad. Istovremeno se rodio jak pokret za menjanje kulturnog menta­liteta, za prava homoseksualaca oba pola i to ne samo u velikim gradovima. Zapo­~e­ta je ozbiljna diskusija o odnosima polova, odnosima u porodici i me|u nama. Pre tra­n­zicije nije bilo predstavnica u parlamentu. Tada je ve} po~elo, i koordinacio­na mre`a na nivou cele dr`ave brzo se po­kre­tala oko svih zahteva `ena. Uop{te nije bio nika­kav problem da se sve `enske gru­pe isto­vre­meno pokrenu, naprimer, kad je jedna `ena bila zatvorena zbog ilegalnog abor­tusa. Danas je ve} druga~ije. Godine 1982. socijal-demokratska vlada Felipea Gonzalesa je pobedila na izborima, stvoreni su instituti za `ene, neka vrsta ministarstava. To je bio plod pritiska `enskih grupa iz ~itave [panije. Ne­ke stvari su ura|ene veoma dobro, a neke veoma lo{e. Pozitivno je {to je u javnosti otvoren prostor za glas `ena. U institute su u{le brojne `e­ne, o seksualnosti su na­pra­vljeni mate­ri­jali koji su deljeni do poslednjeg sela u [paniji, popisane su `ene koje prijavljuju porodi~no nasilje, {to je veliki problem ne samo u [paniji. Dakle, problemi koji su ranije smatrani li~nim postali su dru{tveni, vidljivi i tako se pristupilo nji­hovom re{avanju. Me|utim, preko ovog mehanizma instituta stvoren je pre­terano veliki sistem asistencijalnog, savetodavnog karaktera, odnosno birokra­tskog. U ovom trenutku one `ene koje se nalaze unutar ovakvih instituta vi{e retori~ki i ideolo{ki govore o feminizmu nego {to re{avaju konkretne probleme. Re}i }u dve va`­ne stvari. Institute po~inju da finansiraju `enske grupe, i to u prili~no velikoj meri. Na prvi pogled to je vrlo pozitivno, ali da bi projekti bili finansirani njihov karakter mora da se prilago|ava gu­be}i feministi~ku o{tricu i ~ak napu{taju}i feministi~ke ideje. To ne odgovara pravim zahtevima i potrebama. Postoji jo{ jedan pro­blem. Vezan je za organizaciju {pan­ske dr`ave koja je podeljena na 17 auto­nomnih vlada {to zna~i da je sada te{ko, sko­ro nemogu}e, da se `ene okupe oko je­dnog zahteva na nacionalnom planu, ve} to rade na nivou autonomnih pokrajina.

Ogroman potencijal feministi~kog po­kreta se me|utim nije izgubio. Izgubio je sposobnost delovanja na nacionalnom pla­nu, ali se razgranao u mnogo pokreta. Stvo­reno je mno{tvo organizacija u skla­du sa na{im feministi~kim afi­ni­tetima. Te gru­pe se bave veoma konkre­t­nim pitanjima. Zdravlje, ekologija, militarizam itd. Dru­ga stvar koja nam je omogu}ila da stu­pimo u kontakt sa `enama iz predgra­|a je to {to je institut za `e­ne pokrenuo mnoge kurseve za opisme­njavanje, profesionalnu orijentaciju. Tako su `ene iza{le u javnu sferu. Drugo je pitanje kakav je moj stav o tim kursevima, ali one su iza{le u javnu sferu i mi komuniciramo s njima. Tre}e, ideje feministi~kog pokreta su izvr­{il­e ogroman uticaj na nove pokrete, ekolo{ki, antimilitaristi~ki, na ideju urba­ni­zma. Zapravo nema ni jednog takvog po­kreta koji nije sna`no pro`et femini­sti­~kim idejama i na koji feminizam ne vr{i og­ro­man uticaj. Ne mo`e se zaobi}i uticaj fe­mi­nistkinja na te po­krete. Feminizam je sastavni deo tih pokreta.

Maja, aktivistkinja feministi~kog po­kre­ta u biv{oj Jugoslaviji i sada veoma po­vezana sa autonomnim `enskim grupama na celom jugoslovenskom geografskom prostoru, iznela je zapa`anja o razlikama u radu `enskih grupa pre, tokom i posle rata. To je vrlo dragocen doprinos jer mi, koje `ivimo u permanentnom akti­visti­~kom anga`manu i stresu, nemamo ba{ vre­mena da se posvetimo analizama ovog tipa. A one su neophodne.

Ja sam iz Beograda, ali ve} vi{e godina ne `ivim ovde nego u Torontu. Zna~i ovo }e biti jedan dislociran pogled na organizovani `enski otpor nacionalizmu i ratu u Srbiji. Ovaj pogled je dislociran jer ja ve} 4-5 godina ne `ivim sa ratom i strahotama rata koje dele moje prijateljice i mnoge koje su u me|uvremenu postale moje prijateljice. Moram da ka`em da istovremeno za razliku od mnogih od vas ja ovde govorim i kao neko ko nije nepo­sred­no aktivistkinja. Ali sam ~esto i na du­`e periode dolazila u (Jugoslaviju), u ove krajeve {to se sada zovu Jugoslavija. Dak­le, ja jesam aktivistkinja, ja sam sociolo­{ki­nja, i bavim se proporcionalno pitanjima `ena, nacionalizma, rata i to je jo{ jedna od teza o ovoj nesre}i koju smo svi do­`i­veli. Moram da iznesem li~no vi|enje organizovanog `enskog otpora ratu i nacio­nalizmu u Srbiji i vezu sa civilnim dru­{tvom i sa alternativnim formama politike i politi~kog otpora. Ho}u da ka`em da sam, vra}aju}i se svakih sedam-osam me­se­ci u Beograd i Srbiju, svaki put bila sve vi{e i sve dublje razo~arana onim {to sam zaticala, ali isto tako sve vi{e zadovoljna i sre}na onim {to vidim da se doga|a me|u `enskim grupama i feministkinjama. Li~no sam u~estvovala u prvom ili drugom valu (od kraja sedamdesetih godina) feministi~kog pokreta u onoj Jugoslaviji, dakle pre ovog rata, i mogu da primetim zna~ajne promene. Socijalna osnova podr{ke i aktivizma me|u `enama, me|u feministkinjama se veoma pro{irila. Dakle, to nisu sa­mo `ene koje su profesionalke i koje spadaju u nekakav srednji sloj, to su `ene ra­zli­~itog socijalnog porekla, iz razli~itih struktura. Naravno, rat je tome doprineo, ali mi­slim da je to jedna pozitivna strana: razmena iskustava izme|u feministkinja i `ena izbeglica. @enske grupe su se od sa­mog po~etka bavile stvarnim `ivotom i `ivotnim problemima, poma`u}i `enama, iz­be­glicama, `rtvama rata, `rtvama nasilja uop­{te To je bilo izvan doma{aja one po­litike sa velikim slovom P koja je ap­stra­ktna i koja na neki na~in ne odgovara `enskim principima. To naravno ne zna~i da to nema politi~ku konotaciju i veoma velik politi~ki zna~aj. To je jako organizovan pokret otpora protiv ovog re`ima, ali na na~in i sredstvima koja su bliska svakodnevnom `ivotu i ljudskom obli~ju, `enskom i mu­{kom. Jedan od zna~ajnih aspekata te politike je antinacionalizam kao i podr{ka oblicima politi~ke kulture po{tovanja razlika Mislim da je to onaj momenat koji je va`an u feministi~kom pokretu, ne samo u Srbiji ve} na svim prostorima biv{e Ju­go­slavije, to je ono {to je veoma zna~ajno za vezu izme|u civilnog dru­{tva i femini­s­ti~kog pokreta. Naravno, po­mi­nju}i antinacionalizam, sve te{ko}e ili sve elemente ove politike ne idealizujem. Meni su poznate, do`ivela sam sve te{­ko}e i probleme kroz koje prolaze feministi~ke grupe u Jugoslaviji i u ostalim delovima biv{e dr­`a­ve nastoje}i da razmene iskustva i po­ku­{aju da odr`e veze. Gle­da­ju­}i situaciju me­|u `enskim grupama u Srbiji, po{to sam pomenula da mislim da je situacija veoma dobra ili da me podsti~e da se ose}am dobro, ni tu situaciju ne idealizujem, jer znam da me|u raznim grupama postoje neslaganja i razli~iti pogledi na raz­­ne politi~ke pravce. Ali ono {to smatram veoma zna~ajnim je zajedni~ki front otpora ovom politi~kom re`imu.

Margherita se zahvalila Maji, naro­~ito {to je govorila o razlikama jer se mora priznati da ih se bojimo, da se ~esto ne usu|ujemo da o njima govorimo, a veoma je va`no da se s njima suo~imo. Sada re~ dobija Fahrunisa. Ona je prvi put sa na­ma ovde.

Fahrunisa: Htela bih da iskoristim ovu priliku da govorim o `enskom pokretu u Turskoj. Krajem 19. veka, krajem Oto­man­ske imperije, bilo je oko 100 `enskih grupa u Turskoj, i 70 razli~itih pu­blikacija. Godine 1936. odr`ana je mi­rov­­na konferencija `enske asocijacije. Po­sle toga su vlasti saop{tile da takva asocijacija vi{e nije potrebna i ona je uga{ena. Drugi talas feminizma u Turskoj nastao je tokom osamdesetih godina, nakon voj­nog re`ima. Osnovane su mnoge feminis­ti~ke grupe i imale su veoma dobre od­no­se sa jav­no­{}u. Za sobom su povukle skoro sve asocijacije i nevladine organizacije. Ima oko sto organizacija u Istambulu i Ankari i sve imaju komisije za `ene. Po­stoje tri fondacije; bave se najvi{e ku}nim nasiljem. Svaki univer­zi­tet ima `enske studije. Po­stoje dve lezbej­ske grupe, dve grupe koje imaju svoje pu­blikacije. Jedna od brojnih inicijativa je Majke subotom koje izlaze na ulice da tra­`e svoje sinove koji su nestali u ratu. Posle bujanja fundamentalizma `en­ske grupe su se na{le u `i`i interesovanja i dobijaju dosta podr{ke. Dva su najva`nija problema kojima se one bave: prvi je na­silje nad `e­nama i drugi je u~estvovanje `ena u pro­cesima demokratizacije. Jed­no malo ud­ru`enje je stvoreno da daje po­dr{ku `e­nama koje se kandiduju u po­litici. Kada go­vorimo o ovim stvarima treba da sa­gle­damo situaciju i Turskoj. Mi smo doskora imali jednu islamisti~ku partiju na vlasti, a nismo mogli da pretpo­stavimo da li }e ona oja~ati jer bi to zna~ilo militaristi~ki re­`im i pogor{anje polo`aja `ena.

Nakon Fahrunise govorila je Rosa DAmico, iz Bolonje. Prenosimo njeno iz­la­ganje koje je prilo`ila u pisanoj formi.

 

ROSA DAMICO:

Koristite sopstvenu razliku, sopstve­ne karakteristike kao element otpora, ne zato da bi se sledila nametnuta pravila, nego da bi doprinelo makar u malom da se tim pravilima promeni logika: To mo`e biti snaga `enske prisutnosti u dru{tvu, ~ak i u te{kim trenucima. Projekt ljubavi, volja da se upoznamo, da uspostavimo od­­nos sa svima da bismo prevazi{li nepo­ve­renje. Bitizajedno da bi se tozajedno izgradilo. Sukob ne u smislu pozitivnog suo~avanja nego u smislu negiranjadrugoga, njegove vrednosti, individualnosti, zasnovan je na sumnji~enju, na me­|usobnomnepriznavanju. Svakome je te{ko, ~ak i nama, da prevazi|emo mno­­ge granice u li~nom i u kolektivnom po­gledu: ali samo se u~estvuju}i mo`e prevazi}i strah, suo~iti s mr`njom, prepo­zna­ti sopstvenu negativnost da bi se ona pre­­vazi{la i kod drugih. Videtiosobe a ne apstraktna bi}a mo`e nam uprkos te{­ko­}ama biti istinitije, prirodnije. Prepo­zna­ti u drugima svoje sopstvene probleme. Ra­zu­meti da u kontaktu i razmeni volja lju­­bavi jeste utemeljuju}a vrednost sva­kog mosta, osnov komunikacije, poverenja. Suptilno tkanje strpljivosti mo`e pomo}i izgradnji veza: netolerancija (jer je to ipak negativan termin), nego suo~a­va­nje i re~, radoznalost, u odnosu na drugoga. Ne treba odbacivati susret kako bi se bilosa a neprotiv. Posredo­va­ti me|u razli­~itima prihvataju}i tu razli~itost i do­vode}i je u pozitivan doticaj sa drugim razli~itostima. Imati poverenje da bi se poverenje dalo i primilo.

U slo`enim i konfliktnim situacijama no­sioci instrumentalizacije na svim stra­na­ma `ele da stvore uvek sve vi{e barijera civilnom dru{tvu {ire}i strah oddrugo­ga. To zavr{ava gubitkom sopstvene har­mo­nije i ulaskom u disharmoni~an krug sumnji~enja. Bogatstvo jednog multikulturnog dru{tva postaje izvor razdvajanja, me|usobnog nepoverenja. Sve te`i da se suptilno, polako razdvoji, po~ev od dru­{tve­nih odnosa, pa do interpersonalnih od­nosa. Klima se pogor{ava, sumnja se {iri, prepoznavanjeneprijatelja se produbljuje, i od velikog se sti`e do maloga, do prijatelja, do kolege na radnom me­stu, ~ak i do onoga koji jenajsli~niji i najbliskiji. Iz velikih neprijateljstava, velikih rasizama, ra|a se sukob me|u osobama. Kao {to smo toliko puta rekli, tada na{ `en­ski cilj mo`e ~ak i od malih iskri pozitivnoga proizvesti veliki plamen, pro{iriti svetlost. A to mo`e va`iti bilo gde, u va{oj kao i u na{oj zemlji. To je i bilo moje malo li~no iskustvo. Kada sam po prvi put pre{la va{u tegobnu granicu, da bih 1992. u~estvovala na na{em prvom susretu u Novom Sadu, osetila sam nu`nost komunikacije koja je dolazila iz ovih tada izolovanih krajeva, nu`nost susreta sa drugima. Velika politika zbivala se isklju~ivo u skladu sa logikom razdvajanja i sukoba, podvla~ila je podele. No da li se tako moglo do}i do pozitivnog kontakta? Kao `ene smo toliko puta zajedno tkale niti koje su se suprotstavljale toj logici. Toliko smo puta bile zajedno kada su veliki hteli da nam negiraju tu mogu}nost. Na{e ma­lesuptilne, ali odva`ne, postojane niti ko­je su nam pomogle da stvorimo komunikaciju. Htele smo da budemo zajedno: fi­zi~ki ili mentalno kada su svi hteli da podi`u barijere, kada su i mediji i patrija­r­halna logika stvarali i umno`avali razloge za uop{tenu mr`nju prema drugom.

Nasuprot tom pritisku koji je delovao u skladu sa logikomneprijatelja i hteo da ospori i ve} postoje}e prijateljske od­no­se, sna`ne odnose sa zemljom, sa ljudima, sa osobama koje je trebalo izolovati i za koje se prizivalo ~ak i fizi~ko uni{tenje. Ja sam neko vreme prekinula odnose sajav­no{}u, sa institucijama, sa svojim sop­stvenim poslom izuzev onoliko {to je bilo nu`no. A u me|uvremenu strpljivo gra­|enje niti odnosa na{eg me|usobnog poverenja odnosa me|u osobama nastavljalo se. Ali kako saop{titi postojanje tih niti, kako pro{iriti horizonte te poru­ke? U tom trenutku sam mislila da sa­mo­izo­lacija, stvaranje novih barijera u odnosu na moje dru{tvo ne bi moglo pomo}i stvaranju odnosa nego bi doprinelo prekidanju dijaloga sa drugima, dovode}i do toga da sledim istu logiku kojoj sam se su­pro­tstavljala. Mislila sam da s onu stranu moje negativnosti, s onu stranu mr`nje, imam u ruci jedan sna`niji kanal {irenja: up­ravo kanal mojeginstitucionalnog rada. Morala sam da obnovim neku drugu nit nit prekinutih kontakata upravo zato da bih je iskoristila za ciljeve razli~ite od uobi~ajenih. Mo`da sam mogla biti korisnija. Anga`man, ruka pru`ena u susretu, volja da govorim. Ali i te{ko}e da govorim sa onima koji ne misle poput mene, a to mi je moglo naneti bol. @elela sam da u~i­nim ne{to vi{e za `ene. Da ne ostavim izo­lovane i upla{ene ljude kod vas i kod nas. Da u mraku bude upaljena mala iskra komunikacije. Rade}i u Pinakoteci u Bolonji ra­zmatrala sam mogu}nost da pomo­g­nem razmeni izme|u kultura koja bi slu­`ila za {irenje ideje pozitivne snage re~i, s onu stranu sumnji~enja. U istoriji je kultura uvek imala mogu}nost da se pozitiv­no koristi, s onu stranu njene instrumentalizacije. Jer svaka kultura ro|ena je i izrasla upravo u suo~avanju i susretu sa drugim kulturama. Istakle su se nove niti. I niti me|u osobama. Da bi se pomoglo me­|usobnom upoznavanju, da bi se ljudska bi}a pribli`ila, fizi~ki i mentalno ~ak i kada bi ih instrumentalizovana logika htela definisati kaoneprijatelje. I to mo­`e biti jedan na~in za prevazila`enje utvare koja se, nametnutana globalnom pla­nu me|u grupama i celim narodima, mo`e suptilnije pro{iriti i na sve nivoe dru­{tva. Gledati se u o~i i tada govoriti re~ kao `enski modalitet da bi se po­tvr­dile sopstvene sli~nosti i razlike. Da bi se dru­gi video ne kao opasan neznanac ne­go ljudsko bi}e. Zajedno fizi~ki i mentalno jo{ jednom potvrditi mogu}nost prevazila`enja prepreka ~ak i kada one izgledaju nepremostive zato jer su one vani, ali su i unutar nas. Razumela sam da ~ak i kada izgleda najte`e ne mo`e se udaljiti od dru­{tvene stvarnosti u kojoj se `ivi i upravo polaze}i od nje uspostavlja se odnos da bi se pozitivne poruke delotvornije mo­­gle {iriti. Treba da se prihvati suo­~a­va­nje nekada i bolno sa onim ko misli dru­ga~ije. Govoriti, uspostaviti komu­ni­ka­ciju da bi seubedilo. Govoriti sa onim ko je otvoreno na{neprijatelj ~ak s ob­zirom na sopstvenu unutra{nju logiku a ne samo na logiku koja je nametnuta izva­na mo`e slu`iti za gra|enje novih mo­sto­va. To su namere a ne apsolutne izvesnosti. Ali sam na{ rad je namera pozitivna namera. Ponovo uzeti u ruku nit prekinutih odnosa da bi se pomoglo drugim ni­tima to je jedini pravi put koji sam ima­la pred sobom. Jedini put za tkanje na{ih tananih mre`a {ire}i, koliko je god mogu}e, puteve za susret. Pro{iriti komunikaciju u na{em civilnom dru{tvu. Iskra poput one koja je zapaljena naprimer u jednom malom muzeju u va{oj zemlji, je­dnog decembarskog dana pre dve godine, mo`e se pro{iriti kao i tolike druge stvari. I ako smo sna`ne, ako smo zajedno, na{a `enska poruka poruka ljubavi i susreta, mo`e, uprkos nepoverenju i strahovima, dospeti kroz toliko razli~itih puteva koji se susre}u na horizontu s onu stranu nje­nih prividno malih granica. Podariti, obnoviti snagu dru{tva, posredstvom osoba u dru{tvu, bez isklju~ivanja i udaljavanja bi­lo koga, vide}i u svakoj osobi individu­­­al­­no ogledalo sopstvene individualnosti.

 

Bolonja, jul 97.