Subota, Novembar 18, 2017

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

Autonomni ženski centar je mišljenja da je neophodno unaprediti predložene odredbe Nacrta zakona o azilu koje se tiču zaštite migrantkinja i azilantkinja, a u skladu sa odredbama Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, koju je Srbija ratifikovala oktobra 2013.

Član 60 – Rodno zasnovani zahtev za azil nalaže državama da obezbede da ovaj vid nasilja prema ženama bude prepoznat kao oblik progona i vid ozbiljnog ugrožavanja koje zahteva komplementarnu/subsidijarnu zaštitu. To takođe znači da su države obavezne da razviju rodno osetljive procedure prijema i usluga podrške za azilantte, kao i rodno osetljiva uputstva i procedure za azil.

Član 61 – Zabrana proterivanja, odnosno vraćanja (non-refoulment) zahteva od država da obezbede mere da žrtve nasilja prema ženama kojima je potrebna zaštita, nezavisno od njihovog statusa ili boravišta, ne budu ni pod kojim uslovima vraćenje ni u jednu zemlju u kojoj bi im život bio ugrožen, odnosno gde bi mogle da budu podvrgnute mučenju ili nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Autonomni ženski centar je predložio dopunu definicije izbeglica, dodavanjem svojstava rod, rodni identitet i iskustvo rodno zasnovanog nasilja, kao i dopunu definicije članova porodice, izjednačavanjem bračnih i vanbračnih supružnika i priznavanjem drugih lica koja su u bliskoj emotivnoj vezi sa osobom koja je podnela ili kojoj je odobren azil ili privremena zaštita.

Takođe, AŽC je predložio i dodavanje stavova, uz odgovarajuće članove, u vezi sa postupkom, kako bi se obezbedilo da žrtve rodno zasnovanog nasilja budu saslušane nasamo, od strane osobe istog pola i prevodioca ili tumača istog pola, da se žrtva ne sme saslušavati više od dva puta, a kada se radi o maloletnom licu, da je obavezno prisustvo organa starateljstva. Takođe je predložena dopuna koja obavezuje da se prilikom razmatranja zahteva tražioca azila, pre nego što se primeni koncept prve države azila, sigurne zemlje porekla ili treće sigurne zemlje, razmotri da li se radi o slučaju predviđenom čl. 6 ovog Nacrta zakona.