Stručna komisija UN

SILOVANJE I DRUGI OBLICI SEKSUALNOG NASILJA, IZ RAZGOVORA SA ŽRTVAMA I SVEDOCIMA

Prevela Ivana Ristić

 

 

Izvodi iz poslednjeg izveštaja Stručne komisije

Dok. S/1994/674 od 27. maja 1994.

 

244. Pet modela1 silovanja se ispoljavaju u prijavljenim slučajevima, bez obzira na etničku pripadnost počinilaca ili žrtava (vidi takođe 229. odeljak – opis prakse silovanja u objektima koji služe kao zatvori).

 

245. Prvi model obuhvata pojedince ili male grupe koji vrše seksualno nasilje uz pljačkanje i zastrašivanje ciljne etničke grupe. Ovo se dešava pre nego što izbije opšti i rašireni sukob u nekoj oblasti. Napetost u području raste i pripadnici etničke grupe koja kontroliše oblasnu vlast počinju da zastrašuju svoje komšije. Dvojica ili više ljudi provaljuju u kuću, zastrašuju ljude, otimaju njihovu svojinu, tuku ih i često siluju žene. U nekim od prijavljenih slučajeva žene su silovane jednom, u nekim više puta. U oba slučaja, često postoji opasnost od višestrukog silovanja, onda kad su zlostavljanja deo istog događaja i svi napadači u njemu učestvuju, čak i ako seksualno ne napadaju žrtve. Jednu od žena sa kojima je razgovarano je više puta silovalo osam vojnika pred njenom šestogodišnjom sestrom i petomesečnom ćerkom. Jedan od ovih muškaraca je pod pretnjom smrću bio primoran da siluje žrtvu "jer je ona ustaša". Kad je prijavila ove zločine lokalnim vlastima, rekli su joj da ne mogu ništa da urade "zato što je Hrvatica".

 

246. Drugi model silovanja obuhvata pojedince ili male grupe koje vrše seksualno nasilje uz borbe na nekom području, često uključujući tu i javno silovanje žena. Kad oružane snage napadnu gradić ili selo, stanovništvo silom pokupe i dele prema polu i starosti. Neke žene siluju u njihovim domovima dok snage koje napadaju obezbeđuju oblast. Druge biraju posle okupljanja i javno siluju. Zatim se stanovništvo sela odvodi u logore. Jedna žrtva (i svedok) s kojom je razgovarano videla je kako jednu stariju ženu i nekoliko drugih siluju pred stotinom pritvorenih seljana. I svedokinji su pretili silovanjem a videla je i kako kolju nekolicinu ljudi iz grupe.

 

247. Treći model silovanja obuhvata pojedince ili grupe koji seksualno napadaju ljude u pritvoru jer imaju pristup tim ljudima. Kad se jednom silom pokupi stanovništvo grada ili sela, nad muškarcima se izvrši smrtna kazna ili se šalju u logore, dok se žene uglavnom šalju u odvojene logore. Vojnicima, čuvarima u logoru, pripadnicima paravojnih trupa, pa čak i civilima dopušta se da uđu u logor, izaberu žene, odvedu ih, siluju, a onda ili ubiju ili vrate u logor. Izveštaji često ukazuju na višestruko grupno silovanje, dok prebijanje i mučenje prate većinu prijavljenih silovanja. Preživeli govore da neke žene izvode same, a neke u grupama. Mada je ovo opšti model, ima i mnogo tvrdnji da žene siluju i pred drugim zatvorenicima, ili se drugi zatvorenici primoravaju da seksualno zlostavljaju jedni druge. I u muškim logorima su zatvorenici izvrgnuti seksualnom zlostavljanju. Predstavnici komisije su razgovarali, između ostalih, i sa petnaestoro ljudi čije su se najvažnije optužbe odnosile na isti kažnjenički logor. Neki svedoci su bili muškarci, a sve žrtve ženskog pola su bile silovane. Žene je ponekad više puta silovao komandant logora, ili su bile silovane u njegovom prisustvu. Stražarima iz spoljnog bezbednosnog prstena oko logora (koji izgleda nisu ulazili u logor u toku radnog vremena) i vojnicima koji nisu pripadali logoru dozvoljavan je pristup u logor radi silovanja. Jedna od žrtava (i svedoka) s kojom je razgovarano videla je ženu kako umire pošto je prethodno nedelju dana bila u komi koja je bila posledica otprilike stotinu sadističkih silovanja od strane stražara. Seksualno su zlostavljani i muškarci: jedan svedok je video zatvorenike prisiljene da odgrizu polni organ drugom zatvoreniku. Uz to, desetoro ljudi sa kojima je razgovarano bili su svedoci smrti zbog mučenja a sedmoro iz grupe je preživelo ili prisustvovalo masovnim smaknućima (u tom ili u drugim logorima). U jednom drugom slučaju koji je spomenut u razgovoru zatvorenici su bili poređani jedan do drugog, goli, a srpske žene koje su došle izvan logora svlačile su se pred muškim zatvorenicima. Ako bi neki zatvorenik dobio erekciju, penis bi mu bio odsečen. Svedok je video već spomenutu Srpkinju kako tako kastrira zatvorenika. Jedan drugi bivši zatvorenik pričao je o tome kako su mu davali elektrošokove u mošnice i kako je video oca i sina s kojima je delio ćeliju, kako vrše seksualne činove jedan sa drugim, jer su ih na to prisilili stražari.

 

248. Četvrti model silovanja obuhvata pojedince ili grupe koji često vrše seksualne napade na žene da bi ih zastrašili i ponizili, što je deo politike "etničkog čišćenja." Preživeli iz nekih logora izveštavaju da veruju da su bili pritvoreni zato da bi bili silovani. U tim logorima sve žene se vrlo često siluju, često pred drugim zatvorenicima, a silovanje je obično praćeno batinanjem i mučenjem. Neki od njihovih mučitelja kažu da pokušavaju da oplode žene. Trudne žene su pritvorene do trenutka kad je za njih prekasno da izvrše abortus. Jednu ženu je njen komšija (koji je bio vojnik) držao zatvorenu blizu njenog sela šest meseci. Tri ili četiri vojnika su je silovali skoro svakog dana. Rečeno joj je da će roditi dečaka četnika koji će ubijati Muslimane kad odraste. Više puta su rekli da im je njihov predsednik naredio da to rade. Jednoj ženi su njene komšije Srbi oduzeli dom i nekoliko meseci ga koristili kao centar za pritvaranje i ispitivanje. Skoro svakog dana su je silovali i tukli a to je trajalo nekoliko meseci; još dve žene su tu silovane. Videla je nekoliko ubistava i mučenja.

 

249. Peti model silovanja obuhvata pritvaranje žena u hotele i njima slične objekte s jednim jedinim ciljem – seksualnog zabavljanja vojnika, a ne sa ciljem izazivanja reakcije kod žena. Priča se da ove žene češće ubijaju no što ih razmenjuju, za razliku od žena u drugim logorima. Jedna žena s kojom je razgovarano je šest meseci bila pritvorena u privatnoj kući sa nekolicinom drugih žena različitih nacionalnosti. Sve žene su bile silovane svakih petnaest dana kad bi se vojnici vratili sa fronta. Svedokinji je rečeno da ove žene moraju to da rade jer su žene u jednom drugom logoru (koji je svedokinja navela i o kojem su drugi sakupljači podataka prikupili informacije) bile iscrpljene.

 

250. Postoje zajedničke niti koje prožimaju slučajeve o kojima je izveštavano, bez obzira na to da li su se dešavali u zatvorima ili izvan njih:

(a) Izgleda da su silovanja u vezi sa naporima da se ciljna etnička grupa protera iz neke oblasti. Pored toga, žrtve se često siluju pred odraslim i mlađim članovima svoje porodice, pred drugim zatvorenicima ili na javnim mestima, ili se prisiljavaju članovi porodice da siluju jedni druge, jer se na taj način njihov stid i poniženje povećavaju. Za silovanje se izabiraju mlade žene i nevine devojke, kao i istaknuti članovi društvene zajednice i obrazovane žene;

(b) U mnogim izveštajima se navodi da su počinioci govorili da im je bilo naređeno da siluju ili da je cilj bio da se osigura da žrtve i njihove porodice više nikad ne požele da se vrate na to područje. Počinilac govori žrtvi ženskog pola da će ona rađati decu njegove nacionalnosti, da mora da zatrudni, a onda je drži zatvorenu do trenutka kad je za nju kasno da izvrši abortus. Počinioci prete žrtvama da će ih goniti dok ih ne uhvate i ubiti ako ikad nekom otkriju šta im se desilo;

(c) Velike grupe počinilaca vrše višestruka silovanja i seksualno nasilje nad žrtvama. Počinioci prolaze noću kroz kažnjeničke centre sa baterijskim lampama i odabiraju žene, vraćaju ih sledećeg jutra, a komandanti za to znaju pa ponekad i učestvuju u seksualnom nasilju;

(d) Žrtve se seksualno zlostavljaju predmetima kao što su polomljene flaše, puške i palice. Kastracije se vrše na takve surove načine kao što je prisiljavanje zatvorenika da drugom zatvoreniku odgrize testise.

 

251. Izveštavano je da su sve strane u sukobu pribegavale silovanju. Pa ipak, najveći broj prijavljenih žrtava su bosanski Muslimani a najveći broj navodnih počinilaca bosanski Srbi. Ima vrlo malo izveštaja o silovanju i seksualnom nasilju unutar jedne etničke grupe.

 

252. U Bosni, neki od prijavljenih slučajeva silovanja i seksualnog napada koje su počinili Srbi, uglavnom nad Muslimanima, očito su izdvojeni slučajevi, posledica postupka pojedinca ili male grupe, i nema dokaza da su za to imali naredbu ili da su njihovi postupci deo opšte politike. Međutim, mnogi drugi izgleda da su deo opšteg modela među čijim obeležjima su i sledeća: sličnosti sa praksom koja postoji u negraničnim geografskim oblastima; istovremena povreda drugih međunarodnih humanitarnih zakona; istovremena vojna aktivnost; istovremeno proterivanje civilnog stanovništva; zajednički elementi u načinu silovanja, maksimalno ponižavanje ne samo žrtve već i njene zajednice; i određivanje vremena silovanja. Jedan faktor posebno navodi na ovakav zaključak, a to je veliki broj silovanja do kojih je došlo na mestima koja su služila kao zatvor.2 Izgleda da ta silovanja nisu bila bez nekog cilja i ona ukazuju ako ni na šta drugo ono barem na politiku ohrabrivanja silovanja podržanu namernim propuštanjem komandanata logora i lokalnih vlasti da nadziru i kontrolišu ljudstvo pod svojom vlašću.

 

253. Ovi modeli uverljivo ukazuju na to da je u nekim područjima postojala sistematska politika silovanja, ali ostaje da se dokaže da li je postojala takva opšta politika usmerena protiv svih onih koji nisu Srbi. Jasno je da je neki stepen organizacije i grupne aktivnosti bio potreban da bi se izvršila mnoga od navodnih silovanja. Osim toga, silovanje i seksualni napad treba ispitati u kontekstu prakse "etničkog čišćenja", o kojoj je diskutovano u odeljcima 129-150, i u kontekstu prakse koja je postojala u kažnjeničkim logorima, a o kojoj je diskutovano u 230. odeljku. Kada se one sagledaju u ovim kontekstima, jasno je da su počinjena ozbiljna narušavanja Ženevske konvencije, kao i druge povrede međunarodnog humanitarnog prava.3