ŽENSKA LJUDSKA PRAVA U POLITIČKOM I JAVNOM ŽIVOTU

Podtema: Učešće žena u vladi

Ciljevi ovog poglavlja:

Posle čitanja ovog poglavlja, trebalo bi da budete u stanju da:

1. Ispitate prednosti učestvovanja u političkom i javnom životu.

2. Prepoznate na koje sve razne načine može da se učestvuje.

3. Nabrojte mnoga prava povezana sa učestvovanjem u politici.

4. Diskutujete kako se onemogućavaju žene da učestvuju u vladi.

5. Diskutujete odgovornosti vlade za nisko učešće žena u njenim redovima.

6. Razmotrite potrebu širenja učešća žena u vladi.

7. Raspravljajte strategije unapređivanja učešća žena u oblasti politike.

8. Sastavite svoj zakon za unapređenje ženskih ljudskih prava u oblasti politike i uporedite ih sa odredbama Ženske konvencije.

 

ZA POČETAK: RAZMIŠLJANJE O UČEŠĆU ŽENA U OBLASTI POLITIKE

Prva vežba: Definisanje političkog lidera

Definišite. Koja slika vam pada na pamet kada pomislite "politički lider"? Koje karakteristike ima ta osoba? Koje je njegovo ili njeno poreklo? Kako on ili ona izgleda?

Šta je "politički i javni život"? Na koje načine neko može učestvovati u političkom i javnom životu? Zašto bismo se time uopšte gnjavili?

Neki ljudi definišu usko oblast politike, tako da obuhvataju samo službeno izabranu vladu. Ipak, "politika" uopšte definiše se mnogo šire, tako da uključuje sve načine uzimanja učešća u donošenju odluka u vašoj zajednici i društvu. To uključuje učešće u svim grupama koje pokušavaju da utiču na prioritete odlučivanja u društvu, pokušavaju da unaprede ljudska prava i da unaprede blagostanje u društvu. Shodno toj definiciji, ženske grupe, kao npr. SOS telefoni, grupe za reproduktivna prava i zdravstvenu zaštitu žena, dečiju zaštitu, ženske advokatske grupe, i sl. - sve mogu imati aktivnu ulogu u oblasti "politike".

Da li se vi slažete sa tom širokom definicijom učešća u politici? Šta bi za žene značilo da imaju pun pristup u domen politike?

 

ULOGA VLADE

Vlade mogu regulisati mogućnosti muškaraca i žena da učestvuju u domenu politike, kroz dodeljivanje, ili, s druge strane, ograničavanje prava neophodnih za potpuni pristup značajnom učešću u politici. Vlada to može da radi na direktan i indirektan način, kroz aktivnosti i neaktivnosti. Na primer, kada država ne da ženama pravo glasa, ona direktno ograničava žensko ljudsko pravo učešća u političkom i javnom životu. Ali, države retko postupaju toliko otvoreno. Umesto toga, one mogu da zakažu glasanje u vreme kada su žene zauzete, drže političke sastanke na mestima do kojih samo mali broj žena može doputovati, ili da ograniči mogućnost žena da se sastaju u vezi sa političkim pitanjima. To su sve primeri indirektnih aktivnosti. Država takođe može odbiti da interveniše kada muškarci zabranjuju ženama da govore na političkim skupovima, da drže ženske proteste ili da učestvuju na izborima za određene funkcije. To je primer neaktivnosti države koja ima uticaj na mogućnost žena da učestvuju u političkom životu.

 

Druga vežba: Presecanje prava

Nabrojte: Koja prava ili preduslovi su neophodni ženama da mogu da učestvuju u političkom i javnom životu? Šta pomaže njihovom učešću ali nije neophodno potrebno?

Načinite listu:Neka od ljudskih prava povezana sa učešćem u politici obuhvataju pravo na:

- glasanje

- konkurisanje za političku funkciju

- držanje otvorenih i javnih govora

- miroljubive demonstracije

- udruživanje u grupe po sopstvenom izboru.

Drugi uslovi koji mogu pomoći učešću žena u političkom i javnom životu su:

- obrazovanje

- slobodno vreme za susrete sa drugim ženama i diskutovanje o problemima

- pomoć oko vođenja računa o deci, što omogućuje njihovo učešće na sastancima

- prethodni primeri zastupljenosti žena u lokalnim, državnim i nacionalnim telima gde se donose odluke.

Razgovarajte: Da li vaša vlada garantuje sve ove preduslove za omogućavanje pristupa ženama političkom i javnom životu? Da li može i nešto više? Kako?

Da li je davanje ženama prava da glasaju i budu birane na izborne funkcije dovoljno za garantovanje jednakosti u političkom učešću? Jasno je da je pravo glasa početak, ali sam po sebi nedovoljan.

Kada su osnovane Ujedinjene nacije 1945, žene su imale pravo da glasaju isto kao i muškarci u samo 31 zemlji. U većini zemalja, ženama je omogućeno da glasaju tek tokom poslednjih 30 godina.

U tom smislu su neke evropske zemlje među najzaostalijima. Na primer, Švajcarska je odobrila ženama pravo glasa tek 1971. a Lihtenštajn 1984. Zemlje koje su bile kolonizovane od strane evropskih sila, nisu mogle da ženama omoguće pravo glasa dokle god ga nisu imali ni muškarci. Prvi ustavi u većini tih zemalja donošeni po sticanju nezavisnosti, uključivali su pravo glasa za sve odrasle, ne praveći razliku između žena i muškaraca.

Danas je situacija da iako su žene osvojile pravo glasa u većini zemalja, i mada obično predstavljaju većinu glasačkog tela, političkim partijama najčešće rukovode muškaraci, a takođe i ogromnu većinu izbornih funkcija zauzimaju muškaraci.

 

Četvrta vežba: Žene u vladi: gde smo mi?

Razgovarajte: Razmotrite sledeće statističke podatke:

- U celom svetu su 1990.g. samo 3 procenta vladinih ministara bile žene.

- Žene nemaju ministarski položaj u 93 zemlje.

- Žene zauzimaju manje od 5 procenata najviših položaja u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije i Evropsku zajednicu.

- Zastupljenost žena u najvišim vrhovima vlasti širom sveta je manja od 10 procenata.

- I onda kada su žene postavljane na vodeće pozicije u vladama i međunarodnim organizacijama, one su uglavnom postavljane na mesta u posebnim oblastima, kao što je npr. obrazovanje, zdravstvo, i društveno blagostanje - oblasti koje se "smatraju" ženskim problemima.

- U celom svetu se svega šačica žena ikada nalazila na mestima ministra finansija.

- U celom svetu je tendencija da političarke moraju imati mnogo impresivniju političku biografiju i mnogo više akademske kvalifikacije od muškaraca na sličnim pozicijama.

- Iako su žene znatno doprinosile mnogim političkim revolucijama širom sveta, one su, po pravilu, retko dobijale političke funkcije u novim vladama, koje su se rodile upravo i iz njihove borbe. Na primer, žene su suštinski doprinele pokretu Solidarnost u Poljskoj, ali ipak ima samo pet procenata žena među članovima Nacionalnog komiteta Solidarnosti, a broj žena na izbornim funkcijama u poljskoj vladi je u opadanju.

Kao opšte pravilo, treba reći da je, postojano, najveće učešće žena u parlamentima nekada postojalo u zemljama Istočne Evrope i bivšem Sovjetskom Savezu. To međutim, više nije slučaj. Prema više skorašnjih studija, od prosečne zastupljenosti od 33 procenata u periodu pre 1989. godine, žene sada zauzimaju prosečno 10 procenata parlamentarnih mesta.

Koja je bila uloga žena u oblasti politike u Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu? Da li je to visoko učešće žena u parlamentima vodilo ka zakonima i socijalnim programima koji bi uvažavali ženski aspekt? I danas, da li prisustvo žene doprinosi nekoj stvarnoj razlici u politici koju vode parlamenti? Zašto, ili zašto ne?

 

POSLEDICE ISKLJUČIVANJA GLASA ŽENA

Jedna od glavnih svrha postojanja izborne i predstavničke vlade je pomoć u obezbeđivanju odgovornih aktivnosti lidera, koji se bave potrebama građana i koji imaju odobrenje javnosti za svoje odluke. Kada su neke kompletne grupe (kao npr. žene) slabo zastupljene, ceo sistem javnosti, odgovornosti i odobrenja javnosti propada. Možete li dati konkretan primer takvog propusta u vašoj zemlji? Kada se desilo da je vaša vlada pretpostavila da postoji saglasnost žena za politiku koja je u stvari protiv njihovih interesa (i koja zbog toga nikada ne bi ni postala politika kada bi žene bile u potpunosti aktivne u vladi)?

Mediji i političke partije se često smatraju stubovima demokratije. Njima, međutim, sa svoje strane, obično dominiraju muškarci, a naročito kada su u pitanju visoki položaji, pa se kao dodatni problem javlja da su i mediji i političke partije često skloni da trivijalizuju ženska iskustva, uključujući kršenje njihovih ljudskih prava. Ili mediji tretiraju kršenje ženskih ljudskih prava na voajerski način, vodeći računa samo o "dobroj priči" ne mareći mnogo o stvarnim ženskim potrebama.

Da li bi veća zastupljenost žena dovela do nekakvih razlika u vladinim politikama i međunarodnim organizacijama? Neka istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se žene, za razliku od muškaraca, više protive upotrebi sile kao sredstva razrešenja sukoba. Mislite li da bi žene vodile rat i druge konfliktne situacije na način različit od muškaraca? Ili su žene i muškarci suštinski isti po pitanjima rata i mira? Zašto ili zašto ne?

RAZLOG ISKLJUČENJA

Zašto su žene tako slabo zastupljene na višim nivoima vlasti i vodećim funkcijama u međunarodnim organizacijama? Jedan od glavnih razloga u mnogim delovima sveta je istorija isključenja. Ako države ne preduzmu korake da promene takvu istoriju, žene nikada neće potpuno učestvovati u političkoj i javnoj oblasti života. Javno mnjenje može sprečiti žene da konkurišu za javne funkcije.

Predstava o dobrom kandidatu može se ne uklapati najbolje u predstavu o tome šta je "dobra žena". Takođe, uskraćivanje bilo kog društvenog ili ekonomskog prava o kome se diskutovalo u ovoj knjizi, dovodi do prepreka da žene imaju puno učešće u oblasti politike. Kada žene nemaju sredstava da plate prevoz, na primer, one ne mogu putovati na političke sastanke i/ili biti u stanju da glasaju.

Šesta vežba: Blok o učešću u politici

Razgovarajte/zaključite: Kako svaka od dole navedenih stavki čini prepreku za učešće u politici:

- strah od nasilja

- siromaštvo žena

- upotreba domaćinstva kao društvene, ekonomske i političke jedinice, sa muškarcem kao neizbežnom "glavom" kuće

- izuzeće iz političkog programa u oblastima koje se odnose na žene

- kulturni i politički sukobi

 

REŠAVANJE PROBLEMA

Kako bismo mogle da rešimo problem nedostatka žena u izbornoj oblasti?

Gledano istorijski, ženske partije su imale priličnih problema u pridobijanju glasova i ostvarivanju poverenja u izbornim jedinicama, kako među muškim tako i među ženskim glasačima. Na primer, na Islandu, i pored žene-predsednice države, ženska partija dobija najviše 10 procenata glasova. Šta vi mislite o mogućnosti stvaranja ženske partije? Da li bi takva partija mogla da zadobije poverenje u zemlji? Koji bi bili njeni ciljevi?

Šta mislite o tom predlogu? Da li se od države ZAHTEVA da usvoji takav zakon? Čak iako država ne bi bila OBAVEZNA da ga usvoji, TREBA li ona da usvoji taj zakon? Da li bi to kršilo prava muškaraca? Da li bi pomoć garantovala prava žena na JEDNAKE MOGUĆNOSTI u političkoj areni?

Međunarodna Konvencija o građanskim i političkim pravima (1966) naglašava politička i građanska prava svih ljudi. Taj važni dokument posebno predviđa da će muškarci i žene imati politička prava obezbeđena na jednakoj osnovi i da će svaki građanin "imati pravo i mogućnost...da bez razumnih ograničenja (a) uzme učešće u vođenju javnih poslova, direktno ili preko slobodno izabranih predstavnika", (b) "da glasa i da bude izabran na poštenim, periodično održavanim izborima, na kojima će biti poštovano i primenjivano opšte i jednako pravo glasa..."

 

DEFINISANJE ŽENSKIH LJUDSKIH PRAVA U POLITIČKOJ I JAVNOJ OBLASTI

Deveta vežba: Pravljenje sopstvenog zakona

Pišite, čitajte, pregledajte:

PRVI KORAK: Sami ili u maloj grupi, napišite sopstveni zakon koji bi štitio ženska ljudska prava u političkoj ili javnoj oblasti. Budite konkretni što je više moguće. Treba li to da bude međunarodni ugovor? Nacionalni ili lokalni zakon? Sve tri?

DRUGI KORAK: Pročitajte odredbe o političkom učešću u Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama ("Ženska konvencija"):

Član 7 (učestvovanje u nacionalnoj politici)

Države članice će preduzeti sve odgovarajuće mere da eliminišu diskriminaciju prema ženama u političkom i javnom životu zemlje, i posebno će obezbediti ženama pravo da pod jednakim uslovima sa muškarcima:

a) Glasaju na svim izborima i javnim referendumima i da budu sposobne da budu birane u sva javna, izborna tela;

b) Uzmu učešće u funkcionisanju vladine politike i njenoj primeni i da vrše sve javne funkcije na svim vladinim nivoima;

c) Učestvuju u nevladinim organizacijama i udruženjima koja vrše javni i politički život u zemlji.

Član 8 (učestvovanje u međunarodnoj politici)

Države potpisnice će preduzeti sve odgovarajuće mere da osiguraju ženama pod jednakim uslovima sa muškarcima i bez ikakve diskriminacije, mogućnost da predstavljaju svoje vlade na međunarodnom nivou i da učestvuju u radu međunarodnih organizacija.

Neka zapažanja:

- Te odredbe omogućuju samo formalnu jednakost - kaže se da žene mogu da glasaju ali ne kaže da država treba bilo šta da učini da obezbedi da žene glasaju (kao što je edukacija glasača), niti zahtevaju od države da preduzme bilo koju aktivnost u smislu korigovanja istorijske diskriminacije žena u političkoj oblasti.

- Član 7 posebno pominje žensko pravo učešća u nevladinim organizacijama, priznajući tako taj rad kao značajnu političku aktivnost.

- Ali mere predložene u članu 7 još uvek su samo sugestije - države mogu preduzeti druge mere koje su neophodne za eliminisanje diskriminacije u političkom i javnom životu.

TREĆI KORAK: Uporedite vaš zakon sa odredbama Ženske konvencije. Koliko su slični? Koliko su različiti? Da li biste promenile vaš zakon, i ako da, na koji način? Da li biste promenile Žensku konvenciju i ako da, na koji način?