ŽENSKO LJUDSKO PRAVO NA OBRAZOVANJE

Podtema: Nepismenost i stereotipne polne uloge

 

 

Ciljevi ovoga odeljka:

1. Identifikovanje važnosti obrazovanja u ženskim životima.

2. Definisanje "nepismenosti" i "funkcionalne nepismenosti".

3. Razgovor o uzrocima nepismenosti i funkcionalne nepismenosti među ženama i devojkama.

4. Razgovor o uticaju nepismenosti i funkcionalne nepismenosti na žene i devojke.

5. Ispitivanje uloga države u unapređivanju mogućnosti obrazovanja za žene i devojke, u prevenciji diskriminacije u obrazovanju, i u unapređivanju obrazovanja kao ključa za postizanje ženske jednakosti.

6. Definisanje "stereotipnih polnih uloga" i razgovor o načinima borbe protiv njih.

7. Identifikovanje veze između obrazovanja i zdravstvene zaštite, obrazovanja i drugih ljudskih prava.

8. Pisanje sopstvenog zakona u cilju unapređenja ženskog ljudskog prava na obrazovanje i njegovo poređenje sa odredbama Ženske konvencije.

 

ZA POČETAK: RAZMIŠLJANJE O ŽENAMA I OBRAZOVANJU

Zašto je obrazovanje važno? Zašto je ono važno za vas?

A za druge žene i devojke u vašoj zajednici?

Šta vam pruža obrazovanje? Da li su u vašem životu postojale prepreke u obrazovanju? A u životima drugih žena i devojaka u vašem društvu?

Šta se dešava sa ženama i devojkama koje nisu obrazovane? U vašem društvu? U drugim društvima?

Osim lične motivisanosti i čiste želje za učenjem, žene i devojke često smatraju obrazovanje kao način izlaska iz siromaštva, mogućnost pokretljivosti, priliku da se raskinu tradicionalne obaveze, da se ostvari određen stepen samodovoljnosti i slobode. Sa porastom ženskih domaćinstava, samodovoljnost postaje još od većeg značaja. Žene sa decom takođe mogu nastojati na obrazovanju u nameri da više zarade za svoje porodice, kao i da mogu bolje da ih podučavaju i predstavljaju bolji model ponašanja za svoju decu. Žene takođe mogu smatrati da je obrazovanje način da više doprinesu svojim zajednicama, da učestvuju u javnom i političkom životu.

 

ULOGA VLASTI

Vlade mogu takođe učiniti mnogo u pogledu obrazovanja žena i devojaka. Kao što je slučaj i sa drugim ljudskim pravima o kojima je bilo reči u ovoj knjizi, vlade mogu postupati direktno i indirektno, kao i da koriste istančanije načine delanja, kao što je uticaj putem medija. Prva odgovornost vlada je da škole budu otvorene za devojke i žene, unapređivanje pismenosti među ženama, i pribavljanje jednakih obrazovnih mogućnosti za ženske i muške učenike i studente. Ipak, posle tog početnog koraka tipa "pristupa" i "jednakih mogućnosti", vlade takođe imaju određenu ulogu u unapređivanju obrazovanja kao sredstva za unapređivanje jednakosti žena i devojaka, prekidanju sa diskriminatornim praksama i unapređivanje pozitivne slike žena i devojaka.

Zajednice takođe mogu imati glavnu ulogu u obrazovanju žena i devojaka, koristeći kako kulturu tako i tradiciju da oblikuju njihove odluke i izvrše pritisak na one koje se ne odlučuju lako na nastavak obrazovanja. Kako vlade treba da odgovore na tradicionalne prakse u pogledu obrazovanja? Vlade mogu da se prave slepe na tradicionalne prakse koje se odnose na ljudsko pravo na obrazovanje. Alternativno, vlade mogu da pozitivno delaju na zajednice, nastojeći da unaprede obrazovanje učenica, uz poštovanje lokalne kulture. Kako se to može postići? Gde se može povući linija? Kada vlada ima obavezu da dela? Sva ta pitanja mogu biti predmet razgovora. Ipak, obaveza vlade da obezbedi "jednako obrazovanje" (čiji sadržaj je još uvek stvar za diskusiju) ženskoj deci je van svakog pitanja.

 

OBRAZOVANJE KAO LJUDSKO PRAVO

Mnogi veruju da je obrazovanje ljudsko pravo, navodeći njegovu važnost za učestvovanje u društvenim procesima. Zajednica ljudskih prava je ipak podeljena po tom pitanju i neki smatraju to pravo od sekundarne važnosti. Zajedno sa drugim pravima o kojima smo već diskutovale, kao što su svojinska prava i pravo na zdravstvenu zaštitu, oni smeštaju pravo na obrazovanje u nižu, "drugu generaciju" prava. Oni osećaju da su neka druga prava, kao što je pravo učešća u političkom životu mnogo važnija. Da li se slažete?

Obrazovanje je navedeno u nekim međunarodnim konvencijama i dokumentima, zajedno sa "socijalnim i ekonomski" pravima, ali opet treba reći da se u nekim zemljama, posebno "zapadnim" tim dokumentima pridaje manja važnost. Ako bi obrazovanje bilo smatrano kao ljudsko pravo, imali bismo jače argumente u pogledu obaveznosti vlada da unaprede uslove za obrazovanje učenica.

Obrazovanje je direktno povezano sa drugim ljudskim pravima.

Možete li dati primere te povezanosti? Neki načini na koji prepreke u obrazovanju mogu uticati na korišćenje drugih ljudskih prava su sledeći:

- Učešće u političkom životu, glasanje/biranje - neobrazovane žene mogu biti nesposobne da razumeju procese i/ili programe političkih pratija; neobrazovane žene su daleko manje podobne da budu kandidatkinje za neke položaje ili da budu aktivne u političkim partijama, posebno na visokim nivoima.

- Zdravstvena zaštita - neobrazovane žene mogu biti manje sposobne da saznaju o mogućnostima korišćenja zdravstvene zaštite, nesposobne da razumeju napredak u zdravstvenoj zaštiti (videti u odeljku koji sadrži razradu te teme).

- Zaposlenje - neobrazovane žene mogu biti nesposobne da konkurišu za poslove koji zahtevaju obrazovanje i obučenost, kao i da uopšte saznaju informacije o potencijalno slobodnim radnim mestima.

- Pravna sposobnost/vlasništvo na imovinom i pravo ugovaranja - neobrazovane žene mogu biti nesposobne da pročitaju ugovore, da pročitaju neophodne papire za prodaju i kupovinu imovine, da vode poslove.

- Razumevanje diskriminacije i ljudskih prava - neobrazovane žene mogu biti nesposobne da prevaziđu društvene predrasude i da nauče nova ponašanja veće tolerancije i poštovanja.

 

Druga vežba: Obrazovanje kao ključni momenat za postizanje jednakosti

Pročitajte i razgovarajte o sledećem navodu iz Izveštaja iz 1992. UNICEF-a:

....Devojčice se od samog početka socijalizuju da prihvate situaciju i ideologiju muške supremacije koja doprinosi tome da se prihvati primena širokog dijapazona diskriminatornih praksi. To znači da ne samo da devojke i žene nisu društveno i ideološki dovoljno opremljene da uzvrate (pa čak ni da ih dovedu u pitanje) na otvorene ili podrazumevajuće nepravde kojima su podvrgnute, nego da u odsutnosti alternativnih modela uloga i ponašanja one, u stvari, usvajaju i propagiraju dominantne socijalne i kulturne vrednosti, koje se bore protiv njihove sopstvene polne grupe. Iz tog razloga ženama je potreban jak društveni, kulturni i ekonomski podsticaj da razviju osećanje za sopstvenu vrednost i da prenesu to osećanje dolazećoj generaciji. Obrazovanje žena da tretiraju same sebe i svoje kćeri bolje, treba udružiti sa pokušajima da se stvori "kritička svest" u ženama (i muškarcima) o njihovoj situaciji.

Ovaj citat je iz izveštaja o deci Nepala. Da li je on relevantan i u vašem sopstvenom društvu? Zašto jeste, ili zašto nije?

Kako možete postati deo "onih obrazovanih žena koje tretiraju sebe i svoje kćeri, bolje"? šta mislite, koji bi koraci morali obavezno da se preduzmu u takvom obrazovanju? Šta treba takvo obrazovanje da sadrži, da bi bilo relevantno za žene vašeg društva? Da li biste vi načinile izmene u sadržini i načinu izlaganja ove poruke u zavisnosti od sastava publike? Šta ako pokušavate da obrazujete žene na selu? A tinejdžerke?

NEPISMENOST I "FUNKCIONALNA NEPISMENOST"

1990. je bilo milion nepismenih u svetu. U Istočnoj i Južnoj Aziji bilo je 71% od svih svetskih nepismenih, u Africi južno od Sahare 15%, u arapskim državama 6% i u Latinskoj Americi i Karibima manje od 5%. Zajedno u Južnoj Aziji i arapskim zemljama na dvoje odraslih dolazi jedan nepismen.

Stopa nepismenosti među ženama je neproporcionalno visoka. Gotovo polovina - 45% ženskog stanovništva zemalja u razvoju je nepismena; ta cifra u nekima od njih dostiže 79% svih odraslih žena. U Africi 54% žena ne ume da čita i piše. Ako se gleda u "apsolutnim brojevima" ogromna većina žena koje ne umeju da čitaju i pišu koncentrisana je u Aziji; nepismene žene u tom regionu čine preko 77% od svih nepismenih žena u svetu.

Te brojke ne obuhvataju žene koje su "funkcionalno" nepismene. "Funkcionalna nepismenost" je pojam koji se koristi u industrijalizovanim zemljama za one koji doduše znaju slova, ali nisu dovoljno pismeni za funkcionisanje u društvu. Ministarstvo obrazovanja u Sjedinjenim Državama navodi da je 20% Amerikanaca starijih od 17 godina (27 miliona ljudi) funkcionalno nepismeno.

Četvrta vežba: Uzroci nepismenosti i njen uticaj

Načinite listu: svih razloga usled kojih su žene i devojke češće nepismene od muškaraca i mladića. Uključite sve prepreke koje možete da zamislite. Načinite drugu listu uticaja nepismenosti na žene i devojke. Uporedite te dve liste. Da li se bilo šta pojavljuje na obe liste? Ako da, šta to znači?

Neki od razloga za nepismenost žena (identifikovanih od strane grupa žena koje su radile na tim problemima) obuhvataju:

- niži društveni status žena i devojaka

- manji pristup obrazovanju

- duže radno vreme za žene i devojke, kako u kući tako i izvan

- niža primanja

- manje imovine

- u porodicama i zajednicama veća se važnost pridaje obrazovanju sinova

- diskriminisanje devojaka u porodicama

- kulturna i tradicionalna ograničenja koja zahtevaju da mlade devojke ostaju u kućama

- neodgovarajući programi - nedovoljno senzitivno gradivo, neodgovarajuće kulturnim potrebama

- znatna udaljenost škola od kuća.

Uticaj nepismenosti i funkcionalne nepismenosti na devojke obuhvata:

- nezaposlenost

- siromaštvo

- kriminalitet

- tinejdžersku trudnoću i rane brakove

- zatvaranje

- zdravlje

- diskriminisanje devojaka od strane porodica i zajednica u pogledu obrazovanja.

Svi gore pomenuti efekti nepismenosti takođe mogu biti uzroci nepismenosti. Tako nepismenost postaje samoindukujući zatvoreni krug.

Razmotrite sledeće: "Nešto oko 65% ženskih domaćinstava koje žive u siromaštvu nemaju završenu srednju školu, dok je muškaraca u sličnim uslovima života 44%. Nekih 40% samih majki završile su manje od osam razreda škole.

U porastu je broj žena koje izdržavaju svoje porodice. Ako njihov nivo nepismenosti bude i dalje nizak, jasno je da će samoindukujući krug nepismenosti ostati zatvoren. Deca nepismenih roditelja su u lošijoj situaciji u poređenju sa svojim vršnjacima i verovatno će nastaviti model ustanovljen od strane roditelja."

 

Peta vežba: Obrazovanje i zdravlje

Pročitajte i razgovarajte:

"Studija koja je urađena u istraživačkom Institutu Trougao (1990) u 80 zemalja u razvoju ukazuje na porast od 70% devojaka upisanih u osnovne škole, zajedno sa uporednim porastom srednjoškolskog obrazovanja, što će za 20 godina rezultirati u smanjenju dečje smrtnosti po stopi od 40 na 1000 rođenja...

Izveštaj Svetskog stanovništva (1990) sadrži rezultate istraživanja izvršenog u 46 zemalja koji ukazuju da jedan procenat ženske pismenosti tri puta više utiče na smanjenje dečje smrtnosti od jednog procenta porasta broja lekara.

Kako nivo obrazovanja žena raste, opada broj neishranjene dece...prenatalna briga i medicinski tretmana porođaja je u porastu sa porastom obrazovanja majki. Ona je takođe u tesnoj vezi sa činjenicom da li deca dobijaju odgovarajući tretman usled dijareje, koja je jedan od glavnih uzroka smrtnosti među malom decom."

Zašto obrazovanje ima tako moćan uticaj na zdravlje žena i dece? Koji su neki drugi načini na koji obrazovanje može popraviti zdravlje žena i dece? Može li obrazovanje smanjiti stopu rađanja? Može li obrazovanje poboljšati kontrolu i prevenciju bolesti? Kako obrazovanje može imati uticaj na ženski doprinos radnoj snazi? Može li obrazovanje doprineti porastu ženskoj efikasnosti i produktivnosti? Kako to može koristiti zajednici?

Naravno da treba da se upamti da obrazovanje nije magični odgovor. Tamo gde su siromaštvo i bolesti neobuzdani, obrazovanje samo po sebi ne može da ozdravi društvo. Ipak, obrazovanje može pomoći ženama da poboljšaju svoje živote u okvirima ograničenosti objektivnim činiocima.

 

IZMEĐU PISMENOSTI I FORMALNE PRISTUPAČNOSTI OBRAZOVANJA

Gotovo svuda na svetu procenat nastavnica je veći na nivou osnovnih škola, dok su žene neproporcionalno malo zastupljene na višim nivoima i bolje plaćenim radnim mestima, i gotovo su potpuno odsutne sa najviših mesta za donošenje odluka o obrazovanju. Zašto je važno da žene nastavnici postoje na svim nivoima? Ne samo što studentkinje imaju potrebu za pozitivnim uzorima, već je takođe istina da nastavnice mogu bolje da prepoznaju i odgovore na specifične potrebe studentkinja. Zašto je važno imati raznolikost u ženskom nastavničkom kadru - osoblje koje odražava kulturne i etničke različitosti, kao i nastavnice-invalitkinje? Opet ponavljamo, te nastavnice mogu biti važni modeli uloga i mogu odgovoriti na različite potrebe različitih grupa studenata.

Žene u Srednjoj i Istočnoj Evropi su u navećem broju slučajeva imale mnogo bolji pristup obrazovanju nego njihove "zapadnjačke" ili "južnjačke" sestre. Ali ipak, posebno u seoskim krajevima, kada su u pitanju devojke, još uvek postoji nejednakost u mogućnosti odabiranja obrazovanja po sopstvenoj želji, a takođe postoji tendencija da najviše pozicije u obrazovanju, posebno na univerzitetima i profesionalnim školama, zauzimaju dominantno muškarci. I u mnogim krajevima, devojke se još uvek usmeravaju ka školama za posebna zanimanja. Na primer, u velikom delu Istočne Evrope, mada žene pohađaju pravne fakultete u velikom broju, mladi muškarci sa pravnim fakultetom su više podsticani da uđu u najviše plaćene, profesionalne poslove, koji znače poslovna putovanja, kao što su položaji u međunarodnim organizacijama ili u spoljnoj trgovini. Istovremeno, mlade žene sa pravnim fakultetom nalaze mnogo više mogućnosti da se zaposle na službeničkim radnim mestima, manje plaćenim i nižestatusnim položajima.

Formalna mogućnost pristupa obrazovanju nije dovoljna. U nameri da pristupimo obrazovanju u kontekstu ljudskih prava, moramo takođe da ispitamo sadržinu i uticaj obrazovanja. Žene i devojke se takođe mogu suočiti sa diskriminacijom u obrazovnom sistemu, kao što su: škole i posebni programi otvoreni samo za mladiće i muškarce; bolje plaćeni, viši statusni položaji (posebno oni na univerzitetima) pristupačni samo muškim profesorima; metodi testiranja koji odražavaju predrasude u korist mladića (na primer, rečnik upitnika je takav da odražava interese i potrebe uglavnom mladića)...

 

STEREOTIPI U POGLEDU POLNIH ULOGA

Treba reći da su školski programi među glavnim motorima za proizvodnju stereotipa u pogledu polnih uloga-očekivanih uloga za muškarce i žene, kao i u ohrabrivanju da se oni prihvate. Školske knjige obično ocrtavaju mladiće i muškarce kao velike, hrabre, aktivne, avanturiste, oštroumne istraživače, pronalazače, astronaute - dok su devojke, male, skromne, osetljive, oprezne, lojalne, kraljice lepote...Ali škole bi takođe mogle i da preokrenu stereotipe polnih uloga i povedu borbu protiv diskriminacije prema devojkama i ženama.

Odgovarajuće zamišljeni školski programi doista mogu da posluže promeni stereotipa seksualnih uloga i u borbi protiv diskriminacije prema ženama i devojkama. Svetsko istraživanje o ženama i razvitku iz 1986. godine, izričito uočava važnost suprotstavljanja stereotipima polnih uloga:

Taj proces osnaživanja žena ima za nužnu posledicu mnogo više od svesti da postoje i alternative, ženska prava i prirodnost njihovih zahteva. To obuhvata krah moćnih polnih stereotipa, koji sprečavaju žene da zahtevaju svoja prava od muškaraca na pozicijama moći.

Ali mnogi nastavnici ni sami nisu svesni polne diskriminacije sa kojom se suočavaju žene, tako da nisu u stanju da dovedu u pitanje štetne stereotipe u obrazovnom materijalu, ograničenost mogućnosti ostvarenja profesionalne karijere dostupne devojkama, diskriminacije proizašle iz samog školskog ambijenta jer ih jednostavno ni ne primećuju.

 

DEFINISANJE ŽENSKOG LJUDSKOG PRAVA NA OBRAZOVANJE

Pišite, čitajte, pregledajte:

PRVI KORAK: Bilo sami bilo u malim grupama, napišite vaš sopstveni zakon koji bi zaštitio žensko ljudsko pravo na obrazovanje. Budite konkretne, što je moguće više. Da li to treba da bude međunarodni ugovor? Nacionalni ili lokalni zakon? Ili sva tri?

DRUGI KORAK: Pročitajte odredbe o obrazovanju u Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama ("Ženska konvencija").

Član 10

Države članice će preduzeti odgovarajuće mere da eliminišu diskriminaciju protiv žena u nameri da im obezbede jednaka prava sa muškarcima u oblasti obrazovanja i posebno, da bi im obezbedili na osnovi jednakosti muškaraca i žena:

a) Iste uslove za karijeru i profesionalno vođstvo, za mogućnost studiranja i za sticanje diploma u obrazovnom establišmentu svih kategorija, kako u seoskim tako i u gradskim oblastima; ta jednakost će biti obezbeđena u predškolskim, opštim, tehničkim, profesionalnim i višim tehničkim obrazovnim institucijama kao i u svim vrstama profesionalnih obuka;

b) Pristup istim obrazovnim programima, istim ispitima, nastavnom kadru sa kvalifikacijama istog standarda i istim školskim zgradama sa opremom istog kvaliteta;

c) Eliminaciju bilo kog stereotipnog koncepta uloge muškaraca ili žena na svim nivoima i svim formama obrazovanja podsticanjem drugih vidova obrazovanja koje će omogućiti postizanje toga cilja i posebno, revizijom udžbenika i školskih programa i adaptacijom nastavnih metoda;

d) Istih mogućnosti da se dobiju stipendije i druge školske pogodnosti;

e) Istih mogućnosti pristupa programima kontinuiranog obrazovanja, uključujući programe za odrasle i funkcionalno opismenjavanje, posebno one koji imaju za cilj u najranijoj mogućoj fazi smanjenje svake razlike u obrazovanju koja postoji između muškaraca i žena;

f) Smanjenje prekida školovanja žena i organizovanje programa za devojke i žene koje su napustile školu pre maturiranja;

g) Iste mogućnosti aktivnog učestvovanja u sportovima i fizičkom obrazovanju;

h) Pristup posebnim obrazovnim institucijama koje treba da pomognu obezbeđenju zdravlja i dobrobiti porodica, uključujući informacije i savete u pogledu planiranja porodice.

Neka zapažanja:

1. Ove odredbe spadaju u najdetaljnije suštinske odredbe te Konvencije.

2. Naglasak je sve vreme na "istosti" - u zahtevu da se ženskim i muškim studentima obezbede isti uslovi. Ali nemaju li ponekad studentkinje potrebu za različitim stvarima od muškaraca? Jedina odredba koja dozvoljava različit tretman je odredba o napuštanju školovanja od strane studentkinja; ta odredba predviđa konkretno da će države smanjiti stopu napuštanja školovanja učenica, pri čemu se ne zahteva kao obavezan jednaki tretman;

3. Dozvoljavaju se odvojene škole istog kvaliteta - koedukacija nije obavezna.

4. Član 5. ove Konvencije predviđa takođe obezbeđenje "porodičnog obrazovanja" da bi se eliminisalo polno stereotipno shvatanje uloga u porodici. (Ipak je način izražavanja dosta dvosmislen - pozivaju se države da preduzmu odgovarajuće mere da "obezbede da porodično obrazovanje uključi odgovarajće razumevanje materinstva kao društvene funkcije i priznavanje zajedničke odgovornosti muškaraca i žena u podizanju i razvoju njihove dece..." šta to znači?

5. Jedina odredba koja se izričito bavi nepismenošću nalazi se u ovoj Konvenciji u članu koji se odnosi na seoske žene, član 14(d) kojim se pozivaju države da "obezbede sve vrste školovanja i obrazovanja, formalnog i neformalnog, uključujući takođe i one koje se odnose na funkcionalnu pismenost, kao i inter alia, koristi od svih opštinskih i kućnih službi, u nameri da povećaju njihovu tehničku osposobljenost."

TREĆI KORAK: Uporedite vaš zakon sa Ženskom konvencijom. Koliko ima sličnosti? Koliko razlika? Da li biste promenile vaše zakone i, ako da, na koji način? Da li biste promenile Žensku konvenciju i, ako da, na koji način?