ŽENSKO LJUDSKO PRAVO NA ZDRAVLJE

Podtema: HIV i AIDS

Ciljevi ovog poglavlja:

Posle čitanja ovog poglavlja, trebalo bi da budete u stanju da:

1. Objasnite važnost ženskog pristupa zdravstvenoj zaštiti.

2. Diskutujete da li pristup zdravstvenoj zaštiti treba smatrati ljudskim pravom.

3. Kritički preispitate ulogu vlade u unapređivanju i uskraćivanju dostupnosti zdravstvene zaštite.

4. Navedete neke od načina na koji zdravstvena zaštita postavlja prepreke ženskoj jednakosti.

5. Definišete "genitalno sakaćenje žena" i razgovarate o tome.

6. Diskutujete istraživanja o HIV-u i AIDS-u, kao primere kako su ženske potrebe ignorisane od strane medicinskog establišmenta.

7. Diskutujete "duplo opterećenje" žena i njegov uticaj na žensko zdravlje.

8. Ispitate međuodnos prava na zdravstvenu zaštitu i drugih prava.

9. Sastavite svoj zakon za unapređenje ženskog ljudskog prava na zdravlje i uporedite ga sa odredbama Ženske konvencije.

 

ZA POČETAK: RAZMIŠLJANJE O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI ŽENA

Napravite listu sa potrebama žena iz oblasti zdravstvene zaštite u vašem društvu. Da li su te potrebe zadovoljene?

Neke žene smatraju da postoji:

- Nedostatak pristupačne opšte ginekološke nege.

- Nedostatak pristupačne kontrole rađanja i seksualnog obrazovanja.

- Nedostatak pristupačnosti abortusa.

- Nedostatak pristupačne prenatalne i postnatalne nege.

- Nehigijenski ili na drugi način neadekvatni uslovi u porodilištima.

- Neadekvatna briga države o bolestima koje napadaju uglavnom žene, kao što je npr. rak dojke.

- Državno sponzorisana istraživanja o zdravlju koja se obavljaju na potpuno muškim uzorcima, isključujući žene iz učešća.

- Nedostatak pristupačne terapije za žene koje su preživele silovanje, incest, i druge oblike seksualnih napada i nasilja prema ženama.

- Nedostatak žena obučenih da budu savetnice, lekarke i istraživačice u oblasti zdravstvene zaštite.

- Nedostatak obrazovanja žena o nezi dece, higijeni, ishrani i drugim pitanjima iz oblasti porodičnog zdravlja.

- Nedostatak pristupačne pijaće vode, sanitarija i odgovarajuće ishrane.

- Poseban nedostatak pristupačne zdravstvene zaštite žena koje žive u seoskim područjima, za migrantkinje, izbeglice i raseljene žene, žene u godinama, invalitkinje, lezbejke i žene koje pripadaju etničkim i rasnim manjinama.

 

Prva vežba: Žensko zdravlje kao prioritet

Napravite listu: U malim grupama ili sami, popišite sve zdravstvene potrebe žena. Možete koristiti gornju listu kao predloge, ali joj dodajte što je moguće više problema koje vidite u sopstvenim životima. Pokušajte da grupišete te potrebe u trougao, shodno vašim prioritetima. Stavite potrebe koje su najprisutnije na vrh trougla. Objasnite zašto je svaka ta potreba važna za žene. Šta se dešava ako se ženama negira ta potreba? Možete li da date primere?

Mnogo puta se diskusija o zdravstvenoj zaštiti usmerava preusko samo na reproduktivno zdravlje žena. A jasno je da žene imaju širok dijapazon potreba u pogledu zdrastvene zaštite. Ovo poglavlje skreće pažnju na ukupnost ženskih potreba za zdravstvenom zaštitom, ostavljajući pravo na reproduktivne slobode za posebno poglavlje.

 

ULOGA VLADE

Zdravstvena zaštita kao ljudsko pravo

Vlade imaju dužnost da ne OMETAJU ženama pristup zdravstvenoj zaštiti. Ali koje su vladine AFIRMATIVNE OBAVEZE? Drugim rečima, šta bi one trebalo obavezno da preduzmu, da bi unapredile ženski pristup zdravstvenoj zaštiti?

Te dužnosti vlada biće proširene ako se zdravstvena zaštita smatra ljudskim pravom. Treba li da se pristup zdravstvenoj zaštiti tretira kao ljudsko pravo? Zašto da, ili zašto ne?

Iako mnogi ljudi smatraju zdravstvenu zaštitu važnim ljudskim pravom, drugi je svrstavaju u "drugorazredno pravo", od manjeg značaja od političkih prava, zajedno sa drugim socijalnim i ekonomskim pravima (kao što je diskutovano gore). Da li se slažete? Čl. 12. Međunarodne konvencije o ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima, priznaje "pravo svakoga da uživa najviši mogući ostvarivi nivo fizičkog i mentalnog zdravlja". Ali tu Konvenciju nije potpisao veliki broj zemalja Ujedinjenih nacija, posebno zapadnih zemalja, kao što su Sjedinjene Američke Države.

 

MEĐUODNOS ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I DRUGIH PRAVA

Da li je pristupačna zdravstvena zaštita preduslov za uživanje drugih političkih i društvenih prava? Tu još može i biti neslaganja da li je zdravstvena zaštita ljudsko pravo ili ne, ali je sasvim mali broj onih koji se ne slažu s činjenicom da prepreke u zdravstvenoj zaštiti predstavljaju u stvari prepreke ženskoj jednakosti. Loše zdravlje može sprečiti ženu da učestvuje u svim aspektima društva, od okupljanja u grupe, glasanja i držanja govora, do pohađanja škola i rada u kući i van nje.

U gotovo svim zemljama, na ženama je primarna odgovornost za opštu zdravstvenu zaštitu porodičnog zdravlja. Ipak su u svim delovima sveta suštinske ženske zdravstvene potrebe neadekvatno zadovoljene, od potrebe za lekovima kada imaju nazeb, do rutinskih ili hitnih ginekoloških pregleda. U nekim društvima se čak ne očekuje da se pregledaju kod lekara bez prisustva njihovog oca ili muža, dok istovremeno muškarci mogu uvek samostalno da idu kod lekara. Kao rezultat javlja se situacija da žene mnogo češće odlažu nego što dobiju tretman.

 

Druga vežba: Potrebe za zdravstvenom zaštitom ženske dece

Razgovarajte. Lekarka iz zemlje Izaure seća se ovog slučaja:

"Lečila sam mladu majku koja je sa sobom donosila svog novorođenog sina serijom inokulacija i drugim tretmanima. Viđala sam je najmanje jednom mesečno kroz period od šest meseci. Na kraju sam je pitala koliko dece ima, a ona je odgovorila "dvoje". Pitala sam je koliko je staro njeno starije dete, a ona je odgovorila da je "istih godina kao i ovo koje znam - jer oni su blizanci. Zaprepastila sam se. "Kako to da nikada nisam videla to drugo dete?" pitala sam se. Ona je odgovorila: "Pa to je devojčica." Smislila sam priču da bih je nagovorila da donese i devojčicu na inokulaciju. Rekla sam joj da su blizanci veoma povezani međusobno, i da će ako je devojčica bolesna, isto biti i sa dečakom, pa da tako, u ime dečakovog zdravlja, mora da omogući lekaru da pregleda i devojčicu. Sutradan je donela i devojčicu. Ona je bila upola manja od svoga brata." (Sasvim tipično, dečak je bio hranjen majčinim mlekom mnogo više i davano mu je više hrane.)

Kako ste se osećale dok ste čitale ovu priču? Zašto majka nije dovodila i svoju devojčicu na tretman? Kako roditelje možemo podstaknuti da omoguće odgovarajuću medicinsku negu svojoj ženskoj deci?

Postoje velike razlike u nivou zdravstvene zaštite između regiona i između različitih socio-ekonomskih, etničkih i starosnih grupacija i u okvirima jedne zemlje. Dok su mnoge zemlje znatno razvile zdravstvenu zaštitu, opšta zdravstvena zaštita žena, nega majki i tretman komplikacija za vreme trudnoće i porođaja su još uvek veoma neadekvatni. Prosečno je u industrijalizovanim zemljama između jedne od 4.000 i jedne od 10.000 žena u životnoj opasnosti zbog uzroka povezanih sa trudnoćom. Nasuprot tome, za žene iz zemalja u razvoju prosečan rizik umiranja iz istog razloga je između jedne od 15 i jedne od 50 žena. Ove zemlje imaju stopu materinskog umiranja 200 puta višu od stope u Evropi i Severnoj Americi. To je ujedno statistički najveći raspon razlika u okviru svih zdravstvenih kategorija.

U industrijalizovanim zemljama, obojene žene, i/ili žene iz etničkih ili rasnih manjina često imaju najlošije zdravlje. Na primer, 1984. u Pitsburgu (SAD) mreža za zdravstvenu zaštitu crnih žena objavila je da je stopa smrtnosti crne dece u tom gradu 29,7 od 1.000 živo rođene dece; stopa smrtnosti bele dece je 10,1. Uzroci leže uglavnom u različitim društveno-ekonomskim faktorima, neadekvatnoj prenatalnoj zaštiti i tinejdžerskoj trudnoći.

Bez obzira iz koje su zemlje, žene iz seoskih oblasti, izbeglice, raseljene žene i migrantkinje, siromašne žene i žene iz ženskih domaćinstava (za koje postoje najveći izgledi da su nižeg ekonomskog statusa) TAKOĐE se uobičajeno suočavaju sa ogromnim preprekama u postizanju odgovarajuće zdravstvene zaštite za sebe i svoje porodice.

 

Treća vežba: Zdravlje seoskih žena

Razgovarajte. U malim ili većim grupama, razmotrite. Koje su neke od posebnih prepreka zdravlju seoskih žena u vaćoj zajednici? Da li te prepreke utiču na žensku sposobnost da uživaju druga ljudska prava? Ako da, objasnite. Šta mogu da učine žene iz gradskih sredina da bi pomogle?

 

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I JEDNAKOST IZMEĐU MUŠKARACA I ŽENA

Šta znači omogućavanje zdravstvene zaštite na osnovu jednakosti između muškaraca i žena? U najmanju ruku nijedna vlada ne može da odbije ženama iste mogućnosti zdravstvene zaštite koje imaju i muškarci. Na primer, nijedna država ne može da otvori kliniku samo za muške pacijente.

To usko posmatranje jednakosti ne doseže dovoljno do ispunjenja ženskih potreba i postizanja njihove jednakosti. Moraju li države tretirati muškarce i žene identično? Šta ako su ženama potrebni neki vidovi zdravstvene zaštite koji nisu potrebni miškarcima? Ako država obezbeđuje neke službe samo ženama, da li je to diskriminacija muškaraca? Ako država ne zadovolji neke specifične potrebe žena, da li je to diskriminacija žena? Koje su specifične potrebe žena? Da li su samo povezane sa porođajem? Žene mogu takođe biti posebno osetljive na nedovoljnu ishranu i anemiju i patiti od raznih posledica tih problema. Takođe, žene mogu imati razne oblike kancera ili drugih bolesti koje nisu poznate kod muškaraca.

 

Četvrta vežba: Zdravstvena zaštita i diskriminacija

Predstavite situaciju. U državi Anastaziji upravo je otvoren zdravstveni centar u gradu Anazi. To je jedina klinika u celoj Anazi. Tu je obezbeđena preventivna zdravstvena služba, kao i hitna pomoć i vakcinacija. Takođe postoji i malo porođajno odeljenje; ipak, žene se radije šalju u veći grad ako imaju komplikacije. Prenatalna zaštita ne postoji, niti bilo kakva ginekološka služba, kao što je provera u pogledu raka dojke i grlića materice. Ipak, lekari u tom odeljenju mogu pregledati pacijente zbog drugih vrsta kancera kao što su kanceri pluća i stomaka, a takođe mogu pregledati muškarcima rak prostate. Da li ta zdravstvena ustanova diskriminiše žene? Da li ta zdravstvena ustanova odgovara potrebama žena? Ako bi Anaza izgradila jedan posebni ginekološki zdravstveni centar za žene, da li bi to bila diskriminacija muškaraca?

Ako bi Anastazija planirala izgradnju klinike za žene, kako bi ona trebalo da izgleda? Koje službe bi trebalo da obezbedi? Kako podstaći žene da dolaze na tu kliniku?

Neke okolnosti koje čine zdravstvene klinike pristupačne ženama su:

- Radno vreme koje odgovara vremenu u kome su žene slobodne.

- Pristupačna lokacija - ne previše udaljena jer su manji izgledi da žene poseduju prevozna sredstva od muškaraca i da mogu da se prevezu do klinike ako ona nije na pešačkoj distanci.

- Niske cene i, ako je moguće, besplatne usluge.

- U kulturnom smislu odgovarajuće osoblje - ako je moguće lokalni lekari (ili u najmanju ruku lekari koji govore isti jezik) i, u nekim slučajevima, žensko osoblje.

- Službe kreirane u saradnji sa ženama da bi u potpunosti odgovarale njihovim potrebama - uključujući posebne potrebe seoskih, izbegličkih, migrantskih, raseljenih žena, žena u godinama, lezbejki i invalitkinja.

- Prijatna atmosfera, a ne hladna ili zastrašujuća.

 

ŽENE I MEDICINSKI ESTABLIŠMENT

U gotovo svim zemljama se istraživanja o zdravstvenoj zaštiti obično vrše na uzorku muške populacije. I u slučaju da se izveštaji odnose na žene i njihovo zdravlje, oni retko uključuju specifične potrebe za zdravstvenom zaštitom koja je neophodna starijim ženama, invalitkinjama, lezbejkama i ženama-pripadnicama etničkih ili rasnih manjinama. Na primer, uzorak stanovništva za testiranje na malariju, srčane bolesti i HIV (AIDS) čine obično muškarci.

 

Gledajući globalno, broj HIV pozitivnih žena i žena obolelih od AIDS-a, je u dramatičnom porastu. Pa ipak, sasvim je malo istraživanja urađeno o tome kako se HIV virus prenosi na žene. Mnoge od studija koje su ipak obuhvatile i žene uglavnom ih tretiraju kao obične kontejnere, ili pak kao prenosnice tog virusa, obraćajući pažnju samo na to kako žene mogu da prenesu virus muškarcima i na fetuse. Vrlo mali broj studija se odnosi na način na koji muškarci prenose virus ženama, a još neznatniji broj na to kako se virus prenosi sa žena na žene, sa jedinim izuzetkom postojanja programa koji se odnosi na žene-seksualne radnice.

Kad god državna politika u pogledu zaštite od AIDS-a uopšte misli na žene, to je uvek povezano sa decom. Sadašnje studije pokazuju da oko 50% dece koje su rodile HIV pozitivne majke sama uopšte nisu pozitivna. Neke zaražene žene se odlučuju da imaju decu. Kao reakciju na mogućnost donošenja te odluke, neke države preduzimaju određene korake prisile HIV pozitivnih žena na abortus. Da li takve aktivnosti krše žensko pravo na reproduktivne slobode? Ili slobodno donošenja odluka o porodičnim pitanjima?

Medicinski establišment često ne interveniše kada se žene suočavaju sa diskriminacijama, što je dodatak zanemarivanju ženskih zdravstvenih potreba. Medicinski establišment pomaže stvaranju novih tehnologija koje ustvari podstiču diskriminativne prakse protiv žena. Tehnologije koje su zamišljene da pomognu ženama, kao što su amniocenteza, promenile su prvobitnu namenu.

 

DUPLO OPTEREĆENJE

Jedno od najuniverzalnijih opterećenja ženskog zdravlja je tzv. "duplo" (ili ponegde čak i "trostruko") opterećenje. Od žena se očekuje da rade izvan kuća za platu, a onda da rade i u kući, zadovoljavajući potrebe muževa i dece, a dosta često i drugih rođaka takođe. Preopterećene radom i iscrpljene, žene su uslovljene da o sopstvenom zdravlju misle na poslednjem mestu. Žene često uopšte ne traže zdravstvenu zaštitu, sve dok se njihove bolesti ne razviju i ne uznapreduju, postajući vremenom neizlečive. Možda to objašnjava činjenicu, da kada jednom dobiju dijagnozu da su obolele od HIV-a ili raka, postoje mnogo veći izgledi da nastupi brza smrt, nego što je slučaj sa muškarcima sa sličnom dijagnozom (jer se kod njih dijagnostikovanje obavlja ranije).

 

Sedma vežba: Teret kućnih poslova

Razgovarajte. Jedna žena iz malog sela u Olindi se seća: "Ovde se od nas žena očekuje da čistimo kuću, vodimo računa o kravama i pilićima, održavamo baštu, i podižemo decu. Mesim sama hleb i pečem ga u plehu iznad vatre, perem odeću tako što je tučem štapom. Vodu dobijam iz pumpe iza kuće, i jednom nedeljno čistim dvorišni klozet. Sa svojim zaovama, hranim 16 ljudi sa tri obroka dnevno. Ali to mi je dužnost. Prihvatila sam je."

Muž te žene je upravo kupio sebi kolor TV prijemnik i video rikorder koji gleda sa ostalim muškarcima. Nikome ne pada na pamet da kupi pristojni štednjak ili mašinu za veš da pomogne ženama. Zašto je tako? Koje su neke od predvidivih posledica takvog rada kojem je izložena žena u tom selu?

 

POŠTOVANJE KULTURNIH OBIČAJA UZ POŠTOVANJE ŽENSKOG ZDRAVLJA

Neka društva opravdavaju običajne prakse, često u ime vere ili jednostavno tradicije, kojima se ugrožava žensko zdravlje. Jedan od napoznatijih primera je genitalno sakaćenje žena, ili "obrezivanje žena". Milioni devojaka u nekim delovima Bliskog Istoka i Afrike podvrgnute su klitorodektomiji i infibulaciji (odstranjivanju klitorisa i/ili spajanju ili delimičnom pričvršćivanju genitalne kože), sa ciljem očuvanja plodnosti i nevinosti. Ti postupci se često obavljaju bez ikakvih higijenskih uslova, rezultirajući ponekada ozbiljnim, pa i smrtonosnim krvarenjem, posledičnim komplikacijama pri rađanju deteta, hroničnim infekcijama, nekontrolisanim mokrenjem i narušenim mentalnim zdravljem. Iako je ta praksa već zabranjena u mnogim zemljama, ona se široko primenjuje uprkos zabranama, jer su činjeni mali napori da se javnost obrazuje u pogledu zdravstvenih rizika koje ona nosi.

Postoje oni koji tvrde da bi genitalno sakaćenje žena trebalo da se poštuje kao deo kulturne i verske tradicije. Šta vi mislite o tim argumentima? Mogu li žene dobrovoljno da učestvuju u genitalnom sakaćenju? Da li su one bile povrgnute procesu socijalizacije koji vodi produžetku opresije prema njima u ime tobožnjeg održanja kulturnog identiteta?

 

Osma vežba: Razmišljanje o tradiciji

Razgovarajte. Možete li se setiti nekog manje upadljivog primera tradicionalnih praksi u vašoj zemlji, koje takođe predstavljaju pretnju fizičkom ili mentalnom zdravlju žena? Da li ugovoreni brakovi još uvek postoje u seoskim oblastima, i da li se devojke u nekim oblastima prisiljavaju da se udaju vrlo mlade? Ako je to istina, da li to predstavlja pretnju zdravlju žena? Da li takve prakse predstavljaju kršenje ljudskih prava ili predstavljaju ograničenje za uživanje nekih drugih ljudskih prava? Šta reći o slici žena u medijima u industrijalizovanim zemljama? Može li se povući paralela između devojke u Americi koja se izgladnjuje (anoreksia), u nameri da bude poput slike vitke, komercijalne manekenke, i devojke iz Afrike koja se podvrgava genitalnom sakaćenju?

 

DEFINISANJE ŽENSKOG LJUDSKOG PRAVA NA ZDRAVLJE

Deveta vežba: Napravite sopstveni zakon

Pišite, čitajte, pregledajte:

PRVI KORAK: Bilo sami, bilo kao deo male grupe, napišite sopstveni zakon koji bi zaštitio žensko pravo na zdravlje. Budite što je moguće konkretnije. Treba li to da bude međunarodni dokument? Nacionalni ili lokalni zakon? Ili sva tri?

DRUGI KORAK: Pročitajte odredbe o zdravlju u Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama ("Ženska konvencija").

Član 12:

1. Države potpisnice će preduzeti sve odgovarajuće mere da eliminišu diskriminaciju protiv žena na polju zdravstvene zaštite u nameri da obezbede, na osnovi jednakosti muškaraca i žena, pristup službama zdravstvene zaštite, uključujući one koje se odnose na planiranje porodice.

2. Bez obzira na odredbe paragrafa 1 ovog člana, države članice će obezbediti ženama odgovarajuće službe u vezi sa trudnoćom, porođajem i postporodiljskim periodom, omogućavajući besplatne službe gde je to potrebno, kao i adekvatnu ishranu za vreme trudnoće i dojenja.

 

Neke napomene:

- Upoređujući sa odredbama o porodici i zaposlenju, odredbe o zdravstvenoj zaštiti su veoma kratke i specifične.

- Dok član 12 instruira države da obezbede ženama pristup zdravstvenoj zaštiti u svim oblastima, jedine posebne službe koje su pomenute su one koje se odnose na porodicu i trudnoću.

- Član 12 govori samo o službama "na osnovi jednakosti muškaraca i žena"-nejasno je da li to uopšte dozvoljava državama da obezbede ženama bilo kakve službe koje ne postoje za muškarce, osim onih koje se odnose na trudnoću.

- Sledeći član (14(2)(b)) posebno priznaje pravo seoskih žena "da imaju pristup ustanovama zdravstvene zaštite, uključujući i informisanje, savetovanje i službe za planiranje porodice."

- Posebne zdravstvene potrebe drugih grupa žena, kao što su invalitkinje, nisu nigde pomenute u Ženskoj konvenciji.

TREĆI KORAK: Uporedite vaš zakon sa odredbama Ženske konvencije. Koliko su slične? Koliko se razlikuju? Da li biste promenile svoj zakon i, ako da, na koji način? Da li biste promenile Žensku konvenciju i, ako da, na koji način?