Subota, Novembar 18, 2017

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

Autonomni ženski centar je dostavio predloge za izradu novog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 – Žene, mir i bezbednost (za period 2016-2020).

Predloženo je uvođenje posebnih procedura za prijavljivanje i postupanje sa učiniocima nasilja u porodici i partnerskim odnosima za pripadnike sektora bezbednosti, kao i posebne (interne) procedure za prijavljivanje i procesuiranje slučajeva seksualnog uznemiravanja u sektoru bezbednosti na svim organizacionim nivoima. Istovremeno, ukazano je na to da nasilje u porodici ne treba da bude sadržaj NAP-a, kao što je to predložio Politički savet za izradu NAP-a 2016-2020.

Ukazano je na neopravdano svođenje NAP-a na učešće i zastupljenost žena iz sektora bezbednosti, i predloženo da se planiraju ciljevi i aktivnosti koje u mirovne procese uključuju žene sa terena i iz ženskih mirovnih organizacija i grupa. Naglašena je važnost povezivanja NAP-a sa pregovaračkim poglavljima 35 (normalizacija odnosa sa Kosovom) i 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Istaknuta je važnost stavljanja naglaska na koncept ljudske bezbednosti, umesto tradicionalnog pristupa bezbednosti koji dominira u Strategiji nacionalne bezbednosti.

Predloženo je da NAP sadrži ciljeve i aktivnosti koji se odnose na reintegraciju i rehabilitaciju učesnika u oružanim sukobima, teme o potrebama i pravima žena i devojaka među izbeglim i interno raseljenim licima, povezano sa novim migracijama kroz Srbiju. Ukazano je na važnost teme razoružavanja, kao preduslova za bezbednost žena, ali i kao pitanja kontrole trgovanja oružjem i vojnom opremom.

Naglašen je značaj tranzicione pravde, uključujući informisanje javnosti o zločinima počinjenim prema ženama u toku ratova u bivšoj Jugoslaviji, ali i aktuelno pitanje položaja i bezbednosti braniteljki i branitelja ljudskih prava u Srbiji.

Iako nije bila tema, AŽC je ukazao na to da radna grupa za izradu novog NAP-a, koja je obrazovana Odlukom Vlade na predlog Ministarstva odbrane, u sastavu nema predstavnice ženskih (mirovnih) organizacija, niti predstavnika Ministarstva inostranih poslova, kao i da ima izrazito debalansiran rodni odnos, a za predsednika i zamenika osobe kojima nedostaje ekpertiza u ovoj oblasti. AŽC je zatražio da se obezbedi transparentnost postupka konsultacija i javne rasprave o novom NAP-u 2016-2020, u skladu sa pravilima.