sad umem da se branim

 

Svaka od nas oseća da dok ide sama noću, ulica nije mesto koje pruža sigurnost. Strah koji osećamo je stvaran pošto živimo unutar sistema u kojem se nasilje nad ženama vrši bez mnogo prepreka.

Mislimo da je svaka situacija nasilja različita i da svaka ima svoj izlaz i razrešenje. Da bih mogla da delujem osnovno je da ne budem paralisana strahom jer tada ne mogu da mislim i potpuno gubim kontrolu nad onim što se dešava. Ceo život sam vaspitavana da opasnost treba da izbegavam, da je nasilje najprirodnije što može da mi se desi s obzirom da sam sama i slaba. To sam videla u svim filmovima, čitala u svim romanima, čula još u pesmi o ovci i vuku: "Ovca kad mu vidi oči / ni da bekne, ni da skoči / ovca ne sme da se brani / vuk se njenim strahom hrani."

Ono što ću morati da naučim jeste da napustim ulogu žrtve koja je za mene predviđena, da naučim da ne mislim iz te pozicije, da uvidim kako i u situaciji nasilja ima različitih načina na koje mogu da se ponašam i da kao i svako ljudsko biće napravim svoj izbor među njima. Izlaženje iz logike žrtve pretpostavlja našu svest o tome da patrijarhalno društvo manipuliše ženama i muškarcima određujući im uloge nasilnika i žrtve.

Konkretno, ne posmatrati stvarnost iz pozicije žrtve za nas znači - nikada ne dovoditi u pitanje SVOJE PRAVO NA SLOBODNO KRETANJE, SVOJE PRAVO DA IZGLEDAM ONAKO KAKO IZGLEDAM.

Za situaciju nasilja nema sigurnih i gotovih rešenja. Sigurne smo samo da je važno izaći na kraj sa sopstvenim strahom i ne ponašati se kao žrtva. Nije svejedno da li vrištiš od straha ili na nekoga vičeš i psuješ ga, jer te je napao. Da li ga moliš ili znaš da nemaš zbog čega da ga moliš, jer on ne polaže nikakva prava na tebe.

Očigledno, svoju snagu ćemo morati da podstaknemo same. Ne samo da bismo se odbranile, nego i da bismo tako stvarale stvarnost u kojoj nećemo morati da strepimo.

Feministička obrada stare pesme:

ja kada mu vidim oči

il opsujem ili skočim

ja sad umem da se branim

i njegovim strahom hranim

pamflet Feminističke grupe "Žene i društvo"

7. maj '88

 

 

 

feministički principi SOS-a

 

Principi na kojima radi SOS Telefon u Beogradu zajednički su principi i svih drugih SOS službi u svetu koje rade sa ženama koje su preživele muško nasilje. Feministički principi su znanja koje su stekle žene razmenjujući svoja iskustva i slušajući jedna drugu tokom dvadeset godina ženskog pokreta. Početkom sedamdesetih nastaju prvi SOS telefoni u SAD i nakon toga u zemljama ostalih kontinenata. Svi ženski SOS telefoni proizvod su opredeljenja žena da se suprostave muškom nasilju i konkretizuju žensku solidarnost.

ŽENA NIKADA NIJE KRIVA ZA NASILJE KOJE JE PREŽIVELA

muško nasilje nad ženama je prisutno u svim kulturama i kroz sve vekove. Bez obzira šta je žena uradila ona ne može biti kriva za nasilje nad sobom. Odgovornost i krivica je nasilnika. Žene obično traže krivicu u sebi jer društvo i država (kroz porodicu, obrazovanje i socijalizaciju) legitimizuju muško nasilje nad ženama i proizvode ideologiju po kojoj je žrtva kriva. Zbog toga žene često ne mogu da prepoznaju i imenuju nasilje koje trpe.

VEROVATI ŽENI

društvo obično ne veruje ženi, već traži njenu krivicu. SOS u potpunosti veruje ženi. Poverenje u žene, njihovu snagu i autonomiju jedan je od najvažnijih uslova da ojačaju i krenu ka menjanju nekih od uslova života pod kojima se nasilje javlja. Nama su važni doživljaji žena, njihova osećanja, kako su preživele nasilje i šta one imaju o tome da nam kažu.

PUSTITI DA NJENA PRIČA IZAĐE NAPOLJE

u razgovoru sa ženom važno je pustiti da njena istinita priča izađe napolje, sa vrednostima i interpretacijom koje daje sama žena. Ne prekidati je i ne davati svoje interpretacije, svaki život je drugačiji, a nama je važno da čujemo njen život onako kako ga ona doživljava.

NE DAVATI SAVETE

SOS nije savetodavna služba. SOS ekspertkinje za muško nasilje nad ženama su tu da podrže ženu i omoguće joj da glasno ispriča svoju priču i da kroz razgovor pokuša da vidi svoj problem iz jedne drugačije perspektive kako bi uvidela sopstvenu snagu i mogućnosti izlaza iz situacije nasilja.

REŠENJE ZA SITUACIJU NASILJA SE NALAZI U SAMOJ ŽENI

SOS je tu da omogući ženi da povrati poverenje u samu sebe, osnaži se i počne da veruje da ona nosi rešenje za svoju situaciju nasilja. Svaka žena je ekspertkinja za samu sebe, a mi smo tu da preko nas to i uvidi. Svaka žena ima svoje načine kojima može da se suprostavi nasilju.

SVAKA SITUACIJA NASILJA IMA IZLAZ

Da bi izašla iz situacije nasilja ženi je potrebna neprekidna podrška i ohrabrenje. Naše poverenje u njenu snagu i mogućnost izlaza iz njene situacije nasilja je neophodno da bi ona taj izlaz pronašla i ostvarila.

 

 

feministički pristup mentalnom zdravlju žena

 

Feministički pristup mentalnom zdravlju žena polazi od opšte feminističke pretpostavke politike polova: da su osobine uloge pola društvena konstrukcija u kojoj jedan pol tokom istorije na različite načine potčinjava drugi. Znači žene i muškarci žive u razdvojenim stvarnostima, pa su prema tome i njihovi mentalni svetovi različiti. Drugim rečima, mentalno zdravlje žena je u direktnom odnosu sa očekivanom društvenom ulogom žena.

Pošto se na SOS telefon javljaju žene sa vrlo različitim psihičkim životima od uobičajenog, i pošto klasične psihijatrijske i psihološke institucije podržavaju i održavaju diskriminaciju mentalno različitih osoba, važno je da mi ne ponavljamo te obrasce koji diskriminišu druge.

Bitne teze u vezi sa drugačijim ženama koje se javljaju na SOS:

- BEZ OBZIRA DA LI IMA ILI NEMA PSIHIJATRIJSKU DIJAGNOZU, ŽENA JE PRE SVEGA POLNO BIĆE I SAMIM TIM JE IZLOŽENA MUŠKOM NASILJU.

- PSIHIČKA IZMENJENOST ŽENE NE SME NIMALO DA UMANJI OZBILJNOST S KOJOM JOJ PRILAZIMO ILI VALIDNOST NJENOG ISKAZA.

- VAŽNA JE NJENA SUBJEKTIVNA STVARNOST. Treba pokušati da je shvatimo kroz njen jezik. Koliko god on bio nerazuman, on ima značenje i poruke.

- TREBA PUSTITI DA NJENA ISTINITA PRIČA IZAĐE NAPOLJE, sa interpretacijama i vrednovanjima koje daje sama žena.

- ŽENE NE VOLE NASILJE. Ukoliko se iz priče učini da ona pristaje na zahtev muškarca da bude tučena, to uopšte ne znači da ona hoće nasilje, već da je (u okviru svoje kulture) naučena da se ne suprotstavlja muškarcima.

- VIŠE OD 80% ŽENA KOJE SE OBRATE PSIHIJATRIJI IMAJU TEŠKA ISKUSTVA MUŠKOG NASILJA. Najveći broj njih su preživele incest, zlostavljanja dok su bile deca, silovanja i sl. Muškarci sa istim dijagnozama najčešće imaju druge vrste lične istorije.

- RAZGOVOR SA ŽENOM KOJA JE BILO KAKO RAZLIČITA, PODRAZUMEVA ISTE PRINCIPE SOS-a, znači da verujemo, da je podržavamo, da nije kriva... i dr.

- NE DAVATI NIKAKVE SUDOVE. SOS nije služba koja daje sud da li je neka/neko normalan/lud ili ne. Ponekad žene zovu da potvrde kod nas da su njihovi muževi ludi ili da su one normalne. Treba podržati ono što sama žena misli u toj situaciji i što nju ohrabruje, ali ne davati svoj sud.

- SOS KAO SVEDOKINJA. Često su žene jako usamljene i žele da ih neka druga žena sasluša kako bi prekinule svoju samoću. U tom slučaju, umeće slušanja i podrške je najvažnije.

- NIKAD NE SLATI ŽENU U PSIHIJATRIJSKU INSTITUCIJU, ukoliko ona sama na tome izričito ne insistira. Naše iskustvo je da je institucija psihijatrije zasnovana na patrijarhalnim, seksističkim principima sa namerom da ženu vrati u "društvenu ćeliju - porodicu", klasičnoj ženskoj ulozi kojoj se ona sama već opire (čim je do psihijatrije stigla).

- LEZBEJKE su žene koje vole žene, i njihova ljubav nije povezana sa devijacijama, psihijatrijom, delinkvencijom i sl. Lezbejstvo je žensko ljudsko pravo.

- NE SUDITI ČINOVE KRAĐE I DRUGU DELINKVENCIJU. Bez obzira da li u iskustvu žene, dece ili muža ima detalja krađa i sl. - nije na SOS-u da o tome sudi; nas interesuje nasilje nad ženama kao zločin.

- PODRŠKA ŽENAMA KOJE SE BAVE PROSTITUCIJOM. Ne pitati ih zašto to rade, ko im je kriv i sl. Nasilje nad prostitutkom je isto nasilje. Jedino ako oseti poverenje, ona može da se pokrene sa tačke zavisnosti. Feministkinje se inače zalažu za dekriminalizaciju prostitucije.