BELEŠKE O SPISATELJICAMA

 

 

Ama Ata Ajdu je vodeća ganska spisateljica. Autorka je drama Dileme jednog duha (1964), Anova (1969) i romana Naša sestra Kildžoj. Njena zbirka od 11 kratkih priča naslovljena je Nema ovde slasti (1970), odakle je preuzeta i priča koju objavljujemo. Knjigu je izdao čuveni engleski izdavač Hajneman, u svojoj poznatoj Seriji afričkih pisaca.

Ama Ajdu je takođe pesnikinja, ali oba ova roda kod nje karakteriše nekonvencionalni oblik. Neke njene priče su pretočene u radio drame. Pravi život u Gani je predmet njenih priča.

Piše na engleskom jeziku sa kog je prevedena i priča koju objavljujemo.

Ama Ata Ajdu je uvršćena u Antologiju kratke priče Afrike (Bagdala, 1989), pričom iz iste zbirke Nalij mi piće.

 

Karen King-Aribisala je rođena u Gvajani; sada živi u Nigeriji, gde predaje engleski na univerzitetu. Objavljuje kratke priče i pesme po časopisima. Naša žena i druge priče (1990), je njena prva zbirka priča. Objavljena je u Nigeriji (Malthaus Press Limited). Priča koju objavljujemo je prevedena sa engleskog na kome je u originalu napisana.

 

Katrin Obianudžu Ačolonu je rođena u Nigeriji 1951. Magistrirala je i doktorirala afričku literaturu u Nemačkoj. Piše pesme, pozorišne komade, i književnost za decu na engleskom i ibo jeziku. Izdaje AFA časopis za kreativno pisanje. Napisala je komade: U srcu Bijafre, Suđenje lepima. Priča koju objavljujemo je zasnovana na životu njene babe i uvršćena u zbirku Hajnemanova knjiga tekstova afričkih žena (1993). Prevedena je sa engleskog na kome je u originalu napisana.

 

Salva Bakr, egipatska spisateljica se veoma brzo potvrdila kao najinteresantnija književnica mlađe generacije. Njena prva zbirka priča Zejnat na predsednikovoj sahrani (1986), je propraćena sa još dve zbirke priča Svetilište Atija (1986), Krađa duše (1989), kao i romanom Zlatna kočija se ne penje na nebo (1991). Slede zbirke priča Seljačke pare (1992), Tako divan glas (1992), kao i neki politički tekstovi. Bakr je politička spisateljica, što je platila kratkim boravkom u zatvoru. Piše na arapskom.

Godine 1993. na engelskom je u Americi izašla zbirka njenih priča sastavljena od najboljih tekstova iz raznih zbirki. Naslovljena je Prepredenosti muškaraca i druge priče. Odatle je priča koju objavljujemo, koja je prevedena sa engleskog.

 

Asia Džebar, najpoznatija književnica magrebške književnosti je rođena u Alžiru 1936. u muslimanskoj porodici srednje klase. Studirala je u Alžiru i na Sorboni istoriju i geografiju. Objavila je prvi roman Žeđ u dvadesetoj godini. Režirala je dva filma. U njenim romanima, kratkim pričama i filmu, glavna tema su arapske žene zatvorene po kućama.

Asia Džebar je objavila knjige: Ljubav, fantazija i Senka sultana i dve serije od 4 knjige, naslovljene Kvartet. Obe su prevedene na engleski jezik. Piše na francuskom.

U Americi je izašla zbirka Džebarinih priča na engleskom Alžirske žene u svojim stanovima (1994), odakle je i priča koju objavljujemo. Prevedena je sa engleskog jezika.

 

Nuri Hamond je rođena 1950. u Južnoafričkoj Republici. Studirala je na Durbanskom univerzitetu. Priča koju objavljujemo je nagrađena na konkursu za prozu i poeziju koji je Udruženje afričkih pisaca organizovalo. Objavljena je u Zbirci nagrađenih priča i pesama, koju je Udruženje južnoafričkih književnika objavilo 1989. Priča je u originalu napisana na engleskom i prevedena je sa engleskog jezika.

 

Saida Hadži-Diri Herzi je rođena u Somaliji. Studirala je englesku književnost u Saudijskoj Arabiji. Trenutno predaje engleski u Džedi. Priča koju objavljujemo je uvršćena u antologiju kratkih priča Savremene afričke priče, koju su Činua Ačebe i C. L. Ines priredili 1992. za čuvenog engleskog izdavača Hajnemana, u Seriji afričkih pisaca. Priča je u originalu napisana na engleskom i prevedena je sa engleskog jezika.

 

Besi Hed (1937-1986), smatra se bocvanskom spisateljicom, iako je rođena u Južnoj Africi. Pobegla je iz Južne Afrike jer nije mogla da podnese teške uslove aparthejda. Jedna je od retkih žena pisaca sa afričkog kontinenta koja uživa svetsku slavu. Dela su joj naslovljena: Maru (1971), Kada se kišni oblaci sakupe (1969), Pitanje moći (1974), Sakupljačica blaga (1977), Serou – selo kišnog oblaka (1981). Sižei Hedinih dela se mogu klasifikovati u dve kategorije: život na selu, koji veoma dobro poznaje, pošto je živela u malom bocvanskom selu, i osećanje gorčine, koje je kao crnkinja i žena veoma jako iskusila.

Priča Tražeći boga kiše je uvršćena u Antologiju kratke priče Afrike (Bagdala, 1989).

Priče koje objavljujemo su uzete iz zbirki Sakupljačica blaga i Priče o nežnosti i moći. Izdavač je engleska kuća Hajneman, Serija afričkih pisaca. Prevedene su sa engleskog na kome su i u originalu napisane.

Posthumno su izdate sledeće knjige: Priče o nežnosti i moći, Sama žena, Kardinali, sa Meditacijama i kratkim pričama (1993).

 

Barbara Kimenij je iz Ugande. Njene knjige Kalasandra (1965) i Ponovna poseta Kalasandri (1966) su zbirke kratkih priča o seoskom životu u Ugandi. Piše knjige za decu, od kojih je najčuvenija Šverceri. Podaci o njenom ličnom životu nisu dostupni jer autorka smatra da su njeni čitaoci zainteresovani samo za njeno literarno stvaralaštvo, a ne i za njen privatni život. Radi u vladinim organizacijama i kao novinarka za list Ugandska nacija.

Priča je u originalu napisana na engleskom i prevedena sa engleskog.

 

Lina Magaia je odrasla u jednoj slobodarskoj porodici u Mozambiku. Uvek se nalazi u središtu događaja i na licu mesta intervjuiše ljude, kao što je bio slučaj prilikom masakra 380 nevinih ljudi od strane bandita. Godine 1988. objavila je knjigu priča Dumba Nengue (jedna oblast u Mozambiku). Magaia posvećuje posebnu pažnju deci-žrtvama rata. 325.000 dece je stradalo u ratu do 1985.

Ova priča je uvršćena u zbirku Hajnemanova knjiga tekstova afričkih žena, koju je priredila Amerikanka Šarlot H. Bruner (1993). Napisana je na portugalskom, a prevedena sa engleskog.

 

Sindive Magona je rođena i obrazovana u Južnoafričkoj Republici. Godine 1984. otišla je da živi u SAD, gde je magistrirala i doktorirala.

1990. Magona je objavila svoju prvu knjigu u Južnoj Africi, naslovljenu Deci moje dece – koja, u stvari, predstavlja prvi deo dvotomne autobiografije. Drugi deo, Prinuđena da odraste, je štampan 1992.

Zbirka od 17 priča pod naslovom Živeći, voleći i ležeći budna noću, pojavila se 1991. u Južnoafričkoj Republici. Odatle je i priča koju objavljujemo.

Za knjigu Deci moje dece, Magona je 1991. dobila Počasno spominjanje pri dodeli najveće afričke nagrade za književnost NOMA.

Priča je u originalu napisana na engleskom i prevedena sa engleskog jezika.

 

Grejs Ogot je rođena 1930. u Keniji i školovala se za bolničarku u Ugandi i Velikoj Britaniji. Sada je pomoćnica ministra u kenijskoj vladi. Radila je kao scenaristkinja za BBC. Objavila je Zemlja bez grmljavine (1968) – prvu zbirku priča. Obećana zemlja (1966) – roman. Zbirka priča je doživela više izdanja. Slede: Druga žena (1976), Ostrvo suza (1980), Diplomac (1980).

Ogotina priča Kiša je došla je uvršćena u Antologiju kratke priče Afrike (Bagdala, 1989).

Priča koju objavljujemo je preuzeta iz zbirke Zemlja bez grmljavine, koja je doživela sedam izdanja. Napisana je na engleskom i prevedena je sa originala.

 

Alifa Rifat, spisateljica iz Egipta, objavila je na arapskom dve knjige priča, a 1985. Hajneman, izdavačka kuća iz Londona, je objavila na engleskom njenu zbirku Daleki pogled na minare. Takav uspeh sredovečne spisateljice je iznenađujući kada se zna da je ona bez fakultetskog obrazovanja, da poznaje samo arapski jezik, i da je ceo život provela prateći muža i troje dece po provincijama Egipta, odakle crpe teme za svoju prozu.

Većina njenih priča predstavljena je u raznim antologijama.

Kod nas je prevedeno više njenih priča.

Priča koju donosimo je uzeta iz zbirke Daleki pogled na minare. Prevedena je sa engleskog.

 

Naval el Sadavi je rođena 1931. u Egiptu. Po profesiji je lekarka. Piše kratke priče, romane i eseje na arapskom. Njena studija o arapskim ženama Skriveno Evino lice joj je donela međunarodno priznanje, ali i maltretiranja u njenoj domovini. Napisala je esej Žene i seks. Posle toga su joj knjige bile zabranjene u Egiptu i u nekim arapskim zemljama. Iz svog iskustva iz zatvora crpla je materijal za knjigu Memoari iz ženskog zatvora (1986). Žena u nultoj tački (1983) su intervjui koje je vodila sa prostitutkom osuđenom na smrt zbog ubistva makroa.

Trinaest njenih dela je prevedeno na trinaest jezika.

Njen opus broji 27 knjiga, od kojih je većina o temama koje se smatraju tabuom u arapskom svetu.

Priča Ona je bila slabija je u originalu napisana na arapskom. Preuzeta je iz zbirke Hajnemanova knjiga tekstova afričkih žena (1993). Prevedena je sa engleskog.

Priča Oči je bazirana na istinitom događaju; u proleće 1988. jednu mladu ženu je doveo njen otac kod Navale el Sadavi kao psihijatarke. Otac je bio krajnje strog prema svojoj ćerki, dozvoljavajući joj da radi van kuće samo pod uslovom da bude potpuno izolovana od muškaraca. Mlada žena, kao što tekst govori, je našla „idealni” posao u podrumu malog muzeja koji niko nikada nije posećivao...

Priča Oči (prvobitno naslovljena Slučaj mlade žene) je odbijena za objavljivanje u Egiptu, kako je autorka rekla časopisu Index on Censorship zato što „devojka u priči nosi feredžu”. Cenzura je zabranila objavljivanje bilo koga dela koje bi moglo da uvredi muslimanske fundamentaliste u Egiptu (ili u Saudijskoj Arabiji ili na nekom drugom mestu). U ovoj priči običaj pokrivanja žena je jasno predstavljen u negativnoj svetlosti. Egipatska televizija je htela da snimi film baziran na priči Oči – ali samo pod uslovom da protagonistkinja ne bude pokrivena.

Jedna od vodećih egipatskih pisaca, dr Naval el Sadavi je bivša direktorka za zdravlje i obrazovanje u Ministarstvu inostranih poslova, a sada je predsednica Udruženja za solidarnost arapskih žena. Vodeća feministkinja, zabranjeno joj je da se pojavljuje na televiziji i veliki broj njenih dela – od kojih se mnoga tiču žene – je zabranjen u Egiptu. Nekoliko njenih dela je objavljeno na engleskom kod Zed Book and Mathuen, uključujući Smrt bivšeg ministra (1987) i Pad (1988). Odlomci iz Ženskog zatvora, izveštaj o njenom iskustvu kada je bila na kratko uhapšena po naredbi predsednika Sadata 1981. pojavili su se u Index-u aprila 1985.

Predstavljen kao slučaj koji pokazuje ”uticaj fanatične verske misli”, Slučaj mlade žene, je prvo pročitan na Drugoj međunarodnoj konferenciji udruženja za solidarnost arapskih žena, Kairo, novembar 1988.

Naval el Sadavi piše na arapskom. Priča je preuzeta iz časopisa Indeks o cenzuri, 1989. Prevedena je sa engleskog jezika.