ŠTA ĆE BITI SA MNOM

 

                                   Za Erosa Alezija

 

 

Zašto se sećam ili samo lepih ili samo ružnih stvari

Kad se sećam ružnih nije mi teško

Kad se setim lepih, teško mi je

Svako jutro kad se probudim, uvek u isto vreme

Pomislim

Šta će biti sa mnom

Danas

Uopšte

Događaji koje pamtim uvek su drukčiji u mojim pričama

Moje priče su i meni zanimljive

Moje priče potresaju druge ljude

Moje priče podsećaju ljude na same sebe

Ali su sve manje moje, te priče

Ja bez mojih priča ne znam ko sam

S mojim pričama sam zbunjena

Ako prestanem da izmišljam priče

Ne znam šta će biti sa mnom

Ne znam zašto se plašim zato što ne znam šta će biti sa mnom

Ja uživam u osećanju neizvesnosti

Osećanje neizvesnosti je za mene jedino osećanje života

Življenje života

Svakog živog pitam

Reci mi: šta će biti sa mnom

Uglavnom mi svi odgovaraju

Ti si O.K.

Ti si baš kao takva O.K.

Zamolila sam da mi bace I Džing

Da ga zamole

Da mi objasni

Šta će biti sa mnom

I Džing je rekao: Glodanje, Grom

I Džing je zatim rekao: Rasturanje, Napredak

Imam neodređen utisak da znam nešto preciznije

Šta će biti sa mnom

27. avgusta 1988. nije kao 8.8.88.

Četiri osmice kao četiri bela konja

Kič zaprega ludih kočija ka provaliji

Te noći sam sanjala da sam rodila ružno dete

Od nepoznatog oca

Iz nepoznate veze

Plod mog straha i pedantne, marljive utrobe

Mene prorođaj nije boleo

Bolelo me je sve ono što je usledilo

Odgovornost, Zapostavljenost, Umor, Starenje, Praznina

Posle rađanja ljubav iščezne

Ostaje definisan obris ljudskog bića

Koje je sada na redu da umre

Samo je pitanje kada, zdravlja, vitalnosti

Strpljivog čekanja

Ja sam se odmah predala u ime mog naslednika

Pri tom sam samo cinično konstatovala

Da sam lepša od njega

No kasnije sam shvatila da nisam

Da je on lepši od mene, da sam ga iz majčinske ljubavi

Potcenila

Kako onda da se ne pitam: šta će biti sa mnom

Svi su primetili da moj odnos prema porodu

Nije zavijen ni u šta prijatno

Da dužnost majke nije prirodna pojava, biološka

Da ja nisam biološka majka

Da ja u stvari jesam samo biološka majka

Izvesna pitanja mogu se postavljati

I postavljaju se

U beskraj

Pepeljuga je imala sreću

Da baš njen princ nađe izgubljenu cipelicu

I da cipelicu niko drugi

Na belom svetu

Ne može da obuče

Ništa manju sreću u životu ni ja ne očekujem

Očekujem još veću

U suprotnom

Ne bih bila skromna

Bila bih glupa

Neprekidno u mojoj glavi nešto kljuca

Kao golubovi na limenom simsu

Čulo zvuka mi je najfiniji deo tela

Samoća kao neizvesnost

Plaši me i privlači

Najviše liči na življenje života

Takva mora da je i blizina smrti

Prethodi joj dah usamljenosti

Lica oko tebe postaju nametljive senke

Što te nepotrebno štite

Uzaludno

Sebično

Jer oni tebe sahranjuju radujući se sopstvenom preživljenju

Čak i rođena majka

Šta god kazala

Šta god sa sobom učinila

U ludnici, ili u dvorcu

Osetiće oštar proboj ponosa

Moje telo preživelo je telo koje je proizvelo

Osetiće i stid

Ne zbog ponosa

Već zbog nekvalitetnog ploda

Možda će zato u ludnicu, ili smrt

Ali ne verujte pogrebima

Moje babe su decu rađale i sahranjivale

Ne očekujem ništa bolje ni od roditelja

Oni decu pre svega sahranjuju živu

A potom dugo nad otvorenim grobom kukaju

Kuknjava im život omogućava

Ništa bolja nisam ni ja

Bolja sam jer sam gora

Život bih dala za svog sina

Dala sam mu bezgraničnu slobodu koju ne treba

Lišavajući se odgovornosti

Dala sam mu oca, nasleđe, nasledstvo koje ga tlači

Omogućila sam mu da sve napusti

Uvek mu dajem sve za pravo i nudim novac

Jednom kao dete zamolio me je

Mama istuci me kao sve mame

Nemoj sa mnom da razgovaraš

Pružila sam mu svoje znanje umesto da mu ga uskratim

Stekao je moje prijatelje besplatno

U životu ništa nije morao

Ne znam, često se pitam, šta će biti s njim

Kako uspeva da se u životu održava

Bez mog straha, moje ljubavi i pravog vaspitanja

Ali on ima nešto

On mene voli

Zato što zna da

„Ako već ljubav ne može da bude obostrana

Gospode, neka ja budem taj koji više voli“

On decu neće imati

On se ne pita šta će s njim biti

Jer on, kao što rekoh

Decu neće imati.

 

Sad kad znam šta će biti sa mnom

Pitam se šta će ljudi oko mene

Od toga napraviti

Pitam se

Ko je onaj čovek što kupuje redovno

Hleb u dragstoru

Ima blizu četrdeset godina

I jako mi se dopada

Pitam se

Zar ovaj umor

Zar ova nelagodnost koju nazivam strah

Zar su zaista nevidljivi

Jedino što me vreba

Jedino što me ugrožava

Jedino čega se još uvek ne plašim

Zove se kraj

Srušila sam sve otežavajuće okolnosti do sopstvene smrti

Preskočila prepreke koje život čine

Minirala mostove s drugim bićem

Isključila mogućnost zavaravanja institucijama:

Brak, ljubav, prokreacija

Smrt je tu

U mom domu

Viri kroz špijunku

Ja zvonim i čekam da mi otvori

Ona se nećka,

Nije mi vreme

Već poluvreme

U mom domu ima i drugih stvari

Konačnih

Od knjiga do svakodnevnih briga

Ima i ljubavi, ima i braka

Postoji čak i jedno dete

Al’ ta smrt

muškog roda

kao neznanac s veknom hleba iz dragstora

Iznela je

iz mog doma

Sve ukrase

Jedan po jedan

Svaki komad nameštaja

Koji je ostao

Smrt je preživeo

I označava

Život

Ja ne želim da umrem

Pijem vino

I pušim ako treba

Al’ čuvam svoje telo

kao oči u glavi koje više nemam

U glavi mi ostade još samo praznina

Vreme i prostor

Ja ne želim da umrem

Nit’ je smrt po mene došla

Ona samo živi sa mnom

Ja je čuvam da me ne dira

ja je volim da me ne bi poželela

Ja ne želim da umrem

Niti je moja smrt nešto izvesno

Izvesno je jedino

da ja trenutno živim

Toliko ali toliko ima stvari

U koje ljudi mogu da poveruju

Zauvek

Da zbog njih ginu i veruju i ginu

Zna se da je čovek na višem stupnju od mrava

Ali kad ujutru

Pored sebe ugledam

Onu istu kap krvi od sinoć

Shvatim da se krv uvek i samo

uzaludno proliva

Shvatim da je znanje obmana

Skromnost posedovanje

Ljubav lažiranje

Laž ljubavisanje

 

Imala sam jednu mačku

volela je sve najbolje

Sve dok jednog dana

bolji dom nije zaslužila

Njena lepota i njena hrabrost

Veliki k’o kuća

Vladali su mojim svetom

Njene oči zelene

Njeni brci oštri

Kad nestade beše trudna

Gotovo mi laknu

od njenih porođaja, od njenih zahteva

Od njenih beskrajnih

Frktanja

Sad je tol’ko toga prošlo

Zaboravih na sve

Sem onoga za šta ranije i ne znah da postoji

Jedna od tih stvari

Je i greda

greda razvrata i svemirskog nereda,

Pored mora, pored rupe

Daleko, daleko, od mogućnosti

I opet ne znam šta će sa mnom biti.