PRVI DEO

RAZMIŠLJANJE O NAŠIM ŽIVOTIMA/RAZMIŠLJANJE O ŽENSKIM PRAVIMA

 

Priprema:

Neophodni elementi za uspeh ove vežbe su jednostavni:
1. Okupite 8-20 žena koje su voljne da međusobno razgovaraju.
2. Ostavite im na početku malo vremena za upoznavanje, čak i ako se neke od njih poznaju od ranije. Ako biste želele da im pomognete da "probiju led", to možete učiniti tako što ćete da zatražite npr. neku "zanimljivu činjenicu" o sebi (npr. "ja se plašim pasa", ili "ja govorim sedam jezika" ili "mrzim da kuvam").
3. Sastanite se u sobi koja je dovoljno velika da sve mogu da sednu u krug, bilo na podu, bilo na stolicama (ne želite da se bilo koja nađe zapostavljena kada se sastajete kao kompletna grupa).
4. Kada se sastajete u manjim grupama, razdvojte žene koje se dobro poznaju od ranije, ili koje su iste profesije ili stručnosti. (Vi ne želite čistu grupu sastavljenu samo od nastavnica, ili krojačica!).
5. Za svaku vežbu unapred utvrdite vremensko ograničenje; i dogovorite se o satu kada ćete prekinuti rad za taj dan.
6. Najvažnije je da se dogovorite da će svaka učiniti sve što može da pažljivo sluša druge, izbegava donošenje sudova o tuđim mišljenjima, i da će prihvatiti sve vrste iskustava i mišljenja kao podjednako "vredna". Ovde nema "tačnih" odgovora!
7. Sporazumite se da samo jedna osoba govori. Ako želite da ustanovite vremenska ograničenja da biste sprečili neke žene da previše govore, dogovorite se o tome unapred i držite se toga. Možete izabrati neku stvar, kao što je palica, u funkciji "govorničke palice" - i možete se dogovoriti o pravilu da samo žena koja drži tu palicu može da govori, i da je zatim predaje nekoj drugoj.
8. Ohrabrite sve žene da govore. Neka se do kraja rotiraju one koje rukovode grupama ili im predsedavaju.
9. Unapred prodiskutujte sva dodatna pravila za koja mislite da su potrebna da bi se stvorila atmosfera sigurnosti za sve žene.
10. Na kraju svakog dana ponovo procenite pravila koja ste donele i prodiskutujte načine kako da poboljšate rad vaše grupe.

 

Jedini dodatni elementi koji su korisni (mada ne neophodni - uvek ih same možete nekako naći), su mali listovi papira i olovke za svaku za beleške, kao i debeli flomasteri (markeri), veliki listovi papira i selotejp za pričvršćivanje na zid, tako da bi grupa zajedno mogla da pravi beleške.

Napomena: Ovih problema je previše da ih bilo koja grupa rešava u jednom danu. Preporučujemo vam da ih rasporedite u tri dana, i to tako da trećeg dana bude najkraći sastanak. Osećajte se slobodnim da prilagodite sve te probleme svojim sopstvenim potrebama-ne osećajte se obaveznom da radite bilo šta što vam se čini besmislenim i/ili ne služi vašim interesima.

Podelile smo sve probleme i četiri grupe:
- Razmišljanje o našim životima
- Naši životi u našoj zajednici
- Uvod u ljudska prava
- Korišćenje celokupnog materijala

Imate pravo da grupišete probleme prema sopstvenim potrebama. Možda ćete želeti da preskočite čak i vrlo važne odeljke ove knjige radi zadovoljavanja posebnih potreba grupe.

 

I. RAZMIŠLJANJE O NAŠIM ŽIVOTIMA

Ciljevi ovog poglavlja:
- uspostavljanja zajedništva medu učesnicama.
omogućavanje ženama da identifikuju same sebe u odnosu prema drugima i da uoče svoje različitosti.
pomoć ženama da se usredsrede na sebe same kao žene i da pridaju važnost ženskim iskustvima kao žene.
- identifikacija prava koja se uskraćuju, prikrivaju i ne poštuju u svakodnevnom životu žena.
- identifikacija prava ostvarenih sopstvenim snagama i uz podršku drugih žena.

Prva vežba: Identifikovanje nas samih

Aktivnost A: Svaka pojedinačno nabrojte tri grupe kojima pripadate. Izaberite tri grupe za koje mislite da najbolje objašnjavaju vaš identitet. Podelite se u parove i objasnite svoju listu partnerki. Onda se podelite u grupe od četiri do šest osoba, u kojoj će svaka žena objasniti listu svoje malopređašnje partnerke.

Aktivnost B za diskusiju na celoj grupi: Da li su žene uključile identifikaciju "žene" u svoje liste? Zašto jesu ili zašto nisu? Naravno da se žene sastoje od različitih identiteta. Mi možemo biti sestre, kćeri, majke, devojke, supruge...Mi se možemo identifikovati kao deo verskih, etničkih, nacionalnih, socijalnih, političkih, kulturnih i profesionalnih grupa. Naš identitet može biti definisan kroz naš izbeglički i/ili građanski status, uzrast, seksualnu orijentaciju, zdravstveno stanje, i/ili invaliditet. Prečesto je onaj deo nas koji predstavlja "ženu" prekriven nekim drugim identitetima. Ljudi nas često mogu percipirati kao ženu, plus još nešto (npr. siromašna žena, žena-izbeglica, invalitkinja, advokatkinja, Mađarica). Ali u okvirima svih tih grupa, i pod svim tim nametnutim pojmovnim određenjima i samoodređenjima, mi smo još uvek žene. Da li mislite da je to važno? Zašto jeste, ili ako nije, zašto nije?

Možemo li priznati da postoji grupa ljudi nazvana "ženama", kad istovremeno dobro znamo da ne postoji neki jedinstveni "tip" žene? Kad god govorimo o "ženama" ili "ženskim pravima" moramo nekako da se podsetimo da među nama postoje velike razlike. Kako?

Druga vežba: Podsećanje na diskriminaciju

Aktivnost A podelite se u male grupe: Da li vam je ikada uskraćeno neko pravo ili ste diskriminisane zbog svoga pola? Podelite se u grupe od četiri do šest i razgovarajte. Možda želite da nacrtate nešto što ilustruje vaše priče.

- Kada je to po vašem sećanju bilo prvi put? Kada se desilo poslednji put?
- Kako i od koga je ta diskriminacija bila sprovedena i/ili ojačana?
- Da li i žene i muškarci u vašem životu odobravaju i sprovode takve diskriminacije?
- Da li ste pokrenuli pitanje ili protestovali zbog takvog tretmana?
- Da li je bilo ko nastojao da vam to objasni?

Možda vaša grupa želi da dramatizuje jednu od tih priča na većoj grupi.

Aktivnost B za diskusiju u istoj grupi:

Ko je/su lice(a) koja su ženama uskraćivala njihova prava? Član porodice? Poslodavac? Nastavnik? Lekar? Vlast, lokalna ili državna?

- Zašto su oni uskraćivali ženska ljudska prava?

Gde se to kršenje dešavalo? U "privatnoj ili "javnoj" sferi života? Možete li napraviti razliku?

Mnoga prva iskustva uskraćivanja prava proizilaze iz različitog procesa socijalizacije dečaka i devojčica. Mnoge devojčice nauče vrlo rano da, čak i onda kada im se kaže da imaju ista prava kao dečaci, društvo u stvari ima duple standarde za prava i diskriminiše na osnovu polne razlike. Da li je to vaš slučaj?

 

Treća vežba: Boriti se za sebe samu:

Aktivnost A u istim malim grupama razgovarajte:

Kada se prvi put desilo da stanete u odbranu svojih ljudskih prava? Ili kada ste se borile za same sebe kao ličnosti koje imaju prava na dostojanstveno i pošteno postupanje. Ili suočene sa situacijom koja je zahtevala da se borite za same sebe, da li ste uzvratile? Ako da, zašto, a ako ne, zašto ne? Podelite se u iste male grupe ponovo i rekonstruišite svoju priču sa drugim članicama grupe. Možda želite na nacrtate slike koje ilustruju vašu priču.

- Zašto ste zahtevale svoja prava? Ili zašto niste?
- Da li ste donele svesnu odluku da tako postupite?
- Kako ste se osećale?

Da li je to iskustvo bilo u privatnoj sferi? Ako da, da li je to promenilo vaš osećaj vaše uloge kod kuće i u porodici?

Da li je to iskustvo sadržalo izlaženje u javnost? Ako da, da li je to promenilo vaš osećaj za vašu ulogu u zajednici?

- Da li je to iskustvo obuhvatilo odbijanje tradicionalne ženske uloge zbog ispunjenja vaših potreba?
- Da li ste u tome imale saveznika? Da li ste dobile ohrabrivanje ili podršku za svoju aktivnost?
- Kako su ljudi reagovali na vaš čin?
- Koje su bile posledice zastupanja svojih prava?

Vaša diskusiona grupa možda želi da dramatizuje neke od takvih priča na široj grupi.

Aktivnost B za diskusiju na kompletnoj grupi: Potvrđivanje vaših prava vam može dati osećaj samoodređenosti, dostojanstva i snage. ("Prvi put kada sam zahtevala da me se moj muž kloni kada je pijan...;" "Prvi put kada sam ga napustila pošto me je istukao;" "Prvi put kada sam rekla ocu da želim da studiram ili da se bavim profesijom drugačijom od one koju je on planirao za mene"; "Prvi put kada sam našla vremena da radim u ženskoj grupi, da čitam o ženama, da radim sa ženama-izbeglicama"; "Kada sam po prvi put rekla ljudima da žene-izbeglice imaju sopstvene potrebe;" "Kada sam se prvi put osećala dobro voleći ženu i to rekla nekoj drugoj osobi".) Kako ste se osećale kada ste potvrdile svoja prava? Pozovite svaku ženu u grupi da kaže: "Dobro sam se osećala kada sam..."

Mnogo puta se dešava da kad žena ili devojka prvi put zahteva neko svoje pravo, ona zapravo dovodi u pitanje ulogu koju joj je namenilo društvo. Da li je to bio i vaš slučaj? Koje su uloge koje se od vas očekuju u društvu? Razgovarajte o tome šta osećate u vezi sa tim očekivanjima. Da li su ona fer ili nefer? Mnogo puta se dešava da žena ili devojka zastupa svoja prava usuđujući se da "ne" uputi drugima, a kaže "da" sopstvenim potrebama. Da li je to vaš slučaj? Šta osećate u pogledu zastupanja sopstvenih potreba?