ŽENE I PROCES STARENJA

 

'Moj rođendan je počeo tako što sam, mokra od kiše, posmatrala munje kako paraju nebo na horizontu. Pružale su se od severa prema zapadu. Zatim sam radila u ateljeu. Došli su prijatelji sa poklonima, dobila sam cveće, pa iznenađenje - voće koje je ličilo na cvetove...

Svi koji su mi izrekli najlepše želje sročili su ih kao da slavim dvadesetdeveti rođendan, a ja sam učvrstila svoje uverenje da se sa 78 godina daleko lepše osećam nego sa 29!'

 

Nažalost u literaturi, pa i feminističkoj, veoma je malo mesta posvećeno problemima žena u procesu starenja. Žene tokom ovog procesa prolaze mnogostruke promene - telesne, socijalne, ekonomske i emocionalne, ali o ovome kao da niko ne vodi računa. Jednostavno, žena koja stari na mnogobrojna pitanja koja joj drugi nameću, ili na koja sama želi da odgovori, nema adekvatnu podršku i objašnjenja.

 

 

USLOVI U KOJIMA ŽENE STARE

 

Godine i diskriminacija prema starosti

Jednoga dana ćemo svi ostariti, ako dovoljno poživimo. Većina od nas želi dug život. Međutim, diskriminatorski odnos prema starosti kao deo kulture u kojoj živimo deli ljude prema godinama i generacijski. Taj odnos neprimetno i nesvesno zaposeda naša razmišljanja, tako da se diskriminatorski stav prema starijima, prisutan i u samim institucijama društva, pojavljuje kao nešto sasvim normalno – dok problem ne imenujemo i suprotstavimo mu se.

Diskriminacija prema starima ima više uzroka. Pre svega društvo u kome živimo odbija realnost nemoći i smrti, posebno stoga što mnogi ljudi gaje verovanje o svojoj besmrtosti. Izolacija starih i nemoćnih omogućava da ostali potisnu saznanje o sopstvenoj zavisnosti, nemoći i smrti.

Drugo, izolacija starijih i odbacivanje njihovih umeća i znanja koja nisu u koraku sa brzim razvojem i promenama u društvu i na planu tehnologije, čine da se zaboravi koliko se od njih, i bogatog životnog iskustva koje poseduju, može naučiti.

Konačno, stari su isključeni iz radnih procesa, ne učestvuju aktivno u stvaranju novca i dobara, pa su samim tim nepoželjni.

Jedini značajan faktor koji se tiče starenja žena je da one žive duže od muškaraca, i da u populaciji starijih one preovladavaju. Žene prosečno žive sedam godina duže od muškaraca.

Takođe je činjenica da se ljudski vek uopšte produžio. Sa godinama se javlja i niz problema kao što su hronične bolesti, težak ekonomski položaj, nedostatak brige drugih o starima, gubitak svojih bližnjih - rodbine i prijatelja. Svi ovi problemi su pretežno ženski. Udate ili same, trebalo bi da se više posvete prijateljstvima sa ženama, jer su one te koje se međusobno podržavaju u starosti.

 

Starosna i polna diskriminacija - mač sa dve oštrice

Starosna diskriminacija sa kojom se žene sreću je deo polne diskriminacije, shvatanja da žena brže stari od muškarca.

Teško mi je bilo da kažem muškarcu sa kojim sam se viđala koliko mi je godina. Ipak, kada sam mu rekla, osetila sam se užasno, kao da sam obolela od neizlečive bolesti. Ne možete da zamislite!

(Iskustvo šezdesetdvogodišnje žene sa šezdesetogodišnjim muškarcem).

U stvari, žene su vitalnije od muškaraca. O tome da one više očekuju od života, i da su “mlađe” od muškaraca istog životnog doba može se diskutovati. Dupli standaradi starenja vode u prihvatanje stanovišta da su muškarci “sveži”, a žene zborane; sedi muškarci su otmeni, a žene prestarele; zrelost muškarca čini privlačnim, a ženu nalik bakici.

Kultura u kojoj živimo seksualnost sredovečih i starijih žena posmatra sa podsmehom – kao grotesku, preteću i nedostojnu. Ova predrasuda dobrim delom proizilazi iz pogrešnog shvatanja seksualnosti, tj. izjednačavanja seksualnosti sa reproduktivnim sposobnostima.

 

 

ŽENA U SREDNJIM GODINAMA

 

Srednje godine, se otprilike kreću između 45 i 65 godina starosti i više su stanje nego hronološki period. Srednje godine sobom donose nalet nove energije, verovatno kao posledicu spokoja i saznanja da je porodična uloga završena i da počinje novi način života. Završava se jedan period života a započinje novi u kome žena hoće da svoje vreme i sposobnosti iskoristi na jedan novi način. Provala energije dolazi i, kao posledica oslobađanja od vremena provedenog u podizanju dece. Čak i ako joj nedostaju deca, žena može da svoje slobodno vreme preusmeri u sticanje novih ili usavršavanje starih znanja i veština, na druženje sa drugima, u nalaženje novog posla, ili da uživa u odmaranju. Ovo stanje žena može da doživi kao “povratak samoj sebi”.

U srednjim godinama nije redak slučaj brojnih bolnih gubitaka. U ove se ubrajaju: gubitak sopstvene slike o mladoj, zdravoj i čak besmrtnoj osobi; gubitak dojke ukoliko žena oboli od raka; histerektomija; gubitak menstruacije i sl. Odlazak dece iz kuće takođe je veoma bolno za mnoge žene. Neke za ženu važne veze bivaju prekinute ili trpe značajne promene - muž umire, dolazi do razvoda, roditelji se razbolevaju ili umiru, a u najtežem slučaju može se izgubiti i dete.

Bolno iskustvo za ženu su spoljašnji znaci starenja, što zahteva menjanje slike o sebi samoj. Kada promene u izgledu tela sama primeti ili primeti po reakciji drugih, ženu može da duboko zaboli gubitak mladalačkog izgleda, koji je smatrala svojom posebnom vrednošću. Godine donose i nove nevolje na poslu, jer se mladalački izgled daleko više ceni.

Neke žene su samouverenije kada mogu da sakriju spoljne znake starenja šminkom ili bojenjem kose, dok druge veruju da im njihove godine i iskustvo dozvoljavaju da budu sede, izborane i punačke. Imati “neke” godine obezbeđuje mogućnost za eksperimentisanje različitim bojama, nekonvencionalim stilom oblačenja i novim načinima predstavljanja.

U srednjim godinama većina žena oseća zadovoljstvo što je dobro uradila ili završila posao, jer su deca odrasla i mogu da započnu svoj život. Mnoge žene imaju osećanje oslobađanja od stalne odgovornosti. Odnos majke i deteta ili dece, veoma je složen i trebalo bi mnogo prostora da se detaljno sagledaju i raščlane osećanja koja se javljaju kada dete, ili deca napuštaju roditeljsku kuću. Osećanje koje žene najčešće imaju je tuga zbog prekida svakodnevne veze prijateljstva i poverenja sa svojom decom.

Međutim, u trenutuku kada žena pomisli da po prvi put može da se usredsredi na sebe dolaze nove obaveze, jer se postavlja pitanje brige oko starijih ili mlađih generacija. Često, u ovakvim situacijama žena nema mnogo izbora, ali bez obzira na mnogobrojne zahteve, trebalo bi da se oseća odgovornom i prema sebi i obezbedi vreme koje će pripadati samo njoj.

Žene u srednjim godinama najčešće postaju udovice. One prosečno žive osamnaest godina duže od svojih partnera. Prilike za ponovnu udaju su male i sa godinama se sve više smanjuju, jer su stariji muškarci u većini slučajeva oženjeni. Udovištvo je veliki stres, jedan od najvećih u životu žene. Posebno su u teškoj situaciji žene koje su svoj identitet ostvarile u ulozi supruge, izolovale se od sveta posle smrti muža, ustanovile da je većina njihovih prijateljica u braku, nemaju starih drugarstava, a treba da traže nova i nemaju izvore prihoda. Da bi se izbegao ovaj nezavidan položaj potrebno je druženje sa ljudima koji mogu da pruže podršku i pomoć. Neosporno je da svaka žena kao udovica može da izgradi novi život.

Svaki gubitak u životu žene je proces koji ni malo nije lak. Osećanje napuštenosti i usamljenosti je veoma često. Jedna od najboljih stvari koje žena može da uradi za sebe je da prihvati svoja osećanja kao normalna i da ne nosi sav teret sama. Treba potražiti lekarku ili lekara koji će se potruditi da objasne da su osećanja tuge i besa opravdana. Prihvatanje osećanja beznađa, ljutnje, krivice, praznine, straha, zbunjenosti ili uznemirenosti su znak snage. Ne postoji ni pravo vreme ni pravi put za samosažaljevanje. Potrebna je ogromna energija da bi se ponovo izgradio život. Zato se ne treba opterećivati osećanjima i mišljenjima drugih. Treba se brižljivo starati o sebi. Kroz proces treba ići polako dajući sebi vremena za oporavak, povratak poverenja u druge i samu sebe.

 

 

MENOPAUZA

 

Predrasude

Stereotipna razmišljanja o ženi u menopauzi uključuju mnoge predrasude, koje su stvorili lekari i psihijatri. Tako npr. Helen Dojč, Frojdova sledbenica, menopauzu označava kao “delimičnu smrt” žene. Psiholosko mišljenje koje često navodi menopauzu kao “jedan od najtežih zadataka u životu žene”. Međutim, može se reći da je, u stvari, najteži zadatak žene da se izbori sa kulturološkim stereotipima koji se odnose na žene u menopauzi. Ovaj problem se dalje produbljuje jer se i same žene duboko u sebi, u izvesnom smislu, doživljavaju na sličan način.

Predrasuda koja govori o “pomami hormona”, ženu u menopauzi opisuje kao onesposobljenu hormonalnim promenama koje je ometaju u razmišljanju i utiču na njeno ponašanje, iz čega proizilazi da je onesposobljena za bilo kakve odgovorne poslove. Nasuprot ovom shvatanju, jedno od novijih mišljenja je i ono mistifikuje superženu koja je toliko aktivna i zaposlena da menopauzu u kojoj se nalazi i ne primećuje. Nijedno od ovih ekstremnih mišljenja ne odgovara pravom stanju stvari i nimalo ne pomaže ženama.

Predrasuda koja je posebno štetna odnosi se na povezivanje menopauze i depresije. U prvoj polovini ovog veka mnogi lekari u saradnji sa porodicama su smeštali hiljade žena u mentalne institucije zbog poremećaja koji je nazivan involutivna melanholija. Neke od tih žena ostatak života su provele u bolnicama. Iako savremena ispitivanja ne dovode u vezu menopauzu i depresiju mnoge žene se još uvek boje da će “poludeti” u menopauzi, jer je ovo mišljenje još uvek deo našeg kulturnog nasleđa.

Čak kada se žena u menopauzi sasvim dobro oseća, njena porodica i ljudi oko nje mogu da ograniče njenu samostalnost, tumačeći njene promene raspoloženja, preosetljivost i strah kao znake starenja. U takvim slučajevima okolina insistira na lekarskoj pomoći, lekovima i psihoterapiji umesto da promene kroz koje žena prolazi proživi zajedno sa njom.

Menopauza je je izuzetno važan psiholoski i emotivni tranzicioni period u životu svake žene tako da ga ne treba potcenjivati, jer je sigurno da ona izlazi promenjena iz njega. Trebalo bi da žene osnažene i moćnije prihvatanjem stvarnosti ovog iskustva budu podrška jedna drugoj za vreme ovih promena.

 

Medicinska i ženska definicija menopauze

Definicije o menopauzi – stanovište medicine i žene

Definicija menopauze se razlikuje u zavisnosti od medicinske literature. Saglasnost je donekle postignuto o vremenu kada ona počinje i kada se završava, dok neslaganja postoje oko utvrđivanja simptoma menopauze. Obično se smatra da ovaj period traje petnaestak godina, od četrdesete do pedesetpete ili četrdesetpete do šezdesete, i vezan je za prelazak iz reproduktivne sposobnosti do reproduktivne nesposobnosti: “Klimakterijum kod žena je postepen proces gubitka funkcije jajnika koji se normalno odigrava i proteže između poslednje menstruacije i momenta kada menopauza postaje samo prošlost”. Preovladava shvatanje koje definiše menopauzu kao period od dve godine posle poslednje menstruacije.

Ove knjiške definicije previđaju društveni i kulturološki kontekst u kome žena živi tokom menopauze, žensko poimanje ovih promena i emotivne reakcije. Proći kroz period menopauze je iskustvo koje se odnosi na proces od prvih nepravilnosti menstrualnog ciklusa do potpunog prestanka menstruacije i privikavanja ženskog tela na promene koje nastaju usled promena u lučenju estrogena.

Nijedna definicija ne može sasvim zadovoljiti ženu ili pokriti sve različite aspekte menopauze koja se proživljava individualno.

Menopauza je polagani zaokret u životu. Tvoja unutrašnjost se menja ali ostaješ ista osoba. Poneke žene se bore protiv ovih promena kao da mogu da ih zaustave. One koje ih prihvate mnogo lakše prolaze kroz njih.

 

To je kraj menstruacije i brige o kontracepciji. Kakvo olakšanje!

 

Poslednjih dvadesetak godina biomedicinska proučavanja menopauze znatno su proširena, delom i zbog povećane “vidljivosti” srednjovečnih žena u javnom životu. Nažalost ova istraživanja uglavnom su bazirana na interesima farmaceutske industrije, a veoma malo ili nimalo na ženskom iskustvu.

 

Telesne promene

Mada medicinska i popularna štiva raspravljaju o mnogobrojnim simptomima menopauze, samo su tri znaka direktno vezana za promene u lučenju estrogena: 1. promene menstrualnog ciklusa, 2. navale toplote i znojenje (vazomotorna nestabilnost) i 3. vaginalne promene (smanjenje vlažnosti i elastičnosti vagine).

 

Promene menstrualnog ciklusa

Za većinu žena promene u menstrualnom ciklusu su prvi znak da se menopauza približava. Kod nekih žena krvavljenje je učestalije, dok se kod drugih proređuje. Menstruacije mogu biti kraće sa svetlijim krvavljenjem ili duže sa jačim krvavljenjem, koje može biti praćeno ugrušcima ili pravom “poplavom”.

Pošto veoma jako krvavljenje izaziva strah, iscrpljujuće je i onesposobljava ženu, one često u panici preduzimaju drastične korake, kao što su npr. nepotrebne operacije. Uvek kada je krvavljenje neredovno i jako lekari misle na mogućnost postojanja raka, mada se to retko događa. Ipak, ukoliko žena želi da isljuči ovu mogućnost treba da zatraži biopsiju endometrijuma. Pošto je lekarsko znanje usredsređeno na patološke, a tako malo na normalne procese u ženskom telu dešava se da kada su u pitanju jaka, nepravilna krvavljenja i ne pomišljaju da se jednostavno radi o hormonalnom poremećaju kod žene koja se približava menopauzi. Mnoge žene sa težim poremećajima menstrualnog krvavaljenja podvrgavaju se histerektomiji samo zato što im odlivi ometaju rad i kretanje u društvu. Mnoge žene se uspešno snalaze u ovakvim situacijama i bez hirurških intervencija, izmenjuju među sobom iskustva i pribegavaju primeni alternativnih, nemedicinskih, načina lečenja. Jedina opasnost kod ovog pristupa, naravno kada se isključi sumnja na rak, je anemija.

U menopauzi predmenstrualne tegobe mogu da postanu izraženije nego ranije ili da se po prvi put jave. Svaka peta žene nema nikakvih promena u menstrualnom ciklusu, a menstruacija joj odjedanput prestaje. Teško je reći kada menstruacija zauvek prestaje. Ona može da se ne javi nekoliko meseci, a zatim da opet počne i da se tako ponavlja u toku jedne godine ili duže. Ženama u srednjim godinama preti opasnost da ostanu trudne sve dok trajanje perioda izostanka menstruacije ne bude duže od dvadesetčetiri meseca.

 

Napadi toplote - valunzi

Napadi toplote, valunzi su znaci koji prate period menopauze. Oni se javljaju kod 80% žena, ali ih samo 10% opisuje kao neprijatne. Neke žene valunge opisuju kao osećaj toplote u licu ili kao osećaj toplote koji se javlja i kreće u gornjoj polovini tela. Znojenje je prateća manifestacija ove pojave, a neki put žena može da ima i osećaj gušenja. Često se pre ili posle valunga javlja jeza. Valunzi se razlikuju po jačini, trajanju i učestalosti. Mogu se pojačati pri stresu ili u toku držanja dijete. Neke žene imaju valunge u toku toplog vremena, kada jedu jako začinjenu hranu, piju kafu ili alkohol.

U toku navale toplote krvni sudovi se šire i skupljaju na neuobičajen i nepredvidljiv način. U stvari, ne zna se tačno zašto se valunzi javljaju. Jedno od objašnjenja moglo bi biti da se javljaju usled hormonalnog disbalansa na nivou jajnika i hipofize. Valunzi se javljuju dok menstruacija još traje ili na samom početku promena menstrualnog ciklusa i mogu da traju sve dok menstruacija potpuno ne prestane. Postoje žene kod kojih se ove manifestacije uopšte ne javljaju kao i one kod kojih se produžavaju i preko osamdesete godine. Kod nekih napadi toplote su veoma blagi dok su neke žene prosto onesposobljene. Znojenje koje ih prati nekada je toliko obilno da zahteva potpuno presvlačenje odeće i krevetnine. Napadi toplote neke žene bude više puta u toku noći, tako da mogu ozbiljno da poremete san.

Mnoge žene su opterećene valunzima i njihovim nepredvidivim javljanjem što doprinosi stvaranju negativnog odnosa prema ženama i širenju svih drugih predrasuda koje se odnose na menopauzu. Istini za volju napadi toplote su najčešće potpuno neprimetni za okolinu i ogledaju se samo u neznatnom crvenilu. Ova pojava manje opterećuje ako se o njoj razgovara sa drugim ženama.

 

Promene vagine

Promenjeni nivo estrogena dovodi do promena vagine

 

Funkcija jajnika

Kada jajnici prestanu da proizvode dovoljno hormona da izazovu oslobađanje jajne ćelije ili da ostvare menstrualni ciklus ovulacija i menstruacija prestaju. Suprotno medicinskom mišljenju i javnom shvatanju promene u funkciji jajnika ne znače da su jajnici i organizam žene potpuno prestali da luče estrogene. Mnogo pre nego što jajnici smanje lučenje estrogena, alternativni izvori kao npr. masno tkivo i nadbubrežne žlezde počinju da ih nadomeštaju, a i sami jajnici dugi niz godina još uvek luče izvesne količine estrogena.

 

Nadbubrežne žlezde

Tokom celog života nadbubrežne žlezde pomažu u borbi protiv stresa i podržavaju opštu otpornost organizma. Čim jajnici počnu da smanjuju lučenje estrogena, oko 25. godine, nadbubrežne žlezde postepeno preuzimaju ovu funkciju sve dok ne postanu glavni izvor estrogena posle menopauze.

 

Ostale promene

Neke žene u menopauzi lakše zaplaču, povremeno se osećaju nervozno, manje su strpljive i osećaju se nesređeno. Neke od ovih promena su rezultat hormonalne nestabilnosti. Međutim one mogu biti i posledica uticaja sredine koja obezvređuje starije žene ili posledica traumatičnih događaja koji su česti u srednjim godinama.

Definitivno se emotivno drugačije osećam. Mnogo sam agresivnija i manje tolerantana prema drugima. Osećam se povređenom i s vremena na vreme smeteno što se tiče osećanja.

Istovremeno sa menopauzom dolazi i do izvesnih fizičkih promena. Kosa postaje proređenija, možda počinje i da sedi, može da se pojavi pojačana dlakavost na licu, javlja se potrba za nošenjem naočara pri čitanju, povećava se telesna težina. Veoma je teško razdvojiti znake vezane za menopauzu od znakova starenja. Menopauza sama za sebe jeste znak starenja reproduktivnog sistema. Česta je predrasuda da su sve promene kod žena u srednjim godinama posledica menopauze, što podstiče shvatanje da je ženin reproduktivni ciklus najvažniji faktor u njenom životu i da kada jednom prestane žena postaje sasvim druga osoba. U stvari i muškarci prolaze kroz mnogostruke promene, jednako kao i žene što dokazuje da promene koje se javljaju sa godinama nisu isključivo rezultat “nedostatka estrogena”.

 

Medicinski pristup menopauzi

Ne postoji razvoj bez promena. Menopauza je ključni momenat u sazrevanju.

S olakšanjem sam prihvatila prestanak menstruacije, s obzirom da sam godinama patila od premenstrualnih tegoba i obilnih krvavljenja. Valunzi su bili dobrodošla zamena za menstruaciju koju već četri godine nemam. Osećam se zdravije nego ikad. Aktivna sam u seksu koji mi pričinjava zadovoljstvo. Nemam problema sa 'suvom vaginom'. Fizički sam vrlo aktivna. Ovo je najbolji period moga života.

Iako mnoge lekarke i lekari počinju da razmišljaju o menopauzi kao o sastavnom delu života svake žene, mnogi drugi još uvek menopauzu tretiraju kao bolest i nude medicinska rešenja daleko češće nego što je to zaista potrebno. Medicinski pristup “štiti” ženu prirodne nelagodnosti zbog promena u spoljašnjem izgledu koje prate menopuzu i proces starenja. Ovaj pristup stvara verovanje da su sve te promene bolne i opasne i da se kroz njih ne može proći bez lekova i lekarske pomoći. Lekari deluju unapred kako bi sprečili pravo životno iskustvo sadržano u ovim promenama.

 

Potreba za medicinskim lečenjem

Mada mnoge žene imaju postmenopauzalne tegobe većini nije potrebno lečenje. Lečenje je potrebno tek onda kada simptomi postanu toliko jaki da remete svakodnevni život i kada alternativne metode nisu dale zadovoljavajuće rezultate. Tada treba izabrati lekarku ili lekara sa kojima se može razgovarati o svim mogućnostima lečenja.

 

Supstituciona terapija estrogenima

Farmaceutska industrija i prestižni doktori su četrdesetih godina lansirali supstitucionu terapiju estrogenima kod simptoma menopauze. Agresivne reklamne kampanje sedamdesetih godina učinile su da lek pod imenom Premarin postane jedan od pet najviše upotrebljavanih lekova u SAD. Do 1991 godine više od 10 miliona žena u SAD su uzimale preparate sa estrogenima. Članci u novinama i različite publikacije slavile su supstitucionu terapiju estrogenima. Po njima lečenje estrogenima stvaralo je čuda: sprečavalo valunge, suvoću vagine, rak, srčana oboljenja i depresiju. Takođe mu je pripisano da sprečava starenje, ispravlja bore, povećava seksualnu želju i zaustavlja osteoporozu. Bez velikih razloga stručnjaci su ih propisivali na veliko.

Uzimala sam estrogene šest meseci kada sam primetila da me čine depresivnom, pa sam prestala da ih uzimam. U to vreme bio je to hrabar potez, jer mi je lekar rekao da će me estrogeni održati mladom do kraja života.

Kada je ova terapija otkrivena izgledalo je da je čudotvorna za “bolest” zvanu menopauza. Ispitivanjima koja su sprovedena sredinom sedamdesetih godina dokazano je da se primenom ove terapije za 5 - 15 puta povećava rizik od raka endometrijuma materice, pogotovu kod žena koje su uzimale estrogene duže od godinu dana. Zapaženo je da su se oboljenja žučne kese povećala za oko osam puta, a da je dva puta češće bila potrebna operacija žučne kese. Postavilo se i pitanje uticaja terapije estrogenima na pojavu raka dojke. Farmaceutska industrija bila je primorana da tačno i iscrpno navede kontraindikacije za primenu estrogena. Lista stanja kod kojih se ne smeju uzimati estrogeni izgleda ovako: maligna oboljenja, ciste dojki, tromboza, arteroskleroza, teža oboljenja jetre i bubrega. Iz ovoga proizilazi da su milioni žena i ne znajući bile subjekti masovnog eksperimenta za koji je vreme pokazalo da je itekako bio opasan i po život. Upotreba estrogena naglo je opala posle ovih otkrića da bi ipak u poslednje vreme ponovo stekla pravo građanstva zahvaljujući opsežnim reklamnim kampanjama i tvrdnjama autoriteta o opravdanosti ove terapije, jer štiti od pojave osteoporoze i srčanih bolesti.

 

Estrogeni i rak dojke

Kliničke studije dokazuju da iako estrogeni nisu jedini uzročnici raka dojke njihova uloga u nastanku ovog oboljenja nije zanemarljiva. Može se reći da su žene koje primaju estrogene od 30 - 50% podložnije malignom tumoru dojke.

 

Estrogeni i srčana oboljenja

Procenat smrtnosti od srčanih bolesti kod žena znatno raste posle menopauze, navodeći na pretpostavku da estrogeni štite njihovo srce. Ovakvo razmišljanje navelo je da se u lečenju bolesti srca kod muškaraca primene estrogeni. Ovaj pokušaj nije urodio plodom, jer stopa smrtnosti nije smanjena primenom ove metode. Bez obzira na sve još i danas postoji verovanje da se za ređe oboljevanje od srčanih bolesti u ženskoj populaciji može zahvaliti estrogenima.

 

Šta svaka žena treba da zna o supstitucionoj terapiji hormonima

 

Pre nego što se odluči da prima estrogene, progesteron ili njihovu kombinaciju svaka žena treba da razmisli o sledećem:

1. Rak dojke je učestaliji kod žena iznad pedeset godina

2. Supstituciona terapija estrogenima se umeće, tako da menja i odlaže normalan proces privikavanja na niže nivoe estrogena u organizmu, prelazni period koji žene i inače prolaze bez naročitih teškoća.

3. Supstituciona terapija utiče na osteoporozu i ostale “probleme” u toku menopauze samo ograničen broj godina.

4. Estrogeni mogu da provociraju sklonost ka stvaranju benignih tumora materice i ubrzaju njihov rast, što može uzrokovati brojne komplikacije, pa čak i histerektomiju.

5. Uzimanje hormona može da izazove vitaminski deficit organizma.

6. Konačno biti na hormonalnoj terapiji znači oslanjati se na hemijske supstance čiji učinci moraju brižljivo da se prate i ne mogu se u potpunosti predvideti godinama, što znači stalnu kontrolu kod specijaliste.

 

Kada i kako primeniti supstitucionu terapiju estrogenima

Kada žena ima ozbiljne probleme sa valunzima ili kada nemedicinski metodi zakažu, možda treba razmisliti o uzimanju estrogena u što nižim dozama i u što je moguće kraćem vremenu. Treba izabrati lekarku ili lekara koji ima iskustva u lečenju sa estrogenima. Sve promene koje se javljaju u toku primanja estrogena potrebno je brižljivo beležiti. Specijalističke kontrolne preglede treba raditi svakih tri do šest meseci.

Neke žene više vole da se “druže” sa pojavama koje su prisutne u menopauzi, npr. sa valunzima za koje znaju da će vremenom prestati i da neće ostaviti nikakave trajne posledice na njihovom telu.

' Valunzi su trajali, trajali, ali ja sam izdržavala i bila čak u stanju da dobacim:''ćao valung, stari druže....''

Estrogeni poboljšavaju tegobe koje se javljaju zbog suvoće vagine. Preporučeni kremovi ili vaginalne globule koje sadrže estrogen i primenjuju se lokalno u vaginu daleko su manje opasni od estrogena koji se piju iako i ovde postoji opasnost od resorpcije, dolaska u opšti krvotok i mogućnosti izazivanja ozbiljnih posledica.

 

Lečenje progesteronom

Stručnjaci u nekim slučajevima propisuju hormon progesteron, u prvom redu ako se radi o obilnom i produženom menstrualnom krvavljenju.

 

Supstituciona KOMBINOVANA hormonska terapija

Ova terapija podrazumeva uzimanje kombinacije estrogena i sintetskog hormona progesterona tzv. progestina ili gestagena. Koristi se kod različitih indikacija.

 

Nemedicinski pristup

Nemedicinski pristup tegobama u toku menopauze uključuje redovno vežbanje, određen način ishrane, uzimanje vitamina i biljnih preparata i različite ostale tehnike. Ove metode su daleko više pod kontrolom same žene i imaju puno prednosti.

Osnovno je dobro se hraniti. Takođe treba uzimati vitamine kao što su C, D, A, B, E i minerale kalcijum, magnezijum, selen i sl.

Biljni čajevi mogu biti veoma korisni kod obilnih krvavljenja, valunga i glavobolje.

Vežbe relaksacije kao što su meditiranje, masaža i joga štite od stresa i depresije. Upražnjavanje seksa, uključujući i masturbaciju omogućavaju takođe da se žena opusti. Umerene svakodnevne fizičke vežbe od izuzetne su koristi.

 

 

ZRELE ŽENE I SEKSUALNOST

 

Seksualnost traje tokom celog života žene. Neke žene tek u srednjim godinama postaju potpuno svesne svoje seksualnosti i tek u ovom dobu imaju neočekivano snažna seksualna osećanja.

Ukoliko je žena u vezi sa muškarcem treba da upotrebljava neku od metoda kontracepcije još dve godine posle zadnje menstruacije. Pilule i spirala nisu preporučljive za žene u srednjim godinama. Ima žena koje smatraju da su im izgledi da zatrudne toliko mali da ukoliko bi im se to desilo odlučile bi se za abortus kao rešenje. Međutim, uprkos svemu treba nastaviti sa kontracepcijom, jer treba upražnjavati siguran seks i zaštititi se od side. Mnoge starije žene želele bi da budu seksualno aktivne ali nažalost postoji nedostatak odgovarajućih partnera. Čak i u braku žene ne mogu da dovoljno izraze svoju seksualnost pošto su njihovi muževi izgubili interes za seks.

Društvo u kome živimo se divi starijim muškarcima koji imaju vezu sa mnogo mlađim ženama od sebe, ali nikako ne odobrava i ismeva starije žene koje imaju mlađe partnere.

U srednjim ili starijim godinama žene po prvi put mogu odlučiti da imaju seksualnu vezu sa ženom, dok su druge već godinama lezbejke.

Mnoge žene ipak odustaju od seksualnih odnosa ili se usmeravaju na masturbaciju radije nego što menjaju vrstu seksualne veze. Isto tako mnoge starije žene nisu toliko zainteresovane samo za seks već im je više potreban samo dodir, bliskost i draž romanse.

 

 

Seks i starenje - Fiziološke promene

 

Vaginalne promene

Promene nivoa estrogena u cirkulaciji dovode do promena u vagini. Vaginalni zidovi postaju tanji, gube elastičnost, nabori vaginalnog zida se poravnjavaju, a suvoća i svrab mogu seksualni odnos da učine neprijatnim i bolnim. Ova stanja često dovode do iritacije i povećane sklonosti ka infekcijama. Nije potpuno jasno da li su te promene isključivo vezane za niske vrednosti estrogena ili je to deo procesa starenja. Vreme nastanka ovih promena je individualno. Neki “eksperti” savetuju “redovne seksualne odnose” kako bi se održala vlažnost vagine. Istina je da vlažnost vagine može da se održi i nekim drugim načinima kada postoji seksualno uzbuđenje, a ne isključivo seksualnim odnosom. Takođe da bi se postigla odgovarajuća vlažnost vagine može se pribeći vlaženju pljuvačkom, biljnim uljem, različitim za tu svrhu pripravljenim kremama ili želeima.

Vreme za postizanje seksualnog uzbuđenja kod žena u godinama takođe je produženo.

 

Lekovi i bolesti

Uzimanje lekova i različite bolesti takođe mogu da utiču na seksualno ponašanje. Lekovi mogu da imaju uticaja ili na seksualnu funkciju ili na interes prema seksu. Lekovi za lečenje visokog pritiska mogu da spreče erekciju, a slično dejstvo ima i alkohol posebno kod starijih osoba. Šećerna bolest takođe utiče na erekciju kod muškaraca, dok je njen uticaj na seksualnost žena nejasan.

 

Promena navika i komunikacije

Odnos koji partneri u godinama moraju da uspostave treba da bude usmeren na razumevanje i strpljenje. Žene često imaju problem zbog straha da njihova tela nisu više privlačna, pa time objašnjavaju što njihov partner ne može da se seksualno uzbudi.

S druge strane, muškarci pogrešno shvataju sporost u postizanju seksualnog uzbuđenja, pa panično traže nove, često mnogo mlađe partnerke. Zato je veoma važno da oba partnera ili partnerke, heteroseksualni ili lezbejke, shvate da su promene normalan deo procesa, da razgovaraju o svojim potrebama i zadovoljstvima. U početku ovaj način komunikacije nije lak, a često je potrebna i pomoć sa strane.

Trajanje seksualnih aktivnosti je individalno i one mogu da se produže u sedamdesete, osamdesete, pa čak i devedesete.