TREĆI DEO

"KAKO PREDAJEŠ JE TAKOĐE ONO ŠTA PREDAJEŠ"

Razmatranja o načinu predavanja ženskih ljudskih prava

Način na koji neko predaje suštinski utiče na način na koji uče oni kojima se predaje. To je posebno tačna za časove o ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu. Konrektne situacije, kao što je način na koji žene sede, i ono neuhvatljivo u atmosferi, kao što je uspostavljanje poverenja i uzajamnog poštovanja među onima koje rukovode i onima koje učestvuju na kursu, potrebno je pažljivo razmotriti.

S druge strane, predavanje i učenje se dešavaju između ljudskih bića i, kako predavačice, tako i studentkinje, podvrgnute su stalnim promenama. Ponekada nikakvo planiranje i taktičnost ne mogu nadvladati lošu "hemiju", pa se nedeljne uspešne aktivnosti mogu pretvoriti u dosadu ili zameranje u sledećoj nedelji. Od suštinskog značaja su strpljenje i posvećenost: pokušajte ponovo, sa drugom strategijom.

Iako nijedan priručnik ne može sadržati sposobnost opažanja i kreativnost koja karakteriše velike predavače, sledeće metodologije, strategije i sugestije mogu pomoći da sve liderke postanu savesnije, domišljatije, i s mnogo više izgleda da utiču na publiku. Te preporuke za stvaranje uspešnih radionica o ljudskim pravima organizovane su oko četiri teme:

I. Metodologije;

II. Radioničke strategije;

III. Radioničke aktivnosti;

IV. Sredstva, materijali koji se dele, izlaganja

 

I. METODOLOGIJE

Definišite šta mislite pod "ženskim ljudskim pravima."

Definišite i diskutujte za početak šta mislite pod "Ženskim ljudskim pravima". Možda želite da iskoristite konretne primere, kao što su:

Muškarac tuče svoju ženu, policija siluje ženu u zatvoru, na poslu su žene radnice manje plaćene od svojih muških kolega, devojkama se uskraćuju obrazovanje, zdravstvena zaštita pa čak i ista količina hrane koju dobijaju njihova braća: te radnje nasilja ili diskriminacije su kršenja ljudskih prava. Ipak, najčešće su spuštene na nivo nazvan "ženska prava" ili neuvažavane kao "privatne stvari", van domena razmatranja civilnih vlasti. Ipak, radi se o problematici iz domena ljudskih prava.

Prvo načelo:

Univerzalna deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (UDHR) daje ista prava i odgovornosti podjednako svim ženama i muškarcima, svim devojkama i mladićima, samo na osnovu njihove pripadnosti ljudskom rodu a bez obzira na bilo koju društvenu ulogu ili odnos u kojima se nalaze. Tako, kada se nasilje prema ženama ne priznaje kao kršenje ljudskih prava, žene su kolektivno umanjene kao ljudska bića i uskraćen im je urođeni personalitet.

Drugo načelo:

Ljudska prava nisu darovi poklonjeni po nahođenju vlada. Niti ih vlade mogu opozvati niti primenjivati na neke ljude a na druge ne. Kada to rade, moraju se smatrati odgovornim.

Treće načelo:

Vlade nisu jedini prekršitelji ljudskih prava žena: treba da se smatraju odgovornim takođe i korporacije i privatni pojedinci; kulturni običaji i društvene tradicije koje podređuju žene takođe bi trebalo da se dovedu u pitanje.

Četvrto načelo:

Ženska prava treba da budu regulisana kao nedeljiv organizam, koji obuhvata politička, društvena, ekonomska, kulturna i kolektivna prava. Ne mogu se deliti na prioritetna, ili na "generacije" prava, kao da bi neka od njih trebalo da se ostvaruju pre drugih.

Peto načelo:

Razmatranje ljudskih prava dešava se u svim sferama života - u kući, na ulici, na radnom mestu, izbornoj funkciji, u sudovima...svuda!

Univerzalna deklaracija i takozvana Ženska konvencija (pun naziv je Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama-CEDAW), su osnovni dokumenti koje sve treba da poznajemo da bismo razumele sopstvena ljudska prava. Ipak, žene su radile i dalje nastoje na dodatnim međunarodnim i regionalnim dokumentima u pogledu problema koji se njih posebno tiču. Takođe je korisno govoriti o tim dokumentima, posebno ako se odnose na neke od posebnih problema koji se tiču vaše grupe. Na primer, grupa žena sa dugom istorijom bavljenja nasiljem prema ženama može biti zainteresovana da čuje o Deklaraciji o nasilju prema ženama. To su pokušaji da se odgovori na ogromne nejednakosti koje doživljava većina žena: da se nivelišu mogućnosti pristupa svetskim izvorima sredstava, da se pomere prepreke punom ženskom učešću u svojim društvima, da ženama postanu pristupačniji obrazovanje i društvene službe, da se prizna vrednost ženskog rada kako u, tako i van kuće. Žene mogu naučiti o svojim ljudskim pravima u bilo kojoj od tih konvencija, ali je Univerzalna deklaracija glavni dokument za poznavanje i razumevanje.

Obe konvencije pomažu ženama da shvate i samu ideju postojanja međunarodnih standarda. Ipak, one ne treba da budu predstavljene kao "perfektne" ili "završene". Žene treba podsticati da ispitaju i kritikuju sve. Rukovoditeljka kursa može ukazati da je učestvovanje žena u pisanju i sprovođenju međunarodnih dokumenata sasvim daleko od savršenog. Štaviše, nisu ni sve grupe žena njima obuhvaćene. Grupa može biti podsticana da razmotri koliko bi se ta dokumenta razlikovala kada bi svi ženski problemi bili predstavljeni i poštovani.

Propisi o ljudskim pravima su dinamični i evoluirajući. Svaki od tih pravnih dokumenata proizašao je iz napora muškaraca i žena širom sveta da formulišu moralne principe pravde i ljudskog dostojanstva. Kako se društveni uslovi menjaju, nova ljudska prava moraju biti razvijana kao odgovor na novonastale potrebe. Politički aktivizam na strani običnih građana je suštinski za taj proces: artikulisanje načela, postizanje konsenzusa, nadgledanje slobodnog vršenja tih prava, i protestovanje kada su prava uskraćena. Na svakom nivou tog procesa, žene će biti najbolje govornice i aktivistkinje za svoja ljudska prava.

Izbegavaj jednostavna rešenja složenih problema.

Učenje o ljudskim pravima doprinosi podizanju teških pitanja o ljudskom ponašanju i kulturnim normama i često obuhvata komplikovane odgovore o tome zašto su ženama uskraćivana njihova prava. Potrebna je pažnja da se stvari ne bi pojednostavljivale, posebno u redukovanju odgovornosti za njihovo kršenje na jedan ili dva uzroka. Podsticati žene da razmišljaju o raznim faktorima koji doprinose njihovom iskustvu. Radne strategije za poboljšanje uslova mogu proizaći samo iz detaljnog preispitivanja konkrektnog problema.

Afirmiši pojedinačna ženska iskustva

Potrebno je obezbediti odgovarajuću atmosferu da bi žene mogle da govore o svojim iskustvima, da bi ono koristilo kao osnova o učenju o ljudskim pravima. To znači slušati ženska iskustva bez suđenja o njima. Jasno povežite ženska lična iskustva i problematiku ženskih ljudskih prava; gde je moguće, identifikujte posebne članove Univerzalne deklaracije i Ženske konvencije. Dajte primere pojedinki i grupa koje uspešno ostvaruju prava za žene.

Izbegavaj poređenje bola

Kao što su ljudska prava nedeljiva, tako da je svako od suštinskog značaja za celinu, tako i nasilje prema ženama ne treba da bude procenjivano po količini patnje. Uvreda naneta ljudskoj vrednosti žene ili ograničavanje njenih mogućnosti je isto tako kršenje ljudskih prava kao i fizički napad na nju. Ne treba smatrati da je patnja jedne žene veća od patnje koju su preživele žene pod drugim uslovima.

Nastoj da jezik bude precizan i izbegavaj stereotipe

Svaka studija o ljudskim pravima potiče nijanse ljudskog ponašanja. Oduprite se iskušenju da previše uopštavate i tako uništite činjenice ili limitirate ideje o promenama (npr. "eto, takvi su muškarci"). Kako se etničke grupe ili društvene grupacije nazivaju i opisuju to direktno utiče na način na koji prihvamo (npr. "Azijatkinje ne pričaju mnogo"). Kada je to potrebno, podsetite učesnice da, mada članice grupe mogu deliti ista iskustva ili uverenja, uopštavanja zahtevaju preoblikovanje ili preciznije izraze (npr, "ponekada", "uobičajeno", "u mnogim sučajevima").

Smanjite hijerahijski pristup

Svaki aspekt ovog programa (npr, kako su žene pozvane da učestvuju, koliko je hrane podeljeno, koliko učesnica i predavačica je predstavljeno) treba da odražava nehijerahičnost, uključenost svih i demokratičnost primenjenih načela. Na primer, rukovoditeljke treba da sede među učesnicama, izbegavajući podijum ili "frontalnu prezentaciju". Žene stalno treba da budu podsticane da kritikuju uključenost u radionice - kako bi se to moglo popraviti sledeći put? Ko nedostaje?

Obezbedite tolerantan forum

Dozvolite mogućnost svim učesnicama da se ne slažu jedne sa drugima i da zauzimaju stavove različito od rukovoditeljke. Izbegavajte "tačne odgovore" i "jedine mogućnosti". Uloga facilitatorki treba da bude hitna intervencija kad god grupa postane presuditeljska i kada god situacija onemogućava konstruktivno neslaganje.

 

Budite osetljive na probleme uključenosti

Budite svesne da i sadržaj i proces predavanja pokazuju poštovanje ljudskog dostojanstva i različitosti. Svi aspekti radionica treba da odražavaju raznolikost pogleda (npr, rasni, klasni, regionalni, seksualne orijentacije, kulturno/nacionalne tradicije) i razmotrite posebne potrebe učesica (npr. fizičke nedostaci, čuvanje dece, i sl). Na primer, sem ako nije poznato da je grupa učesnica poznata kao uniformno dobro obrazovana, rukovoditeljke treba da ponude atraktivne alternative za sve aktivnosti u vezi sa pisanjem i čitanjem. Pisani materijal treba da se čita naglas. Prihvatljive alternative pisanim aktivnostima mogu da budu pravljenje kolaža, magnetofonsko snimanje ili usmena prezentacija. Isto tako i pristupačan pisani materijal ne treba ni na koji način da patronizuje inteligenciju učesnica.

 

II. RADIONIČKE STRATEGIJE

Razvoj radionica od subjekata do ciljeva aktivnosti

Počnite široko, na način koji angažuje učesnice lično i postaje sve usredsređeniji na posebne probleme. Radionice treba da se kreću ka rešenosti i akciji učesnica, kroz odgovore na pitanja:

1. Šta želim da uradim u svojoj zajednici u pogledu kršenja ženskih ljudskih prava?

2. Šta mi je potrebno u nameri da ostvarim taj cilj?

Rukovoditeljke treba da pripreme sve vrste informacija koje im mogu biti potrebne u organizovanju lokalnih aktivnosti (videti Treći deo: Aktivnosti)

Ostvarite kod učesnica osećanje da su to njihove radionice

a. Nastojte na konsenzusu kod donošenja odluka u pogledu pravca u kome radionice treba da idu, uključujući konsultovanje sa grupom o programu i njegovom stavljanju na papir u saglasnosti sa grupom. Rukovoditeljka treba da objasni ciljeve i svrhe svake radionice, ali posebno kod onih dugotrajnih radionica ili kurseva, grupa treba da učestvuje u njihovom strukturiranju, uključujući raspored pauza i očekivanja u pogledu "kućnog reda".

b. Vraćajte se na program da biste bile sigurne da ste na pravom putu što se tiče učesnica. Budite spremne da promenite program da biste odgovorile potrebama učesnica.

c. Nastojte proverite kvalitet rada u raznim momentima, ne samo u vidu zaključka i odgovarajućih predloga, pokazujući time da uvažavate feed-back učesnica.

Budite senzitivne u pogledu različitosti među ženama i grupama

Kada planirate i prezentirate radionicu, imajte u vidu poreklo žena, njihov obrazovni nivo, stilove učenja, seksualnu orijentaciju, rasu, etničko poreklo, uzrast, geografsku lociranost, i konktekst njihovog učešća. Koji je njihov poseban problem u pogledu ljudskih prava?

Budite osetljive na društveni konktekst

Često organizovanje samo, vreme održavanja ili situacija zbivanja radionice ili iznenadni faktori u dnevnim životima učesnica, mogu uticati na njihove odgovore. Žene u zatvoru, skloništu za beskućnike ili tučene žene, na primer, mogu biti pod velikim emotivnim stresom. Takođe grupe mogu slično biti pod uticajem nedavnih događaja ili političke situacije.

Pomozite ženama da se osete delom veće celine

Nastojte na razne načine da povežete radionicu sa širim problemima, kako nacionalnim tako i međunarodnim. Uključite dimenziju građanke sveta u teme o ženskim ljudskim pravima, da bi bilo jasno da probleme lokalne zajednice preživljavaju takođe razne žene širom sveta. Izgradite osećaj solidarnosti kroz uočavanje da žene širom sveta sada takođe uče i insistiraju na potpunom priznavanju svojih ljudskih prava. Rukovoditeljke treba da budu osetljive na skorašnje događaje ili političku situaciju.

 

III. RADIONIČKE AKTIVNOSTI

1. Obuhvatite učesnice u nekoj zagrevajućoj aktivnosti

Odaberite aktivnost na osnovu sadržaja radionice i cilja koji može rezultirati nekom od sledećih mogućnosti:

a. predstavljanje svih žena na radionici;

b. predstavljanje jedne centralne teme ili pokretanje ključnog pitanja radionice;

c. pojačavanje razumevanja ideje ljudskih prava;

d. uočavanje značaja teme i podsticanje želje da se o njoj sazna više.

Pazite ipak, da ne budete dosadne i nametljive. Procenite pažljivo koliko učesnice već poznaju jedna drugu.

2. Uključite učesnice u rad na glavnom ličnom iskustvu

Posvetite suštinski deo vremena da pomognete učesnicama da ispitaju neka pitanja ili aspekte svojih ličnih iskustava u kontekstu problematike ljudskih prava. To bi mogla da bude mogućnost za formulisanje lične definicije ljudskih prava ili opisivanje ličnog iskustva uživanja ili uskraćivanja ljudskih prava. Omogućite dovoljno vremena za diskusiju, ili u malim grupama ili u celoj grupi učesnica.

3. Ponudite najmanje jedan cilj aktivnosti više vezan za ljudska prava

Glavni deo programa treba da bude predstavljanje Univerzalne deklaracije i Ženske konvencije na načine i kroz aktivnosti koje će pomoći učesnicama da povežu svoje lično iskustvo sa posebnim odeljcima tih dokumenata i da podstaknu detaljno proučavanje relevantnih članova. Demistifikovati te dokumente kroz predstavljanje jasnim jezikom konkretnih primera - ali nikada ne patronizirati učesnice kroz objašnjavanje teksta.

4. Uvek ponudite aktivističku komponentu

Pomozite ženama da identifikuju značajne, odgovarajuće aktivnosti koje mogu preduzeti kao odgovor na kršenje ljudskih prava koje su doživele. Uključite i kratkoročne i dugoročne aktivnosti koje mogu obezbediti učesnicama mogućnost da delaju po sopstvenim ubeđenjima i shvatanjima.

5. Uključite učesnice u najmanje jednu ocenu aktivnosti

Nastojte da dobijete mišljenje učesnica o tome šta su naučile i o metodama koji su korišćeni u tom procesu učenja. Nemojte ipak čekati kraj radionice. Često pitajte za mišljenje i javno prihvatite kako pohvale, tako i kritike učesnica.

U dodatku ocenjivanja same radionice, učesnice mogu takođe da koriste svoje nove poglede na ljudska prava, da ocene svoja lična iskustva, bilo pismeno bilo kroz razogovor. Ti odjeci mogu da posluže da bi se ostvario povećan nivo svesti o ljudskim pravima u njihovom životu, osećajnje solidarnosti sa ženama širom sveta, i osećanje svrhovitosti aktivnosti koje se mogu preduzeti radi obezbeđenja tih prava.

6. Razmislite kako da otvorite mogućnosti za samoizražavanje i razmišljanje.

Mogućnosti za samoizražavanje pomažu učesnicama da pojasne svoje misli i osećanja.

7. Obezbedite zaključke i zatvaranje radionica.

Dajte svakoj učesnici mogućnost da doprinese ličnim zapažanjem problematike ženskih ljudskih prava, zatim da kaže šta je naučila, ili kako misli da koristi dobijene informacije i shvatanja.

8. Pomozite da se održi motivisanost i aktivnost i po održavanju radionica.

Organizujte načine na koje bi žene mogle da nastave da imaju jedna drugu kao izvor i pomoć.

 

IV. SREDSTVA, MATERIJALI ZA DELJENJE I IZLAGANJE

1. Spisak adresa

Obezbedite svakome listu učesnica i imena rukovoditeljki i njihove adrese u nameri da podstaknete dalju saradnju.

2. Materijal za deljenje

Podelite materijale koji pomažu ženama da se osete kao deo veće celine nego što je konkretna radionica sama po sebi (npr. izlaganje o ženskim pravima kao dela nacionalnog i svetskog pokreta, stavovi ženskih advokatskih grupa, informacije o nevladinim organizacijama koje rade na opštem planu sa ženskim pravima ili o posebnim problemima važnim za prava pojedinih žena).

3. Spisak sredstava

Učesnice treba da imaju informacije o sredstvima koja su im na raspolaganju u njihovoj zajednici, na lokalnom ili nacionalnom nivou. Uključite imena i adrese relevantnih lokalnih i nacionalnih organizacija koje rade na problematici ženskih ljudskih prava, ili na pružanju posebne pravne pomoći, a takođe i organizacije i agencije koje su sponzorisale ovu radionicu.

4. Dokumenti o ljudskim pravima

Razmislite da se podele i paketi koji bi kao najvažnije sadržali sledeće:

1. Tekst Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

2. Tekst Konvencije Ujedinjenih nacija o građanskim i političkim pravima

3. Tekst Konvencije Ujedinjenih nacija o ekonomskim i socijalnim pravima

4. Tekst Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama

5. Tekst Američke konvencije o prevenciji, kažnjavanju i iskorenjivanju nasilja prema ženama

6. Skorije isečke i članke koji se odnose na ljudska prava

7. Spisak činjenica o ženskim ljudskim pravima širom sveta.