LJUDSKA PRAVA NA REPRODUKTIVNE I SEKSUALNE SLOBODE

Podtema: abortus

Ciljevi ovog poglavlja

Posle čitanja ovog poglavlja treba da budete u stanju da:

1. Definišete "reproduktivnu i seksualnu slobodu" kao problem iz domena ljudskih prava.

2. Razgovarate o osnovama reproduktivne i seksualne slobode

3. Spoznate važnost priznavanja reproduktivnih prava žena i njegovu povezanost sa drugim ljudskim pravima.

4. Objasnite načine na koji su reproduktivna prava žena ugrožena ili uskraćena.

5. Definišete ulogu vlade u zaštiti i unapređivanju reproduktivnih prava žena.

6. Kritički analizirate odnos između populacione politike i reproduktivnih prava žena.

7. Razgovarate na temu abortusa iz perspektive ženskih ljudskih prava.

8. Napišete sopstveni zakon za unapređenje ženskih ljudskih prava u oblasti politike i uporedite ga sa odredbama Ženske konvencije.

 

RAZMIŠLJANJE O REPRODUKTIVNIM I SEKSUALNIM PRAVIMA

1. Koliko je dece imala vaša majka? Kako se vaša majka štitila od neželjenih trudnoća? Koliko je abortusa, ukoliko ih je bilo, imala vaša majka, i pod kojim su uslovima izvršeni?

2. Koje je glavno kontraceptivno sredstvo koje koristite? Kako ste za njega saznali? Koliko ste abortusa, ukoliko ih je bilo, imale u svom životu?

3. Koje ste odluke donele u pogledu pitanja da li da imate ili nemate decu?

4. Šta je to reproduktivna sloboda? Šta prvo pomislite s tim u vezi? A šta sledeće?

5. Koje je glavno sporno pitanje sada u vašoj zemlji u pogledu reproduktivne slobode?

 

Prva vežba: Donošenje reproduktivnih odluka

Lista: Napravite listu nekih odluka koje čine žene i devojke u pogledu svoje reprodukcije.

Žene i devojke donose mnoge odluke u pogledu svoje reprodukcije, uključujući:

- Da li da imaju decu ili ne.

- Sa kim da imaju decu.

- Kada (u kom uzrastu, kom momentu u životu) da imaju decu.

- Koliko dece da imaju.

- Koliki da bude razmak između niih.

- Sa kim da podižu decu.

- Koji metod kontracepcije da koriste.

- Kako da se informišu o kontraceptivnim metodama.

- Da li da u slučaju neželjene trudnoće izvrše abortus po sopstvenoj odluci.

Da li je lista kompletna? Šta nedostaje?

 

DEFINISANJE POJMOVA

Pročitajte kritički donje definicije, promenite ih, dodajte ili obrišite ono što u tim definicijama ne odgovara vašoj stvarnosti. Kako se to odnosi na vašu stvarnost? Objasnite...?

REPRODUKCIJA u najširem smislu obuhvata biološke, medicinske, društvene, psihosocijalne i kulturne aspekte. Ona se odnosi na sposobnost i mogućnost rađanja i podizanja dece.

REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE je "kompletno fizičko, mentalno i društveno povoljno stanje, a ne samo stanje odsustva bolesti ili nemoći, u svakom pogledu, koje se odnosi na reproduktivni sistem, njegovo funkcionisanje i procese". (Kairski program aktivnosti iz 1994, par. 7.2). U skladu sa Kairskim programom aktivnosti, reproduktivno zdravlje "podrazumeva da ljudi mogu da imaju zadovoljavajuć i siguran seksualni životi, da imaju sposobnost reprodukovanja i slobodu da odluče da li će, kada, i koliko često to da rade. Iz poslednjeg uslova proizlazi pravo muškaraca i žena da budu informisani i da imaju pristup sigurnim, efektivnim, pristupačnim i prihvatljivim metodama planiranja porodice i izbora..." (Id.)

Kako se u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji smatra, reproduktivno zdravlje bi trebalo da ima sledeće osnovne elemente:

a) da ljudi imaju mogućnost da se reprodukuju i da regulišu svoju plodnost;

b) da se ženama omogući da bezbedno prođu kroz trudnoću i porođaj;

c) da završetak trudnoće bude uspešan, kako u pogledu majčinog zdravlja, tako i detetovog opstanka i dobrobiti;

Dodatno, parovima treba da bude omogućeno da imaju seksualne odnose, oslobođeni straha od neželjene trudnoće i prenosnih bolesti. (Svetska zdravstvena organizacija, Istraživanja o ljudskoj reprodukciji, dvogodišnji izveštaj 1986-87.)

REPRODUKTIVNA BOLEST-manifestuje se u oboljevanju ili smrti, povezano sa seksom, trudnoćom i porođajem, seksualno prenosivim bolestima i njihovim posledicama (kao što je, na primer, neplodnost).

SEKSUALNO ZDRAVLJE je spoj somatskih, emocionalnih, intelektualnih i društvenih aspekata seksualne egzistencije, na načine kojima se pozitivno obogaćuje i jača ličnost, komunikacija i ljubav, tako da seksualno zdravlje omogućava pozitivan pristup ljudskoj seksualnosti. Cilj zdravstvene seksualne zaštite treba da bude stimulisanje života i ljudskih odnosa, a ne samo savetovanje i lečenje reproduktivnih organa i seksualnim putem prenosivih bolesti (SZO, 1974).

Seksualno zdravlje se odnosi na emotivne aspekte našeg seksualnog postojanja, a ne samo na bio-tehnički aspekt reprodukcije. Ova definicija data od strane SZO-a nije normativa; ona ne specificira šta je seksualno zdravlje a šta nije. Ona omogućava pojedincima različitosti i kulturne varijacije. U tom smislu, to je ideja koja stvara prostor za korišćenje seksualnosti na pozitivan način.

REPRODUKTIVNA PRAVA se odnose na "osnovna prava svih parova i pojedinaca da slobodno i odgovorno odluče o broju, rasporedu i vremenu rođenja svoje dece, kao i da imaju informacije i sredstva da to mogu stvarno da sprovedu, kao i pravo da održe najviši mogući standard seksualnog i reproduktivnog zdravlja. U to je uključeno takođe pravo svakoga da donosi odluke koje se odnose na reprodukciju, bez diskriminacije, prisile ili nasilja... (Kairski program aktivnosti, par 7.3.). Ženska konvencija (CEDAW) sadrži sličnu definiciju, obavezujući države da "Preduzmu mere radi eliminisanja diskriminacije prema ženama u svim oblastima koje se odnose na brak i porodične odnose, i da obezbede, na osnovu jednakosti muškaraca i žena, jednaka prava slobodnog i odgovornog odlučivanja o broju i rasporedu dece, kao i pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja im omogućavaju da uživaju ta prava." (čl. 16e).

Možemo da vidimo iz tih, a i drugih konvencija i deklaracija, da je najčvršće zasnovano reproduktivno pravo, pravo da se odluči kada imati dete, kao i pravo na sigurne i efikasne kontraceptivne metode. Ipak, sva pitanja reproduktivnih odluka prikupljena su pod terminom "reproduktivna prava". To uključuje i slobodan izbor partnera, nezavisno od materijalnog statusa, rase, verske pripadnosti, moguće hendikepiranosti ili seksualne orijentacije. Takođe, porastom novih oblika veštačkog osemenjavanja, oplođenja in vitro, surogat majki, prenatalnog dijagnostikovanja, genetske analize, i sl. žene (a moguće i muškarci i lekari?) stiču mogućnost da donose više odluka, a takođe i više subjekata može uopšte da odlučuje.

PLANIRANJE PORODICE sadrži pravo žena da imaju pristup informacijama o kontroli rađanja i razmaku između rađanja dece. Ovaj termin se u stvari radije neprecizno koristi da opiše više različitih tipova programa - u vezi sa savetovanjem, distribucijom kontraceptivnih sredstava i sterilizacionih programa. Planiranje porodice je deo reproduktivne slobode samo ako su žene stvarno slobodne da donose samostalno odluke, bez pomena o bilo kakvoj prisili.

(CEDAW) ne definiše ideju planiranja porodice, ali naglašava pravo žena na korišćenje službi i usluga koje se odnose na planiranje porodice: "Države potpisnice će preduzeti sve odgovarajuće mere da eliminišu diskriminaciju prema ženama u oblasti zdravstvene zaštite da bi se obezbedio, na osnovi jednakosti muškaraca i žena, pristup službama zdravstvene zaštite, uključujući one koje se odnose na planiranje porodice."

Holandska delegacija je na toj populacionoj konferenciji u Kairu septembra 1994, preporučila da se termin "planiranje porodice" zameni sveobuhvatnijim terminom "seksualna i reproduktivna zdravstvena zaštita i službe." Ta delegacija je sugerisala da je reč "porodica" ustvari odgovorna za isključivanje čitavih kategorija lica, kao što su npr. neudate žene, lezbejke, muškarci i tinejdžeri, iz mogućnosti korišćenja usluga tih službi; takođe i pojam "planiranje" koristi se često na negativan način od strane vlada i organizacija, kao kontrola nad pojedincima u smeru "odozgo na dole", kao eufemizam za populacionu kontrolu.

SEKSUALNA PRAVA uključuju prava ličnosti da kontroliše i odlučuje slobodno i odgovorno o pitanjima koja se odnose na njenu/njegovu seksualnost, bez ikakve prinude, u očuvanju svog "fizičkog, mentalnog i moralnog integriteta." Mada "seksualna prava" nisu izričito pomenuta u međunarodnim dokumentima (Kairski program aktivnosti, iz 1994, na primer, propušta pomenu seksualnih prava), ona su implicitno prisutna u raznovrsnim utvrđenim osnovnim ljudskim pravima, uključujući i pravo na slobodu od podvrgavanja prisili i nasilju u seksualnim odnosima.

ULOGA VLASTI

Kao što je slučaj i kod ostalih ljudskih prava, države imaju kako afirmativnu obavezu unapređivanja reproduktivne slobode, tako i negativnu dužnost da se u njih ne mešaju. To može zvučati jednostavno, ali u praksi je sve to često komplikovano i kontroverzno. U cilju da se ženama obezbedi potpuno reproduktivno zdravlje, države bi morale da obezbede puni opseg informacija i službi, i da koriste pravni sistem kada je to neophodno da bi zaštite mogućnost žena da donose sopstvene odluke o svom reproduktivnom zdravlju. Da li države treba da budu obavezne da preuzmu te obaveze?

 

Druga vežba: Potpuna sloboda reprodukcije

Lista: Načinite listu svih faktora koji su potrebni ženama radi potpunog reproduktivnog zdravlja.

Za potpuno reproduktivno zdravlje, svim ljudima su potrebni:

- informacije, obrazovanje i komunikacija o reproduktivnom zdravlju, reproduktivnim pravima, seksualno prenosivim bolestima, humanoj seksualnosti, odgovornom roditeljstvu, odnosima moći među polovima, seksualnim zloupotrebama i incestu, seksualnim razlikovanjima, posledicama toksičnih materija na reproduktivno zdravlje;

- širok dijapazon sigurnih, odgovarajućih, pristupačnih sredstava namenjenih kontroli rađanja;

- promocija odgovornog seksualnog ponašanja, uključujući povećanje korišćenja kondoma;

- pristup adekvatnoj medicinskoj zaštiti koja uključuje, ali se ne završava na ginekološkoj zaštiti;

- pretporođajna, u toku porođaja i postporođajna zaštita majke;

- bezbedan abortus kao i pre i post abortivna nega;

- prevencija i lečenje od seksualno prenosivih bolesti, uključujući, ali se ne ograničavajući, samo na HIV/AIDS;

- prevencija neplodnosti i odgovarajući tretman;

- priznanje i podrška svim roditeljskim aranžmanima;

- eliminacija reproduktivnih hazarda iz naših života, kao što su -rizici na radnom mestu i ambijentalni rizici;

- da se sa ženskog stanovišta informiše i da ženske organizacije učestvuju u procesu planiranja, primene i istraživanja, kao i razvitka novih reproduktivnih metoda i oblika kontrole rađanja, kao i u programima i politici obezbeđivanja zdravstvene zaštite, reprodukcije i seksualnog obrazovanja;

- pristup adekvatnoj zaposlenosti, platama, stambenim uslovima, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju za sve.

Poslednja tačka sa gornje liste je retko uključena. Ipak je reproduktivno zdravlje veoma često uslovljeno upravo društvenim i ekonomskim statusom žena. Reproduktivna i seksualna prava obuhvataju ne samo negativno određenu zaštitu od zloupotrebe, već takođe i pozitivnu namenu političkih i društvenih uslova koji omogućavaju značajnu mogućnost izbora. U tom smislu, reproduktivna prava su u direktnoj vezi sa drugim pravima podvučenim u ovoj knjizi, sa kojim su takođe u odnosu uzajamne uslovljenosti. Da bi bila adekvatna, populaciona politika nastoji da unapredi socijalnu pravdu i razvije dobrobit svih ljudi.

Uvek je važno da budemo svesni da potrebe zdravstvene zaštite žena variraju od društva do društva, u zavisnosti od društvenih, kulturnih i ekonomskih činilaca. Na primer, najšire korišćeno kontraceptivno sredstvo osamdesetih, dijafragma, je apsolutno beskorisna siromašnim ženama, jer je za odgovarajuću upotrebu dijafragme potrebna tekuća voda, pristup klinikama i, pre svega, informacije o specifičnostima korišćenja.

 

Treća vežba: Osnova reproduktivnih i seksualnih sloboda

Razgovarajte. Šta je osnova za reproduktivne i seksualne slobode? Da li je to jednakost žena? Samoodređenje? Pravo kontrolisanja sopstvenog tela? Ili sve pomenuto? Načinite listu svih prava koja čine deo reproduktivnih i seksualnih prava?

Reproduktivne i seksualne slobode su osnovane na mnogim principima koji su zajednički i drugim ljudskim pravima, kao što su:

- ljudsko dostojanstvo

- jednakost

- telesni integritet

- samoodređenje

Druga prava izričito priznata u glavnim međunarodnim konvencijama uključuju:

- pravo na "slobodu i ličnu sigurnost" - na primer, prisilan seksualni čin predstavlja kršenje toga prava; (Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, čl.3; Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima, čl. 9.1);

- pravo na zdravlje (čl. 12. Povelje o ekonomskim pravima).

- pravo na nediskriminaciju u određivanju zdravstvene zaštite u porodici (čl. 12.1; Ženske konvencije).

- pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice čl 16.1 Univerzalne deklaracije ; 16.1 Ženske konvencije; čl 23.2 Konvencije o političkim pravima).

- pravo na zaštitu od "arbitrarnog ili nezakonitog uplitanja u... privatnost porodice, dom .." (čl. 17.1 Konvencije o političkim pravima).

- pravo na uživanje naučnog progresa i pristanka na eksperimente (čl. 15.1 Konvencija o ekonomskim pravima).

- pravo zaštite od polnog diskirminisanja (čl. 1-2 Ženske konvencije; čl 2. Univerzalne deklaracije; čl 2.1 Konvencije o političkim pravima; čl 2.2 Konvencije o ekonomskim pravima).

U dodatku gore navedenim uskraćivanjima prava, nasilje nad ženama predstavlja glavnu prepreku za ostvarivanje seksualnih i reproduktivnih prava, a HIV/AIDS pandemija ima uticaja, kako na opšte, tako i na reproduktivno zdravlje na polno specifičan način. (Shodno rezultatima poslednje evropske studije, žene su u 2,3 puta većoj opasnosti da budu zaražene HIV virusom u muško-ženskom odnosu nego muškarci). I, iznad svega, reproduktivna i seksualna prava mogu biti garantovana samo u onim situacijama u kojima žene imaju pristup i kontrolu nad društvenim, ekonomskim i političkim resursima.

 

Četvrta vežba: imenovanje borbe

Definišite: Vi ste članica ženske grupe koja želi da se organizuje da zaštiti žensko pravo na abortus i kontracepciju. Pošto ste poznati kao veoma maštovita osoba, traženo je od vas da sastavite slogane za tu kampanju. Kako ćete nazvati vašu borbu? Šta ćete reći da žene žele? Neke aktivistkinje, posebno u Sjedinjenim Državama određuju reproduktivna prava kao "PRAVO NA IZBOR". Šta vi mislite o korišćenju tog slogana?

Razgovarajte. Da li je reproduktivna sloboda "pravo izbora"? Žene u svetu su retko u situaciji da donose potpuno slobodnu odluku o reprodukciji, jer su "izbori" često nametnuti ili ograničeni, neposrednim ili posrednim društvenim, ekonomskim i kulturnim faktorima. Oni obično ne mogu da odlučuju o tome šta žele, već kako se od njih očekuje da odluče, ili kako moraju da odluče. Na primer, zbog niskog vrednovanja ženske dece u mnogim društvima, žene imaju mogućnost "slobodnog izbora" da odluče između abortiranja ženskog fetusa, direktnog ubistva ženskog novorođenčeta, ili zanemarivanja ženskog deteta dok samo ne umre usled nedostatka hrane ili nege. Manje je dramatična pojava da se u mnogim zemljama, neudatoj, trudnoj devojci kaže da rodi bebu krišom i da je da na usvojenje nekom bračnom paru bez dece. Njena jedina "opcija" je da podiže dete sama u siromaštvu i bez ikakve perspektive za budućnost (jer kao trudnica ili kao neudata tinejdžerska majka, nema pristupa ni jednoj od škola ili nastavnom procesu; niti za nju postoji mogućnost korišćenja odgovarajuće zdravstvene zaštite), ili opasni samoindukovani ili ilegalni abortus (jer nema pristupa postupku u odgovarajućoj medicinskoj ustanovi).

Šta je ženama potrebno u cilju postizanja "slobode izbora" u reprodukciji?

Drugi način razmišljanja o reproduktivnim i seksualnim slobodama je usmeravanje ka postizanju jednakosti i pravednosti. Kako je kontrola nad nečijim reproduktivnim i seksualnim životom centralna za žensku egzistenciju, ženama su potrebna ta prava da bi bile sposobne da potpuno učestvuju u drštvu, ne samo na "jednak" način kao muškarci, (što znači "isto kao i muškarci"), već na pošten način koji dozvoljava ženama njihove sopstvene različitosti. Jednakost i pravednost u njihovim reproduktivnim i seksualnim pravima doprinosi poboljšanju života i muškaraca i dece takođe - ukoliko se ta ljudska prava više poštuju u društvu, standard života postaje viši, nivo nataliteta opada, i zdravstvena zaštita je bolja. Možete li načiniti slogan za reproduktivna prava baziran na zahtevu da se ženama omogući više jednakosti i pravednosti (poštenijeg odnosa)?

Na ovo pitanje nema izričitog odgovora u međunarodnim dokumentima. Seksualna i reproduktivna prava su podjednako ljudska prava i žene i muškarca. Prvo priznanje reproduktivnih prava kao ljudskih prava, je u Teheranskoj deklaraciji Ujedinjenih nacija iz 1968, gde je naglašeno pravo roditelja da kontrolišu raspored rođenja svoje dece. Šest godina kasnije, Svetski populacioni plan akcije, donet posle prve populacione konferencije u Bukureštu, premešta žižu interesovanja sa roditelja na "parove i pojedince". I danas međunarodna dokumenta nastavljaju da garantuju reproduktivna prava pojedincima, bez obzira da li su u paru ili ne. Kada se prava pojedinaca sukobljavaju, ko treba da odluči? Treba li da žena odluči jer se radi o njenom telu? Ili zbog toga što na njoj leži primarna odgovornost oko podizanja deteta?

BELEŠKA O REPRODUKTIVNOJ I SEKSUALNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI POTREBNOJ MLADIM LJUDIMA

Jedna od glavnih tačaka u diskusiji na svetskoj konferenciji o populacionoj politici u Kairu, odnosila se na adolescente. Neke države jednostavno odbijaju da priznaju da adolescenti imaju seksualne odnose i sopstvene potrebe za medicinskom zaštitom seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Koje su potrebe mladih ljudi u vašoj zajednici? Koje su barijere za njihovo seksualno i reproduktivno zdravlje?

Jedna od glavnih prepreka unapređenju dobrog zdravlja adolescenata je nedostatak efikasnog seksualnog obrazovanja, posebno retkost informacija o kontroli rađanja i seksualno prenosivih bolesti. Jedna od posledica je da mladi ljudi obično nisu lečeni od seksualno prenosivih bolesti, što može voditi u neplodnost. Druga posledica je porast širenja HIV virusa među omladinom. Takođe, devojke ništa ne znaju o opasnostima koje rana trudnoća može predstavljati za njihovo zdravlje, a često nisu ni u situaciji da odbiju seksualne zahteve, posebno one koji dolaze od strane starijih muškaraca.

Nedostatak informacija o seksualnom zdravlju može imati posebno pustošeći uticaj na homoseksualne adolescente i adolescentne lezbejke. Stopa samoubistva i ozbiljne depresije najviša među tom populacijom, jer se ti mladići i devojke najčešće osećaju kao da su "potpuno usamljeni" i da nemaju nikakvog "izlaza".

Kada postoji seksualno obrazovanje, ono je najčešće ograničeno na oskudne informacije o kontroli rađanja; HIV se izbegava gotovo u potpunosti, ili se tretira kao bolest "nekih drugih ljudi". Ali HIV zaraza je u porastu u celom svetu. Takođe, primarni interes mladih ljudi nije trudnoća, već ljubav, udvaranje i seksualnost. Da bi bili efektivni, programi seksualnog obrazovanja treba da se obraćaju stvarnim interesima i strahovima mladih ljudi, i da unapređuju pozitivan i zdrav seksualni život, gde je naglašena sposobnost partnera da komuniciraju na osnovi jednakosti i samoodređenja.

Obrazovanje o seksualnom zdravlju može pomoći mladim ljudima da steknu veštine uz pomoć kojih mogu da prepoznaju i spreče seksualno zloupotrebljavanje i da se sporazumevaju o bezbednijem seksu sa partnerima. Da li smatrate da bi obrazovanje o seksualnom zdravlju moglo da pomogne devojkama i ženama da se odupru seksualnim zloupotrebama, uključujući neželjeni seks i prinudnu prostituciju?

 

BELEŠKA O SEKSUALNIM PRAVIMA I HETEROSEKSUALNIM NORMAMA

Šta su to "heteroseksualne norme" i kako one ograničavaju prava SVIH žena i muškaraca? Heteroseksualne norme stvaraju određenu predstavu o ženi: majka, čuvarkuća doma, vredna supruga. Ova slika postavlja ograničenja SVIM ženama. Kako su učesnice konferencije Instituta za žene, pravo & razvitak, nedavno održane u Maleziji primetile: "Konstrukcija heteroseksualnih normi ograničava seksualne, reproduktivne i životne opcije, ženama i muškarcima, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. Patrijarhalni zakoni, institucije i ponašanja ograničavaju mogućnost žena da izraze i uživaju u svojoj seksualnosti, kako u, tako i izvan braka, da biraju sebi partnere/ke, da donose odluke da li i kada da imaju decu, da se štite od bolesti i nasilja, i da jednako učestvuju u svim aspektima privrednog i društvenog života.

"U patrijahralnim verama i kulturama, uključujući i tzv. modernizovana društva, žene često nisu svesne da postoje iskustva, posebno vezana za njihova tela, različita od onih u kojima su one socijalizovane. To konstruisano neznanje je vrlo razgranato kada je u pitanju pravo slobodnog izbora u seksualnim i reproduktivnim pitanjima." (IŽPR-IWLD, Zaključak sa sastanka o strategiji, održanog 24-28. oktobra 1994). Da li se slažete? Koje su to "heteroseksualne norme" u društvu u kome živite? Šta se dešava sa ženama koje ih ne poštuju? A sa ženama koje imaju vanbračnu decu? Ili ženama koje odluče da se ne udaju? I ženama koje odluče da ne budu majke?

 

REPRODUKTIVNA I SEKSUALNA PRAVA PROTIV POPULACIONE POLITIKE

Reproduktivna prava izričito obuhvataju pristup sredstvima za regulisanje fertiliteta. To ipak nije isto što i POPULACIONA KONTROLA - državom nametnuti napori da se smanji broj dece. Tradicionalne "populacione politike" stavljaju pravo na donošenje odluka u ruke države, koja time treba da ostvari sopstvene ciljeve, dok ih reproduktivna prava stavljaju u ruke žena, da bi mogle da ostvare sopstvene potrebe.

Druga razlika između reproduktivnih prava i populacione kontrole tiče se usmerenja vladinih programa. Populacione politike po tradiciji posmatraju žene u ograničenoj ulozi onih koje začinju decu, odanih supruga i majki u bračnom kontekstu. Ne postoje nikakve druge žene - uključujući i one koje su razvedene, udovice ili napuštene žene, žene koje žive same, lezbejke i žene koje ne žive sa muškarcima. Naravno da SVE žene imaju određene potrebe u pogledu svog reproduktivnog i seksualnog zdravlja. Ideja reproduktivnog i seksualnog zdravlja primenjuje se na SVE žene.

Za razliku od kontrolnih populacionih politika, reproduktivna prava zabranjuju prinudnu upotrebu državnih zakona, populacionih politika i društvenih običaja. Reproduktivna prava istovremeno unapređuju afirmativne napore preduzete kako od strane država tako i međunarodne zajednice ka ostvarivanju takvih društvenih, ekonomskih i kulturnih uslova koji bi štitili žensko samoodređenje, zdravlje i sredstva za život.

U tom kontekstu populacionih politika, države sveta često izričito ohrabrene od strane međunarodnih organizacija, povećale su kontrolu nad privatnim domenom, kao što su pitanja seksualnosti i fertiliteta. Mnoge od tih politika odražavaju pokušaje smanjenja stope rađanja među celokupnim stanovništvom, ili samo među "nepoželjnima" (žena koje su iz manje poželjnih manjinskih grupa od žena iz vladajuće većine). Drugi planovi svedoče o željama država da povećaju stopu rađanja - posebno među pripadnicima određene populacije (za koje se smatra da su "najpoželjniji" građani).

 

ŽENSKA DEKLARACIJA O POPULACIONOJ POLITICI

U nastojanju da postave žensko zdravlje i jednakost žena iznad populacionih politika, žene celog sveta su načinile nacrt svoje sopstvene Deklaracije o populacionoj politici. Ta Deklaracija pribavlja listu obimnih službi zdravstvene zaštite reproduktivnih i seksualnih funkcija za žene svih godina, koja obuhvata:

- novo zakonodavstvo koje će učiniti pristupačnim sva adekvatna sredstva kontrole rađanja;

- pažnju svim aspektima seksualnog i reproduktivnog zdravlja, uključujući trudnoću, porođaj i posleporođajnu negu;

- sigurnu i legalnu abortivnu službu;

- mogućnost bezbednog izbora između kontraceptivnih metoda uključujući one koje pripadaju tzv. mehaničkim preprekama;

- informacije, preventiva i lečenje od seksualno prenosivih bolesti i AIDS-a, neplodnosti, i drugih ginekoloških problema;

- službe staranja o deci; podršku porodiljskom odsustvu za muškarce i žene; podsticanje muškaraca da preuzmu odgovornosti za vođenje domaćinstva;

- nedirektivno savetovanje koje će omogućiti ženama da budu informisane i donose slobodne odluke o metodi kontrole rađanja i drugim uslugama zaštite;

- razgovore i informisanje o seksualnosti, ulozi polova, i odnosa moći, reproduktivnom zdravlju i pravima;

- edukaciju osoblja medicinskih ustanova da bi se učinili senzitivnijim i sa više znanja, kao i da bi više cenili kvalitet zdravstveno zaštitnog rada (a ne samo broj pacijenata);

- kriterijume za finansiranje projekata zdravstvene zaštite koji bi eliminisali nesigurne i prinudne prakse, kao i seksističke, klasne i rasističke predrasude;

- unošenje reproduktivnog zdravlja kao centralne komponente svih socijalnih zdravstvenih programa, uključujući i populacione programe, spoznaju da su ženama neophodno potrebne informacije i usluge, ne samo u plodnim godinama već takođe i pre i posle njih;

- istraživanja o pitanjima koje usluge su ženama ustvari potrebne, kako podržati integritet žena, i kako unaprediti njihovo opšte zdravlje i dobrobit.

Ova Deklaracija promoviše sedam osnovnih etičkih principa:

1. Žene su sposobne da donose odgovorne odluke koje se odnose na njih same, njihove porodice i zajednice, i više, na državu. Žene treba da budu subjekti, a ne objekti bilo koje razvojne politike, posebno ne populacione politike;

2. Žene imaju pravo da odrede kada, da li, zašto, sa kim, i kako da izraze svoju seksualnost. Populacione politike treba da se zasnivaju na principima poštovanja seksualnog i telesnog integriteta žena i devojaka;

3. Žene imaju lično pravo i društvenu odgovornost da odlučuju, da li će, kako i kada imati decu i koliko njih; nijedna žena ne sme biti prisiljena na trudnoću, protiv njene volje; Sve žene, bez obzira na njihov uzrast, bračno stanje, ili druge društvene okolnosti, imaju pravo na informacije i službe neophodne za ostvarivanje svojih reproduktivnih prava i odgovornosti;

4. Muškarci takođe imaju ličnu i društvenu odgovornost za svoje seksualno ponašanje i plodnost i za posledice svoga ponašanja na sopstveno zdravlje, kao i zdravstveno stanje svojih partnerki i dece.

5. Seksualni i društveni odnosi između žena i muškaraca treba da budu rukovođeni principima jednakosti bez ikakve prisile, uz uzajamno poštovanje i odgovornost.

6. Osnovna seksualna i reproduktivna prava žena ne mogu biti podređena, protiv volje žena, interesima roditelja, članova porodice, etničke grupe, verskih institucija, lica odgovornih za zdravlje, istraživača, države, ili bilo kojim drugim faktorima.

7. Žene koje se bave unapređivanjem ženskog zdravlja i prava, moraju da budu uključene kao kreatorke programa reproduktivne zdravstvene zaštite, kao i u sve aspekte donošenja odluka.

PRETNJE REPRODUKTIVNIM SLOBODAMA

Zajedno sa manijom populacione kontrole, pojavio se talas verskog fundamentalizma, etno-nacionalizma, kao i organizovani međunarodni pokret "pravo na život" (pro-life). Žene iz mnogih zemalja su se tako našle između dve vatre. S jedne strane se čuje anti-natalna politika, zastupana od tzv. "kontrolista", a s druge strane je pro-natalna politika nacionalističkih i fundamentalističkih snaga. Iako se ove dve politike dijametralno razlikuju, one obe nastoje da ostvare kontrolu nad ženskim telima i životima. Kontrolisti žele da smanje porast stanovništva, posebno u zemljama tzv. trećeg sveta, prisiljavajuće žene da koriste uvozna, nametnuta, nesigurna i nezdrava kontraceptivna sredstva. Neke žene veruju da bi svi ti prisilni populacioni programi bili zapravo nepotrebni, ako bi žene imale potpunu mogućnost ostvarenja svojih ekonomskih, društvenih i političkih prava.

 

Šesta vežba: Pronatalisti i kontrolisti

Napišite listu ciljeva pro-natalne politike. Uporedite je sa listom ciljeva "kontrolista". Koliko su one međusobno slične? Koliko se razlikuju? Pretpostavite da u vašoj zemlji ima samo dve političke partije. Jedna je orijentisana "pro-natalno", druga zastupa stavove "kontrolista". Da li biste se opredelile za jednu od njih? Ako da, za koju? Da li biste zastupale potpuno različito mišljenje? Ako da, koje i kako?

ABORTUS

Mnogi ženski napori da potvrde i ostvare svoja reproduktivna prava i seksualne slobode usmereni su često na abortus. Ta žiža je posebno aktuelna u Sjedinjenim Državama, kao i u drugim "zapadnim" zemljama sa istorijom ograničenih zakona o abortusu, i visokom stopom smrtnosti od ilegalnih abortusa. Nasuprot tome, abortus je dugo bio pristupačan, po niskoj ceni i uz relativno mali broj ograničenja, u većini zemalja Istočne i Centralne Evrope i bivšem Sovjetskom Savezu. Bilo kako bilo, danas se žene iz Centralne i Istočne Evrope suočavaju sa novim pretnjama pristupačnom abortusu. U nekim zemljama, legalni abortus je glavno sredstvo kontrole rađanja a sada političari u njima pokušavaju da zabrane abortus bez omogućavanja (ili nalazeći prioritetnije ciljeve za trošenje deviza) pristupačnih kontraceptiva.

Te pretnje su se već ostvarile u Poljskoj, gde je novi abortusni zakon zabranio abortus u gotovo svim okolnostima, kao i u bivšoj Istočnoj Nemačkoj gde je ujedinjenje sa Zapadnom Nemačkom značilo striktno ograničenje abortusa. Planirano roditeljstvo u Poljskoj beleži posle zakonske promene oštar porast stope smrtnosti i morbiditeta koji su rezultirali iz ilegalnih abortusa. (Ukupno, u celom svetu, svakoga dana umire prosečno 500 žena od posledica nesigurnih, često ilegalno izvedenih abortusa.)

U gotovo svim zemljama tranzicije, čak i tamo gde abortusi nisu bili zabranjivani zakonom, promene u društvu su podigle cene sigurnog i legalnog abortusa, često izvan domašaja mogućnosti većine žena. Istovremeno, propast ili dezorganizacija ranije postojeće službe zdravstvene zaštite koja je između ostalog značila i pristup ginekološkoj zdravstvenoj zaštiti, uključujući i distribuciju kontraceptivnih sredstava, i zdravstvenu zaštitu pre, u toku i posle porođaja, nestaje ili se pogoršava. Takođe, u vreme pisanja ovog teksta, u gotovo svim zemljama postoji jako lobiranje usmereno ka većim ograničenjima, koja idu od potpune zabrane, do traženja da država organizuje savetovalište koje može prinuditi žene da imaju decu, prisiliti na roditeljstvo mlade žene ili iznuditi pristanak da udata žena i dalje živi sa mužem.

 

Sedma vežba: Motivisanost vlasti

Razgovarajte. Koji su faktori doveli do povećanja ograničenja za abortus? Do kog stepena mislite da su sledeći faktori igrali ulogu do sada, i kakva će im biti uloga ubuduće u vašoj zemlji?

- Novi uticaj sa Zapada došavšeg "anti abortusnog lobija".

- Religija.

- Nacionalizam.

- Rat ili ratna pretnja (uočljiva potreba da se "fabrikuju" sinovi).

- Povratak presocijalističkim, patrijarhalnim vrednostima.

- Privreda.

- Mala kontrola rađanja.

- Promena ravnoteže moći (među muškarcima).

- Nešto drugo?

Svi ovi faktori mogu biti prisutni do izvesnog stepena. Uopšteno uzevši, moderan krstaški rat proriv abortusa je motivisan pokušajima da se unište svi oblici ženskog samoodređivanja. Ovaj pravac nosi teško normativno preterivanje, definisanje ženske seksualnosti u terminima plodnosti i dužnosti majki i spruga.

 

BELEŠKA O ABORTUSU I KAIRSKA KONFERENCIJA

Kome treba da pripada pravo da odlučuje o abortusu?

Abortus je bio jedno od glavnih pitanja usijane diskusije na medunarodnoj konfreneciji o stanovništvu i razvoju, koja je održana u Kairu, septembra 1994. Konačno, diskusija se usmerila na pitanja MOĆI i KONTROLE. Neki državni i verski velikodostojnici nisu prihvatili ideju da bi žene mogle da odlučuju o prekidanju neželjene trudnoće. Po njima - država, lekari, muž, sveštenici - svi oni imaju pravo da odlučuju, izuzev žena za same sebe. Države nastoje da kontrolišu abortus kroz kaznene mere; neke države kažnjavaju samo lekare koji vrše abortuse, a druge i lekare i žene kojima su izvršeni abortusi. Kakva, po vama, treba da bude uloga države u pogledu abortusa?

Dok je Kairska konferencija ponovo potvrdila privrženost ideji ženskog zdravlja, pravo žena na samoodređenje u pogledu sopstvenog tela je bilo previše preteće za većinu svetskog političog i verskog establišmenta). Tako, dokument koji je proizašao iz Kaira, NE sadrži specifično "pravo na abortus", niti "pravo žena na samoodređenje u pogledu sopstvenog tela" - mada priznaje pravo na opštu zdravstvenu zaštitu, i SMATRA reproduktivno zdravlje kao obavezno za žensku jednakost.

Neslaganje u Kairu je proizašlo delimično iz dileme da li uopšte abortus treba da se razmatra u konteksu ženskog zdravlja. Nacrt završnog dokumenta sadržao je ograničeni zahtev za sigurnim i legalnim mogućnostima za vršenje abortusa: "politike koje se baziraju na privrženosti ženskom zdravlju i dobrobiti žena, pre no na krivičnim zakonicima i kaznenim merama...u slučajevima silovanja i incesta, žene treba da imaju pristup sigurnoj abortivnoj službi". Završni dokukument, ipak dozvoljava kaznene i druge mere prisile u pogledu abortusa. On predviđa samo da u "slučajevima kada abortus nije protivzakonit, takav abortus treba da bude bezbedan." Naglasak toga dokumenta je na "smanjivanju izdataka za abortus na račun širenja i poboljšanja službi porodičnog planiranja". (čl. 8.24) Ovaj dokument nigde ne navodi da je abortus žensko pravo.

 

DEFINISANJE ŽENSKOG LJUDSKOG PRAVA NA REPRODUKTIVNU I SEKSUALNU SLOBODU

Deveta vežba: Napravite sopstveni zakon

Pišite, čitajte, pregledajte

PRVI KORAK: Sami ili u manjim grupama, napišite svoj zakon koji bi štitio žensko ljudsko pravo na reproduktivnu i seksualnu slobodu. Budite što određenije. Treba li to da bude međunarodni ugovor? Nacionalni ili lokalni zakon? Sva tri?

DRUGI KORAK: Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama ("Ženska konvencija") nema posebni odeljak o reproduktivnoj i seksualnoj slobodi, izvan sledećeg pododeljka člana koji se odnosi na porodicu:

Član 16 (1)(e)

(države će obezbediti "na osnovi jednakosti muškaraca i žena...)

e) ista prava da slobodno odlučuju o broju i razmaku između rađanja dece i omogućiti pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja treba da im omoguće vršenje tih prava."

Neka zapažanja:

- član koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu (čl. 12(1)) takođe predviđa da će žene imati "na osnovu jednakosti muškaraca i žena" mogućnost planiranja porodice.

- član o seoskim ženama (čl. 14(2)(b) takođe posebno priznaje seoskim ženama pravo na porodično planiranje.

- posledična međunarodna dokumenta, kao što je Kairski program akcije, o čemu je bilo reči gore, priznaju mnogo detaljnije da je zaštita reproduktivnog zdravlja problem iz domena ljudskih prava.

TREĆI KORAK: Uporedite vaš zakon sa odredbama Ženske konvencije. Koliko su slični? U čemu se razlikuju? Da li biste promenile svoj zakon i, ako da, na koji način? Da li biste promenile Žensku konvenciju i, ako da, na koji način?