FEMINISTIČKA KNJIGA O ŽENSKOM ZDRAVLJU

 

SEKSUALNOST

Naše mogućnosti da sebe izrazimo seksualno traju celog života – od rođenja do smrti. Mi se možemo osećati dobro u svojim telima, ispitivati svoje fantazije, poštovati telesna zadovoljstva, shvatiti šta nas pokreće, priuštiti sebi seksualno zadovoljstvo masturbiranjem bilo da jesmo ili nismo u seksualnom odnosu sa drugom osobom. Utrošile smo mnogo energije poričući svoja seksualna osećanja pošto smo naučene da budemo zbunjene ili posramljene njima. Sada učimo da izrazimo svoju seksualnost bez suđenja i da je prihvatimo kao deo sebe.

Mi smo sve seksualne – mlade, stare, udate, same, sa ili bez fizičkog hendikepa, seksualno aktivne ili ne, heteroseksualne ili lezbejke. Naša seksualnost se menja kako se mi menjamo. Učenje o seksu je proces dug koliko život.

Seksualsnost je, u komunikaciji sa drugom osobom, zadovoljstvo koje hoćemo da damo i da primimo, zadovoljstvo i igra, ozbiljnost i strast. Može biti nežno stremljenje ili intenzivna, neodoljiva sila koja nas obuzima. Može nas dovesti u situacije koje nas oduševljavaju, ali i u takve iz kojih bismo želele da izađemo, kad bismo mogle. Seks nam može omogućiti da, sa osobom u koju imamo poverenja i koju volimo, dostignemo nove vidove ljubavi i upoznavanja. On može biti izvor vitalne energije. Zloupotrebljen, može nas žestoko povrediti.

Nekada su seksualne želje mirne i drugi vidovi našeg života su u centru naše pažnje. Potom, posle mesec dana ili jedne godine ili deset godina, seksualna plima nas može preplaviti.

Mada većina žena danas istražuje svoju seksualnost u odnosima sa muškarcima, mnoge (bar 10%) to čine sa ženama. Naš cilj je da afirmišemo i podržimo svaki ženin izbor (koga će da voli) i da vas pozovemo da bolje razumete i punije uživate u svojoj seksualnosti.

Društveni uticaji

Društvo oblikuje i ograničava naša iskustva sopstvene seksualnosti. Učimo, na primer, da ukoliko naš izgled nije usklađen sa idealom (društveno poželjnim), ukoliko smo debele, stare ili hendikepirane, da nemamo prava da budemo seksualne. Ukoliko pripadamo drugoj rasi, stereotipi nas često prikazuju kao seksualno pristupačnije i aktivnije nego što to mi jesmo ili želimo da budemo.

Seksualna revolucija iz 1960. imala je dvojake rezultate: s jedne strane ohrabrila je sve ljude i žene da budu manje restriktivni na seksualnom planu, ali je, s druge strgane, učinila da mnoge žene osećaju kao da treba da budu dostupne muškarcima u svakom momentu. I dvostruki standard još uvek preovlađuje. Sve dok žene nisu društveno i ekonomski jednake sa muškarcima, nisu slobodne ni seksualno. (Dramatičan dokaz ovoga je način na koji muškarci nastavljaju da koriste seksualno nasilje kao oružje protiv žena.)

Konačno, nigde u svetu ženama ne stoje potpuno na raspolaganju službe koje su ključne za naše uživanje u seksu: seksualno obrazovanje, zaštita od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti, abortus kada nam je potreban. Sadašnji napori konzervativnih političkih grupa prete da još više ograniče naš pristup ovim službama, u pokušaju da celokupnu našu seksualnost sadenu u stege braka i materinstva.

 

Izlaženje iz ćutanja

U kasnim šezdesetim, kada je ženski pokret ponvo isplivao na površinu, žene su počele da razgovaraju u malim grupama o seksualnim iskustvima i osećanjima. Razgovarati otvoreno o seksu sa prijateljicama ili u malim grupama nije uvek lako, naročito u početku, ali mi imamo mnogo da učimo jedna od druge. Ovakve diskusije mogu izazvati zadovoljstvo, mogu biti bolne ali i lekovite. Mi možemo potvrditi osećanja koja ima ona druga (imati ista osećanja kao i ona druga), pomoći jedna drugoj da se suočimo sa društvenom neprihvaćenošću sopstvene seksualnosti, ohrabriti jedna drugu u našim seksualnim avanturama i učiti zajedno da budemo samopouzdanije u iskazivanju svojih seksualnih potreba i želja.

U proteklih dvadeset godina počele smo da redefinišemo žensku seksualnost prema našim vlastitim iskustvima a ne prema zamišljanju muških "eksperata". Želeći da uradimo više od čiste reakcije na seksističke obrasce, koje ne volimo, pitamo se: "Šta to mi hoćemo? Koje slike, fantazije, koji doživljaji oslobađaju snažne erotske snage u nama?" Da bismo stekle puniju viziju o tome šta seks može da bude, udubljujemo se u svoje seksualne imaginacije i u naša pozitivna seksualna iskustva sa muškarcima i/ili ženama. Mi stvaramo društvo oslobođeno muško-ženske nejednakosti, seksualnog nasilja, homofobije i medijske zloupotrebe seksa, tako da nam seksualnost postane izvor osveženja, igre, strasti, povezivanja i energije.

 

Odrastanje

Posmatram svoju ćerku. Od jutra do mraka njeno telo je njen dom. Ona živi u njemu i sa njim. Kada trči po kuhinji, ona koristi celu sebe. Svaki mišić njenog tela se pokreće kada se smeje, kada plače. Kada trlja svoju vulvu nema neprijatnosti, nema osećanje da je loše to što čini. Ona oseća zadovoljstvo i izražava ga bez ustezanja. Ona zna kada želi da bude dodirivana i kada želi da je ostave na miru. Tako je teško povratiti taj osećaj tela kao svog doma.

Iskustva i sećanja iz detinjstva oblikuju našu seksualnost. Najkorisnije je, ali retko, ukoliko se u porodici priča opušteno o seksu. Iz ometanja, koja nisu jasno izrečena nego samo "nemoj" kada naši prsti počnu da istražuju vulvu, vaginu i klitoris, možemo naučiti da mislimo o seksu kao zabranjenom, prljavom i sramnom.

Kada postanemo tinejdžerke, naše telo u razvoju obično je misterija za nas. Mi otkrivamo da ono što mediji ili većina ljudi smatra lepim, spada u vrlo uski domet. Tako gubimo poštovanje za vlastitu jedinstvenost, za svoje mirise i oblike. Mi sudimo o  sebi u relaciji sa drugima. Osećamo se izolovanima. ("Može li ijedna druga da bude tako ružna, glupa i mizerna kao ja?") reklama za uloške pojačava našu usamljenost i stid: "Kada imaš menstruaciju, ti si jedina koja treba to da zna."

Potrebno je vreme, nekada mnogo godina, i pozitivno iskustvo da bismo se oslobodile ovih negativnih osećanja srama. Mnoge od nas, sa malom decom, hoćemo da im pomognemo da odrastu osećajući se dobro u svojim telima i svojoj seksualnosti, iako je ponekad teško da prevaziđemo svoja iskustva odrastanja.

Kupala sam se sa svojom skoro trogodišnjom ćerkom. Ja sam ležala u kadi, a ona je sedela između mojih raširenih nogu. "Mama, ti nemaš penis", rekla je. "Da", odgovorila sam "to je tačno, muškarci imaju penis a žene klitoris." Posle toga je sve bilo mirno i fino dok iznenada: "Mama a gde ti je klitoris?" I šta sad da radim? Udahnula sam duboko (da bih prikupila hrabrost, pretpostavljam), pokušala sam da ne pocrvenim, raširila vulvu i pokazala joj klitoris. Nisam se osećala tako loše. "Da li hoćeš da vidiš svoj", pitala sam. To je bio trik ne bi li ona pogledala preko svog debelog stomaka. Počela je da se smeje kada sam prvo stavila svoj pa onda njen prst na njen klitoris.

Zahvaljujući delimično ženskom pokretu, mnoge od nas sada razgovaramo sa svojom decom i unucima o seksu slobodnije no što smo to ranije činili. Seksualno odrastanje se nikada ne završava.

 

...O MASTURBACIJI

Moje najveće uživanje je zapravo pre samog orgazma. Osećam da ne kontrolišem više svesno moje telo. Znam da nema načina da ne doživim orgazam sada. Prestajem da pokušavam. Volim da sačuvam ovaj redak trenutak istinskog puštanja!

Ovaj prestanak kontrole omogućuje nam da doživimo orgazme. Ako ne doživite orgazam kada prvi put probate da masturbirate, ne brinite. Jednostavno uživajte u senzacijama koje imate. Probajte ponovo neki drugi put.

Masturbacija mi otkriva šta se dešava u mom telu i čini da se dobro osećam. Volim da pratim impuls momenta. Ponekad doživim mnogo orgazama, ponekad nijedan. Najveći izvor zadovoljstva je da mogu da učinim nešto (bilo šta) što mi prija u određenom momentu. Retko imam takvu kompletnu slobodu u drugim aspektima mog života.

 

FIZIČKI ASPEKTI NAŠE SEKSUALNOSTI

Zvuci, vidici, mirisi i dodir mogu da pobude naše seksualno osećanje, kao i fantazije, bebino sisanje dojke, miris poznatog tela, seksi fotografija, san, dodirivanje sopstvenih tela, ljubavnikovo/čino disanje pored našeg uva, "očešavanje" o nekoga ili kada čujemo osobu koju volimo da kaže "Volim te".

Kada se uzbudim, bilo sama bilo sa nekim ko me privlači, moje srce kuca brže, moje lice pocrveni, moje oči svetle. Moja cela vulva se navlaži i napuni. Grudi mi zuje. Dok ustajem, osećam brzi impuls slabosti u bedrima. Dok ležim, mogu da osetim veliko rastezanje savijanjem leđa, osećajući kako uzbuđenje ide do mojih prstiju na nogama i rukama.

Bez obzira šta probudi naša seksualna osećanja ili kako ih mi izražavamo, ako nastavimo da primamo seksualnu stimulaciju, naša tela prolaze kroz niz fizičkih promena, ponekad nazvanih seksualni odgovor. Mada ove promene mogu da se osete drugačije svaki put, one prate izvesne bazične modele koje je korisno znati.

Rano, u seksualnom uzbuđenju, vene u karlici, vulva i klitoris počinju da se šire (otvaraju) i pune krvlju, postepeno čineći da se cela sredina oseti punom. (Ovo se zove vazokongestija ili nabreklost krvnih sudova.) U vagini ovo bujanje stvara "znojeću" reakciju, proizvodeći fluid/tečnost koji čini vaginalne usne mokrim – često rani znak da smo seksualno uzbuđeni. U isto vreme, seksualna tenzija raste kroz telo, kada mišići počinju da se zatežu ili kontrahuju (mišićna tenzija). Možemo brže disati, bradavice dojki mogu postati erektivne i tvrde, celo telo oseća se živo pri dodiru.

 

ORGAZAM

Dovoljna stimulacija klitorisa ili oko njega i (za neke žene) pritisak na grlić materice ili drugih osetljivih područja izazivaju osećaj punoće u karlici i telesnu tenziju koja nastoji da dostigne vrhunac. Orgazam je tačka u kojoj je sva tenzija iznenada puštena u seriji nevoljnih i prijatnih mišićnih kontrakcija koje izbace krv iz karličnih tkiva. Možemo osećati kontrakciju u vagini, materici i rektumu. Neke žene opisuju orgazam bez kontrakcija.

Orgazam može da bude blag kao štucanje, kijanje, talasanje ili miran uzdah; može da bude čulno iskustvo dok telo plamti u toplini; može da bude snažan ili ushićen, pošto nismo svesne u to vreme. Orgazam može da se doživi drukčije prstom, penisom, dildom ili vibratorom u vašoj vagini i drukčije kada masturbirate od toga kada vodite ljubav sa drugom osobom. To može da se doživi potpuno različito u različito vreme čak i sa istom osobom. Često se uzbudimo i onda kad ne možemo da dobijemo dodatnu stimulaciju i dosegnemo orgazam. Iako seksualna tenzija opada bez orgazma, duže traje. Kada smo dovoljno uzbuđene a ne doživimo orgazam, naše genitalije i/ili materica mogu da bole neko vreme.

Priličan broj žena nije nikada doživeo orgazam. Sa celokupnim publicitetom o orgazmu poslednjih godina, mi mnoge koje ne doživljavamo orgazam verujemo da smo propustile neka uživanja. Možemo da pokušamo da doživimo orgazam masturbiranjem, čitajući knjige o tome, pitajući partnera/ku da nam pomogne, pridružiti se onome što se ponekad zove preorgazmička ženska grupa. (Seksualna, fizička i emotivna zloupotreba (bivša ili sadašnja) mogu smanjiti ženinu sposobnost da doživi orgazme. Takođe, ne biti u stanju da se doživi orgazam sa partnerom/kom može biti ključ da veza sama po sebi ima probleme i da ju je potrebno promeniti na neki način. Pedesettrogodišnja žena napisala je našem Kolektivu da je posle čitanja prethodnog izdanja ove knjige masturbirala i doživela orgazam prvi put u svom životu. Još uvek je važno da orgazam ne postane još jedna predstava pritiska.

Kada sam se previše trudila da doživim orgazam, obično nije uspevalo i na kraju bi mi dosadilo i isfrustriralo me. Za mene je najbolje ako se opustim i dozvolim da se to eventualno dogodi.

Neke žene mogu doživeti orgazam dva ili više puta u brzom nizu (što muškarci ne mogu). Znajući da su mnogostruki orgazmi mogući, to čini neke od nas da osećamo da moramo da ih doživimo, da smo seksualno neadekvatne ako ih ne doživimo. Muškarci mogu očekivati to takođe; jedna žena je pisala da muškarac koga poznaje razmišlja o razvodu zato što žena kojom se oženio nije doživela mnogostruke orgazme. Još uvek jedan orgazam može biti mnogo i ponekad je seks bez orgazma prijatan. Tražite da osetite štagod je najbolje za vas.

ULOGA KLITORISA

Može biti uzbuđujuće milovanje bilo kog dela našeg tela, uzbuđujemo se kada su nam bedra milovana ili kada grickaju naš vrat ili sisaju grudi. Ipak, klitoris – organ koji je najosetljiviji na stimulaciju – ima glavnu ulogu u stvaranju seksualne tenzije.

Sve do sredine šezdesetih, većina žena nije znala koliko je suštinski bitan klitoris. Čak i da smo znale to mi same, niko nije pričao o tome. Medicinski tekstovi i bračni priručnici (koje su pisali muškarci) pratili su Frojdovu poznatu tvrdnju da "zrela" žena doživljava orgazme samo kada je stimulisana vagina a ne klitoris. Ova teorija učinila je penis veoma važnim za seksualno zadovoljenje žene (što je dovelo do toga da je svršavanje muškarca pretpostavljalo i zadovoljenje žene). Prateći Frojda, psihoanalitičke teorije umanjuju žensko uživanje u masturbaciji kao "nezrelo" i označavanje lezbejskog seksa kao bledu imitaciju "prave stvari". Šezdesetih, seksolozi su dokazali da svi ženski orgazmi zavise barem delom od klitorične stimulacije, mada neke žene odgovaraju i na unutrašnji pritisak.

Učeći o klitorisu, poraslo je seksualno uživanje za bezbroj žena i oslobodilo je mnoge od njih onoga što su godinama mislile, da su "frigidne". Naša sposobnost da pružimo sebi orgazme i pokažemo našim ljubavnicima/cama koliko nam se to sviđa je kamen temeljac novog samopoštovanja i autonomije i zbog toga je to bilo važno politički kao i lično za žene. Klitoris se ponekad zove dugme radosti, što implicira da je to jedno malo mesto. Ustvari, klitoris ima nekoliko delova u sebi. Vrh klitorisa nastavlja se na telo, koje ide ka vaginalnom otvoru. Klitoris povezuje granajući unutrašnji sistem erektivnog tkiva koje prolazi kroz genitalnu oblast. Erektivno tkivo odgovara na seksualno uzbuđenje puneći se krvlju i postajući erektivno i tvrdo. Penis takođe sadrži erektivno tkivo.) Tokom seksualnog uzbuđenja, klitoris povećava svoju zapreminu i menja položaj.

Vi ili vaš/a ljubavnik/ica možete da stimulišete vaš klitoris na mnogo različitih načina – trljanjem, sisanjem, telesnim pritiskom, koristeći vibrator. Svako trljanje ili pritisak na pubični predeo (venerin breg) ili usne (čak na donjem trbuhu i unutrašnjosti bedara) mogu da pokrenu klitoris i mogu takođe da ga pritisnu na pubičnu kost. Mada neke žene dodiruju vrh klitorisa da bi se uzbudile, često je to toliko osetljivo da direktno dodirivanje boli, čak i uz podmazivanje. Takođe, fokusirajući direktno klitoris duže vreme, može uzrokovati da osećanje zadovoljstva nestane. Kako žene stare, kapa kože koja pokriva klitoris može permanentno da se svlači pa, ako vam je prošla menopauza, može da vam bude potrebno mnogo više podmazivanja dok trljate klitoris da biste doživeli orgazam.

Odnos vagina-penis daje samo indirektnu stimulaciju klitorisu. Kada se penis pomera unutra i van vagine, on pomera unutrašnje usne, koje su povezane sa klitoričnom kapom i zbog toga može kapa da se pomera nazad i napred po vrhu klitorisa. Kada unutrašnje usne nabreknu i približe se jedna drugoj, one mogu da prošire vaginu, stisnu penis i da ga pomeraju napred nazad i dalje povećavajući klitorično trenje. (Neke feministkinje kritikuju ovu teoriju Mastersa i Džonsonove kao pokušaj da se odnos penis u vagini proglasi za normativan način vođenja ljubavi. Videti, npr., "Hajtin izveštaj" od Šer Hajt).

Da bi doživele orgazam tokom odnosa vagina-penis, mnogima od nas su potrebne direktne i ponekad odužene klitorične stimulacije, kako pre tako i za vreme odnosa. Mnoge žene vodeći ljubav sa drugim ženama fokusiraju se manje ekskluzivno na vaginalnu penetraciju i više (i duže) stimulišu klitoris. Mnogo žena koje vode ljubav sa muškarcima u svojim šezdesetim i kasnije (kada se erekcija ne dešava tako često) nalaze da se seksualno zadovoljstvo povećava, delom zbog toga što penetracija penisa nije više fokus vođenja ljubavi. Što više žena počinje da istražuje vođenje ljubavi pored odnosa vagina-penis, verovatno da će više nas doživeti orgazam češće sa svojim partnerima.

 

ULOGA VAGINE, MATERICE I GRLIĆA MATERICE

Žene imaju potencijal da odgovore na seksualno uzbuđenje kroz celu karličnu oblast. Kada smo uzbuđene, erektivno tkivo oko spoljnije trećine vagine postaje puno i nervi u toj oblasti postaju osetljiviji na stimulaciju i pritisak. Kada su okolni mišići ovog dela vagine (pubokokcigealni mišići) jaki i dobro izvežbani, mnoge žene lakše doživljavaju orgazam. Trudnoća povećava sistem vena u karlici, često čineći nadražaje bržim i češćim.

Veće oblasti promene tokom seksualnog nadražaja i orgazma.

* Krvni sudovi u celom karličnom predelu se šire, puneći se i
stvaraju osećaj punoće i seksualnog senzitiviteta.

* Klitoris (glans, šaft i krura) otiče i podiže se u erekciju.

* Mokraćni sunđer i glava pretkomore se proširuju.

* Vagina se balonasto širi na gore.

* Materica menja položaj.

Dva istraživača su nedavno registrovali ono što nazivaju Grafenbergovom tačkom (G-tačka), osetljiva zona neposredno iza prednjeg zida vagine. Oni tvrde da kada se ova tačka stimuliše tokom seksa putem vaginalne penetracije bilo koje vrste, neke žene doživljavaju orgazam sa izlivom tekućine iz uretre, koja nije urin. Ovo je trenutno kontroverzna teorija među istraživačima seksa. Ovo je olakšanje za žene koje su doživele ovakvu ejakulaciju, jer su našle objašnjenje za ovakvu pojavu, a za neke druge da otkriju šta je moglo da bude izvor zadovoljstva. Međutim, ako "G-tačka" orgazam postane za žene ideal koji treba postići, ili se iskoristi da povrati tzv. vaginalne orgazme kao superiorne, postaće izvor nove presije, čineći nas nesposobnim za prihvatanje sopstvenog iskustva.

Grlić i materica su takođe bitni za orgazam velikog broja žena. Iako unutrašnje dve trećine vagine i grlića sami po sebi imaju malu osetljivost, penis, prst ili vibrator pritiskanjem grlića "potiskuju" matericu i zaista celu abdominalnu šupljinu (peritoneum). Ovo može da stvori drugačiju vrstu oseta neograničeno pre i u toku orgazma. Ukoliko ste imali histerektomiju, možda ćete morati da se usredsređujete na druge vrste seksualne stimulacije i osećaja, zato što grlić i materica nisu više tamo. (Mnoge žene sa oštećenjima kičme nemaju osećaja u karličnom predelu, pa ipak saopštavaju senzacije orgazma na drugim mestima u telu. Očigledno, imamo još mnogo toga da naučimo o seksualnim odgovorima.)

Ko definiše orgazam? Stavovi "velike debate o orgazmu"

Iako Masters-Džonson tvrde da su svi orgazmi psihološki isti (klitorično proizvedeni, sa kontrakcijama koje se javljaju prvenstveno u spoljnoj trećini vagine), žene danas govore o orgazmima koji se ne uklapaju u ovaj model. Npr. jedan takav orgazam se doživljava penetracijom vagine i opisuje se kao "dubok" i "materični". Proces nekad uključuje i nevoljno zadržavanje daha, koji se eksplozivno oslobađa kod orgazma. Izgleda da ovde nema nikakvih kontrakcija.

Nije začuđujuće da žene doživljavaju više vrsta orgazama. Ali, nova debata se javlja među seksolozima-cama, istraživačima-cama, feministkinjama oko toga koliko ima tipova orgazama, koja je vrsta bolja, jača ili više zadovoljava. Opasnost je što će ljudi još jednom postaviti jednu vrstu orgazma kao normu, kao što je bio vaginalni decenijama.

Debata o ženskoj seksualnosti je povećano profesionalizovana: deo istraživača, mnogi od njih žene, tvrdili su da je ovo njihovo polje ekspertize, koristeći proizašle studije, naučni jezik i statistike da bi izložili ono što misle. Na oprezu smo zbog ovih novih "stručnjaka". Da li oni pokušavaju da ukrote našu seksualnost time što će je učiniti poštovanom? Ne bi li izgradili sebi profesionalni renome? Mogu li muški, ili muški – orijentisani istraživači suočeni sa novom ženskom seksualnom određenošću i anatomijom da imaju predrasude prema ponovnom utvrđivanju ženske zavisnosti od muškaraca u seksualnom zadovoljavanju? U modernim društvima profesionalci imaju veliku moć da oblikuju naše shvatanje nas samih. Mnoge tzv. naučne debate završavaju tako što određuju žene za društvene svrhe, umesto da nam omoguće da postignemo sopstveni razvoj. Žene koje se bave seksualnim istraživanjima moraju neprekidno da se pitaju šta će muškarci činiti sa rezultatima i da li će njihovi napori možda moći da se iskoriste protiv žena u društvima u kojima žene nemaju adekvatnu socijalnu i političku moć.

Neophodno je da žene dobiju tačnu informaciju o našoj seksualnosti, i neka vrsta istraživanja je nužna. Verujemo da informacija koja nam je potrebna dolazi najkorisnija i najmoćnija od žena koje pričaju o svojim iskustvima u sopstvenim poljima delovanja.

Ne postoji "pravi" obrazac seksualnog odgovora. Ono što deluje, što izaziva lep osećaj, šta nas čini življim u nama samima i što nas povezuje sa našim partnerima je ono što je bitno. Naši seksualni obrasci će se takođe promeniti u različitim periodima našeg života. Ako se "modeli" predloženi od strane seksologa i istraživača (ili feministkinja) ne podudaraju sa našim iskustvima orgazma, onda moramo verovati sebi i učiti jedne od drugih.

 

...O BISEKSUALNOSTI

Heteroseksualni prijatelji mogu biti uplašeni kada ja žena imam ljubavnicu. Prijateljice lezbejke takođe mogu biti nepoverljive, strahujući da bismo se u budućnosti mogle vratiti u sigurniju heteroseksualnu ulogu i tako povrediti lezbejke koje su se zaljubile u nas. Ako kao lezbejka postanemo i ljubavnice muškarca, ostale lezbejke nas često smatraju nelojalnima. ("Moje prijateljice lezbejke osećaju neverovatan prezir prema biseksualcima." "Kada imam problema sa muškarcem, pa to kažem svojoj prijateljici lezbejki, ona me obično pogleda u stilu: A šta si očekivala kada si sa muškarcem?.")

Sve ovakve ocene nas izoluju, te se možemo osetiti primoranim da izaberemo: "Bilo je ljudi koji su me prisiljavali da kažem da sam više jedno nego drugo". Što se više žena oseća sigurno, prijatno, jer su otvorene u vezi biseksualnosti, to ćemo stvoriti bolje društvo za sebe, a i dalje ćemo se suprotstavljati heteroseksualnim pretpostavkama o tome koga i kako žene mogu da vole.

 

SEKS U LJUBAVNOJ VEZI

Putevi seksualne privlačnosti i strasti su izukrštani u našim životima vukući nas u nove veze, produbljujući one u kojima smo, uče nas o nama samima. Možemo se ponašati u skladu sa njima-reagovati pogledom, osmehom, dodirom, poljupcem – ali i ne moramo ako ne želimo. Kada vodimo ljubav sa nekim poznatim ili novim, sa ženom ili muškarcem, mi smo često veoma otvorene, ranjive i, takođe, veoma jake. Seks može biti zabavan, strastan, frustrirajući, zadovoljavajući.

Seks se ne događa u vakumu. Svoje probleme u vezi sa drugim stvarima: moć, novac, zajedništvo, kompetencija – nosimo sa sobom u krevet.

Seks u ljubavnoj vezi može se razlikovati po značenju i intenzitetu.

("Ponekad vodim ljubav da bih bila pažena i mažena. Ponekad sam toliko zadubljena u senzacije dodira, ukusa, mirisa, prizora i zvuka, da mi se čini da sam se vratila u doba detinjstva kada je osećati se dobro bilo jedino važno. Ponekad se prevrćemo i zadirkujemo. Ponekad je seks duhovan – Velika misa ne može biti svetija. Ponekad vodim ljubav da bih pobegla od uštogljenosti i ozbiljnosti u sebi. Ponekad želim da svršim i osetim talase orgazma kroz telo. Ponekad su suze pomešane sa sokovima i znojem i mi smo čvrsto spojeni. Ponekad kroz seks ujedinjujem struje ljubavi koje plove među nama. Seks može biti skoro sve i svašta za mene. Kako je to dobar osećaj!")

(The New our bodies, ourselves the book by and for Women by the Boston Women's Heolth Book Collective. Updated and expanded for the 1990 s)