ŽENSKO LJUDSKO PRAVO NA POTPUNU PRAVNU SPOSOBNOST

Podteme: Svojina, pravo ugovaranja i prostitucija

 

Ciljevi ovog poglavlja:

Posle čitanja ovog poglavlja, treba da budete u stanju da:

1. Definišete i objasnite obim ženskih ljudskih prava na istu pravnu sposobnost koju imaju i muškarci.

2. Navedete neke načine kojim se ženama onemogućava pristup svojini, sklapanje ugovora i zastupanje svojih interesa na sudu.

3. Definišete pojam "glava kuće" i razgovarate kako je on korišćen da ograniči ženska svojinska prava.

4. Definišete i kritički razgovarate o konceptu "generacije prava".

5. Diskutujete da li je pravo svojine ljudsko pravo i objasnite svoje rezonovanje.

6. Kritički razgovarate o ulozi međunarodnih i razvojnih organizacija u unapređivanju i ograničavanju ženskog pristupa svojini.

7. Razgovarate da li je prostitucija stvar ženskog vlasništva nad sopstvenim telima ili nešto drugo.

8. Sastavite sopstveni zakon za unapređenje ženskog ljudskog prava na potpunu pravnu sposobnost (uključujući pravo na svojinu, pravo sklapanja ugovora, i pošten tretman na sudu). Uporedite ga sa odredbama Ženske konvencije.

ZA POČETAK: RAZMIŠLJANJE O PRAVNOJ SPOSOBNOSTI ŽENA

Kada govorimo o "pravnoj sposobnosti" žena, mislimo na njihovo pravo da preduzimaju sve radnje povezane sa onim što bi se moglo smatrati "zakonom", "pravnim sistemom", uključujući pravo:

- da zastupaju svoje interese pred sudom

- da budu tretirane od strane policije, ostalog osoblja, sudija i advokata, na pošten način

- da sačine i zvanično registruju ugovor

- da poseduju i zvanično registruju imovinu

- da imaju isti pravni status kao muškarci pred svim pravnim subjektima.

Možete li da date primer kako žene mogu da budu tretirane različito od muškaraca u svim gore pomenutim situacijama? Bilo putem primene običaja i tradicija, bilo pisanih zakona i službene prakse državnih organa?

Neki primeri:

Nastup na sudu: žene mogu biti isključene iz mogućnosti da budu porotnici, može im se ne dozvoljavati da svedoče protiv svojih muževa, mogu biti tretirane na neozbiljan način i bez uobičajenog poštovanja od strane sudija, tužioca i drugog sudskog osoblja.

Policija: policija može propuštati da ozbiljno shvati kriminal protiv žena, da omalovažava ili zlostavlja žene koje prijavljuju krivična dela i zloupotrebu žena u zatvoru. (odeljak o nasilju sadrži o tome više detalja).

Ugovori: Ženama može biti uskraćena mogućnosti da potpisuju ugovore bez muževljevog pristanka, ili se kroz pravni sistem ili običaje, obeshrabruju ili im se čak i uskraćuje sposobnost ugovaranja i zvaničnog registrovanja ugovora.

Pravni sistem svake zemlje treba da bude fer prema svim ljudima - muškarcima i ženama. Takođe, običaji i tradicija ne treba da onemogućavaju ljudima potpunu pravnu sposobnost. Kada su žene onemogućavane u bilo kom pogledu korišćenja zakona, njima su uskraćena ljudska prava.

 

Prva vežba: Važnost prava na svojinu i prava sklapanja ugovora

Lista: U maloj grupi ili same, napravite listu svega što je važno DA SE POSEDUJE u vašoj zajednici. Da li su sve te stvari važne ženama? Kako? Želite možda da predstavite kakva je situacija sa mogućnošću žena da poseduju imovinu u vašoj zajednici. Sada napravite listu svih okolnosti pod kojima biste morali da sklapate ugovor ili bilo koji drugi pravni sporazum, kao što su garantovanje pozajmica, sporazum o kupovini i/ili proizvodnji robe, obećanje države da plaća vodu i električnu energiju. Koliko su ti sporazumi značajni u vašem životu?

U različitim stepenima, u svim društvima žene i muškarci imaju koristi od posedovanja:

- zemlje

- stoke

- biljaka i semena

- kredita ili drugih bankarskih davanja

- kuće, stana ili zakupa kuće ili stana

- različitih kućnih potrepština

- prevoznih sredstava, kao što je automobil ili dovoljno sredstava da se plati javni prevoz

- hrane

- penzije

- zdravstvenog osiguranja i/ili sredstava za plaćanje zdravstvene zaštite

- školovanja, obrazovanja i obučavanja s obzirom na obrazovne potrebe.

Žene mogu imati potrebu da potpisuju razne vrste ugovora koji se odnose na sve pojedinačne stvari sa ove liste - uključujući sporazume u vezi sa proizvodnjom, prodajom, kupovinom, pozajmicom, trgovinom, izvođenjem radova, unajmljivanjem, i sl.

Imovina (objekti svojinskih prava) omogućuje sredstva za ličnu zaštitu, sklonište, identitet, društveni status, zabavu i zdravlje. Imovina takođe može biti sredstvo od koga se dobija direktan prihod proizvodnjom robe i/ili usluga - na primer, kompjuter daje mogućnost vlasniku da zarađuje prekucavanjem tekstova ili programiranjem; krave daju mogućnost vlasniku da zarađuje na mleku, siru i mesu; kuće i stanovi omogućavaju sticanje prihoda od izdavanja. Imovina takođe čini pristupačnim druga prava. Možete li da objasnite zašto? Na primer, imovina obično omogućava bolje uslove za obrazovanje i na taj način olakšava slobodu govora i mogućnost pojedinca da učestvuje u političkom životu i kulturnim aktivnostima. I mogućnost sklapanja i registrovanja ugovora u odnosu je sa mnogim ljudskim pravima. Na primer, bez sposobnosti potpisivanja sporazuma koji se odnose na školovanje, devojkama i ženama će biti uskraćeno ljudsko pravo na obrazovanje.

 

Druga vežba: Odnos između pravne sposobnosti i drugih prava

Napišite: Napišite reč "imovina" na levoj strani čistog lista harije i "zdravstvena zaštita" na desnoj strani. Ispod reči imovina, napišite sve vrste imovine koje posedujete ili možete posedovati. Ispod "zdravstvena zaštita" napišite svoje glavne interese u pogledu nje. Stavite strelica između kolona tako što ćete uskraćivanje prava na neki od predmeta povezati sa onemogućavanjem korišćenja nekih od mogućnosti zdravstvene zaštite. Na primer, nemogućnost da posedujete automobil/bicikl, ili novac za autobusku kartu, onemogućava vas da odete kod lekara. Sada napišite reč "sloboda sklapanja ugovora" na levoj strani hartije i "ljudska prava u porodici" na drugoj strani. Uradite istu vežbu. Ima li odnosa između te dve kolone?

 

ULOGA VLASTI

Ženama se dvostruko onemogućava pravna sposobnost a posebno pravo na sopstvenu imovinu i svojinu kao i mogućnost sklapanja ugovora jer to predviđaju i zakoni i običaji. "Zakonske" prakse znače da su prepreke sadržane formalno u pravu, dok se "običaji" odnose na tradicionalne prakse koje su manje formalne mada, često, mnogo striktnije.

Odgovornost vlada nad domenom službenih zakona i propisa je mnogo jasnija: vlade imaju obavezu da opozovu zakone kojima se ženama ograničavaju ili uskraćuju pravna sposobnost. Za vlade se može reći da imaju AFIRMATIVNU obavezu da preduzmu sve moguće korake radi uklanjanja društvenih barijera koje se postavljaju pravnoj sposobnosti žena.

Treba reći da od strane države kontrolisani ili posedovani mediji, mogu imati znatnu ulogu u onemogućavanju pravne sposobnosti žena.

 

Ovaj primer se odnosi na žensko ljudsko pravo na zdravstvenu i reproduktivnu slobodu. Ali se isto odnosi i na pravnu sposobnost žena - možete li objasniti zašto? Ako žene ne mogu da potpišu zdravstveni formular za sopstveni abortus, njima se uskraćuje potpuna pravna sposobnost. Koja je uloga medija? Šta je sa ulogom medija u vašoj zemlji? Šta biste vi uradili da živite u zemlji Ireni?

 

ULOGA ZASTARELIH SHVATANJA O ŽENAMA

Kao što je gore diskutovano u odeljku o porodici, jedna od najvećih prepreka ženama na ostvarenje potpune pravne sposobnosti, je stav da su i same žene vlasništvo muškaraca. Ako su žene podređene muškarcima, nema mogućnosti da one imaju potpuna svojinska prava i kontrolu nad imovinom, kao ni mogućnost sklapanja ugovora i poštenog tretmana na sudu.

Ponekad se žene tretiraju tako da nemaju punu sposobnost donošenja odluka. Umesto toga, one su tretirane kao deca ili kao mentalno zaostala bića. Po zakonima većine zemalja, odrasli imaju prava da donose odluke umesto svoje dece - potpisuju obrazovne formulare, daju dozvolu za vakcinaciju i druge medicinske tretmane, i sl. Treba li muževi da imaju isto pravo da potpisuju sporazume u ime svojih supruga?

Zakonske reforme u većini zemalja su promenile zakone o ženama, tako da se one više ne smatraju ni kao vlasništvo muškaraca, niti kao nekompetentna deca. Pa ipak, još uvek u mnogim zemljama, po pisanim zakonima i kroz običaje, žene se ne smatraju potpuno autonomnim osobama, niti im se omogućuju puna svojinska prava bez (ko)kontrole muškaraca. Čak i kada zakoni formalno ne predviđaju da su žene vlasništvo muškaraca, ponašanja i uverenja mogu ojačavati stanovište da su žene nekako "manje" od muškarca u porodici, i da se za muškarce pretpostavlja da su ovlašćeni da kontrolišu i donose odluke o vlasništvu nad imovinom.

Možete li da se setite na koje načine vaše društvo tretira žene kao manje vredne od muškaraca, kada se radi o svojinskim odnosima?

 

BRAČNI STATUS I VLASNIŠTVO

Ženama je pravo na imovinu uskraćivano na dva načina. Prvo, kao ženama, a drugo, kao udatim ženama. U nekim zemljama, žene gube pravo da naslede, poseduju i kontrolišu imovinu, kada se udaju. Ili, ako ne izgube sva svoja prava, u praksi (i, na nekim mestima po zakonu), pretpostavlja se da su njihovi muževi vlasnici kuće, zemlje, kredita i sl. U mnogim zemljama zakoni o razvodu nude veće pogodnosti muškarcima, pretpostavljajući da su oni vlasnici sve zajedničke imovine.

Neudate žene se takođe suočavaju sa nepogodnostima kada je u pitanju posedovanje imovine. U nekim zemljama, imovinu neudatih žena kontrolišu njihovi očevi ili braća, bilo zahvaljujući postojanju određenih zakonskih odredaba, bilo što je takva praksa. Ali, bilo da su žene udate ili ne, u gotovo svim zemaljama, banke i druge zajmodavne institucije daju prednost muškarcima kao klijentima, i veći su izgledu da se kredit, pozajmica, hipoteka, ugovori i drugi trgovački poslovi, odbiju ženama no muškarcima.

Jedan primer koji je primenljiv za mnoga društva je pojam "GLAVA KUĆE". U istraživanjima društva i sondiranjima javnog mnjenja, muškarci se automatski tretiraju kao GLAVA KUĆE - što znači da je on glavni odgovorni za zarađivanje novca za izdržavanje i glavni za donošenje odluka. Te pretpostavke se održavaju čak i kada su žene bogatije od svojih muškaraca i/ili kada su žene zaposlene van kuće a muškarci nisu. Kroz održavanje te pretpostavke da su muškarci glave kuće, drušvena istraživanja previđaju i potcenjuju ulogu žena u porodici.

 

Četvrta vežba: Glava kuće

Pročitajte i razgovarajte: U Strategijama o ženama uoči Najrobija (načinjene na Svetskoj konfereniciji o ženama 1985) se uočava:

Pretpostavke od koje polaze delovi relevantnih zakona, regulativa kao i istraživanja porodičnog života, koji muškarcu poveravaju ulogu glave kuće i onoga ko izdržava porodicu, na uskraćuju ženama pristup kreditima, pozajmicama i materijalnim sredstvima. Neophodne su promene u toj oblasti, da bi se ženama obezbedio jednaki pristup sredstvima. Potrebno je eliminisati pojmove kao što je npr. "glava kuće" i uvesti u zakonske tekstove i istraživanja neke druge pojmove, koji bi bili u dovoljnoj meri sveobuhvatni da bi odražavali na odgovarajuć način ulogu žena, da bi im se garantovala prava.

Razgovarajte: Da li se pojam "glava kuće" koristi i u vašem društvu? Na koje načine? Na koje načine se to nepovoljno odražava na žene? Ako ne znate kako je to u vašem društvu, možete li da zamislite kako bi ideja glave kuće izgledala u praksi? Koje sve stvari obavljaju žene u vašem domaćinstvu? A u drugim domaćinstvima u vašem društvu? Da li su muškarci uvek glavni donosioci novca u kuću i glavni donosioci odluka u kući? Šta se dešava ako su muškarci migrantski radnici? Ko je onda "glava kuće"?

SVOJINA KAO LJUDSKO PRAVO

Neki ljudi smatraju svojinska prava kao prava od manjeg značaja, od građanskih i političkih prava. Ali, kako je mogućnost posedovanja svojinskih prava preduslov ženskog punog učešća u svim delovima društva, uključujući razvitak, ova diskusija je veoma značajna za aktivistkinje i zagovornice ženskih ljudskih prava.

Raniji pisci su uglavnom delili ljudska prava na TRI GENERACIJE PRAVA. "Prva generacija" obuhvata građanska i politička prava. Ta prava proizilaze iz filozofije zapadnih mislilaca, kao što je Ruso, i zapadne države su im davale prioritet. Pošto su zapadne države bile najdominantnije u procesu stvaranja prvih deklaracija i konvencija o ljudskim pravima, te konvencije su bile usmerene na građanska i politička prava. Takozvana "druga generacija" prava, obuhvata ekonomska, socijalna i kulturna prava - prava koja su priznata više od strane socijalističkog načina razmišljanja u socijalističkim, nezapadnim zemljama. Dok neke zapadne zemlje odbijaju da priznaju ta prava kao prava jednake vrednosti i značaja, glavne međunarodne deklaracije o ljudskim pravima - Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine, obuhvata ekonomska, socijalna i kulturna prava, što rade i druge posledično proizašle međunarodne konvencije, kao što je Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima i ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Danas se većina pobornika ljudskih prava (sa glavnim izuzetkom nekih zapadnih pobornika iz nesocijalističkih zemalja) slaže u pogledu jednakog značaja građanskih i političkih prava sa ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, priznajući da su te dve grupe prava nezavisne. Na primer, pravo žena da kontrolišu sopstvena tela i živote, je pitanje iz oblasti građanskih prava žena. Ali pitanje reproduktivnih sloboda je neodvojivo od pitanja ženskog siromaštva. Pravo glasa i slobode govora (građanska i politička prava), mogu delimično zavisiti od prava na zaposlenost i vlasničkih odnosa nad imovinom (ekonomska prava).

Ideja o postojanju "treće generacije" prava uglavnom je podržana od nezapadnih i zemalja u razvoju - dakle zemalja koje su uglavnom bile isključene iz prvih diskusija o definisanju ljudskih prava. Cela ideja je u tome da se u dodatku individualnim pravima prve "dve generacije" nalaze tzv. KOLEKTIVNA ili GRUPNA prava, kao što je npr. pravo na razvitak.

Mnogi aktivisti ljudskih prava odbacuju uopšte i samu ideju o generacijama prava jer to može da podrazumeva da su neka prava od manjeg a neka od većeg značaja. Razmišljajući da obuhvati sva ljudska prava u jednu celinu (mada možda nepotpunu!), i ukazujući na povezanost između različitih ljudskih prava, ova knjiga izričito odbacuje ideju o generacijama prava.

Peta vežba: Generacije prava

Razgovarajte u malim grupama. Šta se misli pod pojmom "tri generacije ljudskih prava"? Da li se slažete da se ljudska prava mogu deliti na tri generacije? Da li se slažete da su građanska i politička prava od većeg značaja od ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava? I od "grupnih prava", kao što je pravo na razvitak? Da li bi od država trebalo zahtevati da izvrši preraspodelu zemlje radi postizanja socijalnih ciljeva (možda tako da se da više zemlje grupama koje imaju manje, kao što su npr. žene, siromašni, etničke manjine?).

 

ULOGA MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA

Međunarodne razvojne organizacije i druga međunarodna tela, često samo otežavaju problem svojinskih prava žena. Ponekad priznaju kao produktivnu samo ulogu muškarca u društvu, dodeljujući muškarcima kredit i drugu pomoć, povećavajući tako njihov pristup sredstvima za proizvodnju. Istovremeno, često gotovo potpuno ignorišu produktivnu ulogu žena, često samo zato što se ženske uloge ne uklapaju u njihovu predstavu o "proizvođaču". Međunarodne razvojne organizacije će samo veoma retko pomoći postojanje ženske male privrede ili malih poljoprivrednih inicijativa. A većina međunarodnih organizacija čak i ne sanja o tome da pokrene ili finansira neki projekat za industrijski pogon, putničku agenciju ili predionicu u vlasništvu žene.

Žene u razvoju - Women in Development (WID), je pokret koji namerava da koriguje takvu praksu. WID ukazuje na činjenicu da su žene u nepovoljnom društvenom položaju i zalaže se za postojanje posebnih projekata za njih. Neke zagovornice WID-a su identifikovale načine na koje se razlikuju efekti podrške projektima muškaraca i žena, što se dešava kao rezultat institucionalizovane polne diskriminacije. Koji bi projekat vi predložile WID-u da se realizuje u vašem kraju a koji bi omogućio ženama sticanje imovine?

PRIMEDBA O MULTINACIONALNIM KOMPANIJAMA

U prošlom veku su korporacije imale mnogo veća prava nego žene. One i sada imaju veća prava nego žene, kada je u pitanju sticanje imovine. Multinacionalne kompanije obično imaju ogroman uticaj na lokalne privrede; u Istočnoj Evropi, multinacionalne kompanije imaju ogromnu ulogu u preusmeravanju tržišta na tržišni način. Ti ogromni entiteti skrivaju više ekonomske moći nego mnoge države, pri čemu nemaju odgovornosti koje imaju države kao potpisnice konvencija o ljudskim pravima. Jasno je da te kompanije mogu po želji da krše ljudska prava, a da se ne suoče sa ispitivanjima o stanju ljudskih prava, što u sličnim situacijama rade i države.

 

Razgovarajte. Kakav je uticaj multinacionalnih kompanija na ekonomski status žena u društvu? A u vašem društvu? Koje bi "korporacijske" odgovornosti trebalo da postoje u pogledu ženskih ekonomskih prava?

 

PROSTITUCIJA: VLASNIŠTVO ŽENA NAD SOPSTVENIM TELIMA?

Sedma vežba: Seksualne radnice

Razgovarajte: Da li biste u listu stvari koje žene poseduju uključile i njihova sopstvena tela? Da li žene imaju pravo da rade šta god hoće sa svojim telima? Da li to uključuje i prodaju sopstvenih tela radi sticanja dobiti? Kako zakon treba da tretira žene koje prodaju svoja tela? Kako zakon treba da tretira muškarce koji su njihove mušterije i njihovi makroi? Šta bi trebalo da sadrži međunarodno pravo u pogledu prostitucije?

Nezaposlenost, nemanje zemlje, nedostatak obrazovanja i siromaštvo, su samo neki od činilaca, koje navode žene da prodaju sopstvena tela - jedino "sredstvo proizvodnje" koje poseduju. Treba reći da neke prostitutke tvrde da su one samostalno "izabrale" da prodaju sopstvena tela radi zarade. Većina seksualnih radnica u celom svetu radi u veoma bednim uslovima, nezaštićena od HIV virusa, kao i drugih bolesti koje se prenose putem seksualnog kontatka, i nezaštićene od klijenata koji ih premlaćuju, pa čak i ubijaju, jer policija retko interveniše kada su žrtve prostitutke. Retko se dešava da prostitutke kontrolišu sopstvenu zaradu, umesto toga tim zaradama raspolažu muški podvodači, koji zadržavaju najveći procenat za sebe. U međunarodnim razmerama, kazne za prodaju žena su vrlo niske u poređenju sa kaznama za npr. šverc drogama ili nedozvoljeni uvoz; međunarodne organizacije i vlade troše daleko više sredstava za uništenje plantaža narkotičkih biljaka, no za iskorenjivanje uzroka siromaštva žena.

Mnogo pre no što je bilo ko počeo da govori o ljudskim pravima, međunarodni ugovori su zabranili trgovinu robljem. Konvencija o roblju potpisana 1926. od strane Lige naroda, zabranjivala je ropstvo, definišući ga kao "situaciju ili uslove nekog lica nad kojim se vrše sva ili neka prava vezana za pravo vlasništva nad tim licem". Ujedinjene nacije su 1956. usvojile širu konvenciju, naslovljenu kao "Dodatna konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robovima i institucija i praksi sličnih ropstvu". Ta nova konvencija pokriva prakse analogne ropstvu, kao što su npr. zarobljavanje, kmetstvo, prodaja žena radi sklapanja braka bez njihove saglasnosti, prevoz žena od njihovih porodica do drugih lica koja su za to primila novčanu nadoknadu, lažno usvojenje dece radi eksploatacije njihovog rada. Član 4 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, usvojene od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1948, takođe zabranjuje "trgovinu robljem...u svim njenim oblicima".

Od samog početka se antirobovski pokret odnosio takođe i na promet ženama, pa i danas, mnogi antirobovski zagovornici i dalje tvrde da ropstvo obuhvata promet svim ljudima u sve svrhe, uključujući i prostituciju. Međunarodno telo koje se bavi ropstvom promenilo je svoje ime u "Radnu grupa za savremene oblike ropstva", na liniji razmišljanja da moderni oblici ropstva još uvek postoje. Da li, po vašem mišljenju, "ropstvo" obuhvata i prostituciju? Da li sve oblike prostitucije? Treba li da se pravi razlika između PRISILNE i DOBROVOLJNE prostitucije? Dok se vode mnoge debate da li baš svi oblici prostitucije predstavljaju kršenje ljudskih prava, mnoge žene se slažu da je EKSPLOATACIJA PROSTITUCIJE (prisilna prostitucija i iskorišćavanje od strane trećih lica prostitutki), kršenje ljudskih prava.

Osim međunarodnih ugovora o ropstvu, na promet ženama mogu da se primene i još neki međunarodni instrumenti, kao npr:

- Konvencija o suzbijanju trgovine licima i eksploatacije prostitucije drugih

- Član 6 Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama (CEDAW)

- Konvencija o pravima deteta (posebne odredbe o dečijoj prostituciji).

Razgovarajte: Da li su pravne odredbe i mere same dovoljne da se reši pitanje eksploatacije prostitucije? Načinite listu drugih koraka koji bi morali da se preduzmu.

Druge mere bi mogle da obuhvate: obrazovanje, usmereno kako na javnost tako i na posebne grupe (kao npr, na eksploataciju prostitucije, posebno ranjivih grupa žena); socijalne programe (kao što su posebni kulturni programi, centri u koje devojke i žene mogu neobavezno da svraćaju; savetovanje svih žena, uključujući i prostitutke; savetovanje u pogledu zaposlenja, programi obuke i programi za zaposlenje nezaposlenih devojaka i žena); razvojnu pomoć, radi smanjenja siromaštva i nedostatka izbora, koji neke žene vode u prostituciju; kažnjavanje zemalja koje podržavaju seks turizam, ne samo zakonskim merama, već takođe i povezivanjem omogućavanja pomoći za razvojne programe, kulturnu saradnju između zemalja, radi eliminisanja seks turizma.

 

Deveta vežba: Napišite svoj zakon

Pišite, čitajte, pregledajte:

PRVI KORAK: Bilo sami bilo kao delo male grupe, napišite svoj sopstveni zakon koji bi štitio ženska ljudska prava do pune pravne sposobnosti (uključujući pravo na svojinu, pravo ugovaranja i pošten tretman na sudu). Budite što je moguće određenije. Da li to treba da bude međunarodni propis? Ili možda nacionalni ili lokalni propis? Ili sva tri zajedno?

DRUGI KORAK: Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama ("Ženska konvencija") ima sledeće odredbe o pravnoj sposobnosti, vlasništvu nad imovinom i prostituciji.

Član 5:

1. Države potpisnice moraju zakonski usaglasiti jednakost žena sa muškarcima.

2. Države potpisnice će omogućiti ženama u građanskim stvarima pravnu sposobnost identičnu onoj koju imaju muškarci kao i iste mogućnosti realizacije te pravne sposobnosti. Posebno će omogućiti ženama jednako pravo da zaključuju ugovore i raspolažu imovinom i da imaju jednak tretman na svim nivoima postupka pred sudovima i tribunalima.

3. Države potpisnice se slažu da će svi ugovori i svi drugi privatni instrumenti bilo koje vrste sa pravnim efektima koji su upravljeni na smanjenje pravne sposobnosti žena biti smatrani kao nepostojeći i ništavni.

Član 6:

Države potpisnice će preduzeti sve odgovarajuće mere, uključujući zakonske, da spreče svaki oblik trgovine ženama i eksploatacije i prostitucije žena.

Neke primedbe:

1. Član 15 koristi veoma široke pojmove, zahtevajući da države poštuju pravo žena na pravnu sposobnost u svakom pogledu, ali ne dajući posebne primere.

2. Član 6 ne priznaje izričito žensko pravo na sopstvena tela - ali ipak, on ne zabranjuje sve oblike prostitucije - samo "eksploatatorsku" prostituciju.

3. Član 13 takođe predviđa da "će države potpisnice preduzeti sve odgovarajuće mere da eliminišu diskriminaciju u drugim oblastima ekonomskog i društvenog života u nameri da obezbede na osnovi jednakosti muškaraca i žena, jednaka prava, a posebno: a) pravo na prodične beneficije; b) pravo na bankarske kredite, hipoteke i druge oblike finasijskih kredita..."

4. Član 14 Konvencije posebno garantuje ljudska prava ženama sa sela da "imaju pristup poljoprivrednim kreditima i zajmovima, marketinškim mogućnostima, odgovarajućoj tehnologiji i jednakom tretmanu kod poljoprivrednih i imovinskih reformi kao i planovima o raspodeli zemlje."

TREĆI KORAK: Uporedite vaše pravo sa odredbama Ženske konvencije. Koliko ima podudarnosti? Kako se razlikuju? Da li biste promenile svoj zakon, i ako da, na koji način? Da li biste promenile Žensku konvenciju, i ako da, na koji način?