PISMO NEPOZNATE ŽENE

 

 

Pišem, a ne znam kome i ko zna nešto o tome. Zašto naš balkanski mentalitet, koji može da se nađe i u zakonu, daje prednost muškom detetu a žensko ima sve kada se uda. Od kako znam za sebe ja sam pružala otpor i kao jedinka se borila. Svađala se, tukla, dobijala batine, da bih na kraju stala odlučivši da pokušam da živim kao sve žene i imala "ljubav" i "pažnju".

Ipak, ta ljubav i pažnja mnogo koštaju. Uskraćena mi je sloboda, druženje, gde ću da potrošim novac, sve što pišem ili čitam mora da se vidi, ako idem negde ide i on pa makar sedeo i ćutao, ali on je tu kao senka. Pazi kako se ponašam, pazi šta pričam, ko ti je ovaj, šta si imala sa njim, zašto mu se javljaš. Mislim da su to dovoljni razlozi da sve krene nizbrdo i da ta stroga disciplina toliko iscrpljuje, da i ono što je moglo da bude normalno postane nebitno.

Opet moj otpor i moja borba i želja za slobodom mišljenja, prava na svoje navike i način života, pravo na moj kutak, da čitam, slušam muziku, fotografišem, pišem, gajim cveće, povremeno posećujem decu, šetam i da radim da bih imala za život. Da se osećam potpunom i nezavisnom.

Misle da imaju prava da budu intimni kad oni hoće, nije bitno da li ja želim, moje obaveze mogu da se odlože dok on ne stigne da me odveze, jer autobusom ne može, pa još bez njega, to nikako.

Sve me to guši, želim da idem, pa makar bila na ulici, ali on je samouveren i ubeđen da ja to ne želim i da ne mogu bez njega. Nekada se osećam kao rob, nekada kao glupača kojoj se on smeje jer on je pametan i on je fizički jak, a nekada se osećam kao bolesnik i tada želim da budem bolesna ili mrtva. Zadovoljstvo, ili bolje reći spas nalazim u bensedinima i tada želim što pre da zaspim jer bar tada imam svoju privatnost. Zašto koriste našu iskrenost i naše emocije, zar nisu svesni da svojim postupcima i nametanjem svoje volje to prestaje i onda se upitam zašto sam to sebi dozvolila i sve se to svede na gubljenje vremena i zdravlja koje ne može da se kupi i vrati.

Uvek sam verovala i bila sigurna da samo žena može da razume i saoseća sa ženom i sve više sam protiv suprotnog pola koji misli da je njihova moć u penisu i da mi ne možemo bez toga. Oni su fizički, sirovi i sa njima nema priče, nema bliskosti, jer onda on misli da te poseduje.

Ne, ja neću to, ja hoću nezavisnost a ne gazdu, ja hoću prijateljstvo i slobodu duha, ja hoću društvo bez alkohola, fizičkog nasilja, ja hoću sve što je spontano, bez maski, bez fraza i uvoda, ništa što je ukrućeno i izveštačeno.

Ja hoću vernost, slobodu i ravnopravnost.

Papir trpi sve pa mi je on sada najbolji prijatelj, jer za drugo ne znam. Sama sam, očajna, tako bih volela da se družim i budem od koristi.

Nastavljam sa pisanjem je imam osećaj da ću da puknem koliko ima u meni bola i besa zbog nepravde, zbog ograničenog ljudskog uma i besa na sebe što sam kroz moj život bila toliko humana a sada.