Subota, Novembar 18, 2017

Projekat Za život bez straha – saradnja sa institucijama na uspostavljanju mehanizama za praćenje i intervencije u oblasti nasilja u porodici realizovan je tokom 2002/03. u saradnji sa Gradskim centrom za socijalni rad i Gradskom službom unutrašnjih poslova, uz podršku Ministarstva za socijalna pitanja i Ministarstva unutrašnjih poslova republike Srbije i uz finansijsku podršku Delegacije Evropske komisije u SCG i Ambasade Kraljevine Holandije.

Ciljevi projektnih aktivnosti bili su:

  • razumevanje kompleksnosti problema nasilja prema ženama u porodici
  • primena stečenih znanja o nasilju u porodici u radu stručnjaka/inja u institucijama
  • dokumentovanje i evidentiranje karakteristika i dimenzija problema
  • kreiranje i uspostavljanje standardnih procedura postupanja u radu sa nasiljem u porodici
  • razvijanje direktne saradnje stručnjaka/inja različitih institucija i organizacija (policija, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove, nevladine organizacije) u rešavanju problema
  • informisanje krajnjih korisnica o problemu nasilja u porodici i mogućnostima rešavanja. 

Namera nam je bila da realizujući projektne aktivnosti dođemo do kvalitetne argumentacije za promenu postojećih politika i procedura rada institucija u rešavanju problema nasilja u porodici, a posebno nasilja prema ženama.

Želele smo da osvetlimo, dokumentujemo i reagujemo na rasprostranjene i ukorenjene društvene stavove tolerancije prema nasilju u porodici, na praksu opravdavanja nasilnika ili nasilja i okrivljivanja žrtve, za ono što je učinila, jednako kao i za ono što nije učinila.

Želele smo da ukažemo na posledice lošeg intervenisanja, nepovezanog delovanja institucija ili izostajanja intervencije, kao posledice nedovoljnog poznavanja specifičnosti nasilja u porodici, nedostataka jasnog stava (politike), nepostojanja pravila o postupanju ili zbog uticaja ličnog stava koji odražava društvene predrasude i uverenja da se radi o privatnom problemu.

Namera nam je bila da, u saradnji sa profesionalcima i profesionalkama iz institucija koji/e se u svakodnevnom radu susreću sa problemom nasilja u porodici, razmenimo iskustva i započnemo proces izgradnje zajedničkog pristupa i koordiniranog rada u rešavanju ovog problema. Razumevanje žrtvinog doživljaja nasilne situacije, nasilja koje nije prolazni incident, već kompleksno, kontinuirano i progresivno dešavanje, uslov su formiranja jasnog stava koji podrazumeva brigu za bezbednost žrtve i isključivu odgovornost nasilnika za nasilje.  

Krajnji cilj naših aktivnosti je uspostavljanje koordiniranog rada institucija i profesionalaca koji se bave nasiljem nad ženama u porodici. 

Direktni učesnici/e projektnih aktivnosti bili/e su stručni radnici/e centra za socijalni rad i odeljenja unutrašnjih poslova u 9 beogradskih opština: Novi Beograd, Zemun, Zvezdara, Palilula, Voždovac, Čukarica, Rakovica, Mladenovac i Grocka. Smatrale smo da su indirektne korisnice planiranih aktivnosti žene, korisnice usluga ovih institucija i klijentkinje AŽC.

Realizujući prlanirane aktivnosti uspostavile smo dobru saradnju sa Zdravstvenim programom Autonomnog ženskog centra, Savetovalištem za brak i porodicu i Analitičko – istraživačkim odeljenjem Gradskog centra za socijalni rad, istraživačicama iz Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja i članicama nevladinih organizacija Glas razlike i Psihokod. 
 

AKTIVNOSTI: 

EDUKACIJA: Organizovale smo po dva seminara u svakom od devet odeljenja centra za socijalni rad i u devet odeljenja unutrašnjih poslova.

Sadržaj edukacije za stručne radnike/ce centara za socijalni rad obuhvatao je teme: nova inkriminacija Krivičnog zakona Republike Srbije (čl.118a); mehanizmi zaštite žrtve nasilja u porodici; identifikovanje, evidencija i dokumentacija nasilja u porodici; procedure u institucionalnom tretmanu; saradnja između institucija u rešavanju problema nasilja u porodici.

Sadržaj edukacije za službenike policije obuhvatao je teme: nasilje u porodici – teorijski koncepti i društvena uslovljenost nasilja; nasilje nad ženama – karakteristike žrtve nasilja, definicija »nasilja u porodici« kao krivičnog dela; uloga policije u okvirima postojeće zakonske regulative; mogućnosti saradnje sa drugim institucijama.

Izabrani načini rada su uključivali prezentacije, diskusije i radionice.

Edukatorke su bile: Marija Lukić i Slađana Jovanović, pravnice iz Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, Marina Bogdanović, Tanja Voronjec Cijan, Zorana Banjac, Lidija Filipovski, Nevenka Badnjarević, psihološkinje, Vera Despotović Stanarević, socijalna radnica i Jasminka Veselinović, pedagoškinja iz Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad, Milena Živanović, šef Odseka za seksualne delikte iz Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata, SUP Beograda, Tatjana Mušič, vođa odela za maloletnički kriminalitet, Generalna policijska uprava, Ljubljana, Dejan Stefanović i Vedrana Dilparić, Odeljenje unutrašnjih poslova Zvezdara, Biljana Maletin, aktivistkinja iz nevladine organizacije Glas razlike, Marija Krivačić i Irena Lobodok Štulić, psihološkinje iz nevladine organizacije Psihokod.  

FORMIRANJE EVIDENCIJE I DOKUMENTACIJE: Da bi saznale karakteristike i dimenzije problema i da bi argumentovano, bez obzira na lične stavove i uvek prisutne predrasude, mogle da obrazlažemo napore za standardizacijom postupanja prema žrtvama nasilja, preduzele smo aktivnosti na evidentiranju podataka o nasilju.

U Autonomnom ženskom centru počelo je sistematsko prikupljanje informacija o prethodnom iskustvu naših klijentkinja u institucijama.

Istovremeno, učesnice/i projekta iz centara za socijalni rad su prihvatile/i da identifikuju i beleže podatke o iskustvu nasilja svojih korisnica/ka, da bismo dobile prvu sliku karakteristika i strukture nasilja u porodici.1 Organizovano je prikupljanje i registrovanje podataka o nasilju u porodici u okviru redovnih aktivnosti stručnjaka/inja tokom 6 meseci, a statistički prikazi čine deo ovog Izveštaja. 

PROTOKOLI O POSTUPANJU SA NASILJEM U PORODICI: U toku seminara pokušale smo da prikupimo što više sugestija učesnika/ca o elementima i sadržaju protokola kojim bi bilo definisano dobro pustupanje u situaciji nasilja u porodici. Pozivajući se na iskustva koja su profesionalci/ke već imali/e pokušale smo da identifikujemo potrebe, teškoće i neophodne intervencije i da zajednički izgradimo prvi predlog protokola. Poređenjem predloženih ideja sa standardima koji već postoje u drugim zemljama napravljena je radna verzija protokola koja je proveravana i komentarisana od strane učesnica/ka programa. Posle izvršene revizije prva verzija protokola je prikazana u ovom Izveštaju.

Specifičnost u vezi sa izradom protokola o postupanju u situacijama nasilja u porodici za službenike policije ogledala se u tome što je tokom realizacije našeg programa u Odeljenju unutrašnjih poslova opštine Zvezdara paralelno realizovan pilot projekat Policija u lokalnoj zajednici i u okviru njega program Službenici policije u prevenciji nasilja u porodici,2 na osnovu kojeg je napravljen predlog protokola sa detaljnim uputstvima. 

INTERNI SPORAZUMI O SARADNJI IZMEĐU INSTITUCIJA: Nepovezano delovanje institucija je jedna od najznačajnijih prepreka za postizanje efikasnih rezultata. Koordinirani rad institucija i profesionalaca/ki nemoguće je zamisliti bez preispitivanja postupanja svake od njih, preispitivanja međusobnih odnosa i otkrivanja “pukotina” u sistemu zaštite, koje se negativno odražavaju na bezbednost žrtve i efikasnost postupanja.

Identifikovanje očekivanja profesionalaca iz svake od institucija i organizacija prema profesionalcima drugih institucija, direktni susreti, razgovori o mogućnostima delovanja u odnosu na aktuelne zakonske i profesionalne okvire i uspostavljanje ličnih kontakata u cilju buduće saradanje, rezultirali su formiranjem dogovora (internih sporazuma) o tome šta svaki/a od učesnika/ca može da ispuni, ali i niz otvorenih pitanja u vezi sa nasiljem u porodici, koja tek treba rešavati.  

EDUKATIVNI MATERIJALI: Imajući u vidu činjenicu da se profesionalci/ke u institucijama tokom perioda profesionalnog školovanja, a ni kasnije, tokom stručnog usavršavanja, ne susreću sa znanjima o nasilju u porodici, posebno o nasilju prema ženama, priredile smo 3 zbirke edukativnih tekstova Za život bez straha:

  • razumevanje nasilja prema ženama, rezultati domaćih istraživanja, programi delovanja – model Duluth, Minesota, SAD i uloga institucija (pripremljene su odvojene zbirke za učesnike/ce iz centra za socijalni rad i policije)
  • međunarodni dokumenti, modeli zakona i modeli dobrih praksi u borbi protiv nasilja nad ženama
  • zlostavljanje dece i nasilje u porodici – analize pravnih odredbi i sudskih procesa, kao i prikaz jednog sudskog veštačenja.

Kao rezultat potreba učesnika/ca identifikovanih tokom edukacije pripremljena je publikacija Nasilje u porodici – nova inkriminacija, autorki Marije Lukić i Slađane Jovanović. 

INFORMATIVNI MATERIJALI ZA KORISNICE USLUGA INSTITUCIJA: Znajući da u institucije dolaze žene kojima nije lako da započnu razgovor o nasilju u porodici, pripremile smo materijale koji im mogu koristiti. Pokazalo se da oni mogu da budu dobro pomoćno sredstvo u radu sa žrtvama, posebno u identifikovanju mehanizama nasilja, ali i u radu sa nasilnicima, prilikom konfrontiranja sa nasilnim ponašanjem.

Istovremeno, želele smo da ukažemo na postojanje elemenata moći i kontrole od starne profesionalaca u odnosu na klijentkinje i da promovišemo obrasce uvažavajućeg i podržavajućeg ponašanja. Pripremile smo dva plakata i jedan letak.  
 

NAJZNAČAJNIJI REZULTATI PROJEKTA

Na početku jednog dugotrajnog procesa promena i usaglašavanja težimo uvođenju kategorije nasilja u porodici, a posebno nasilja prema ženama, u javni i institucionalni diskurs. Želimo da postignemo razumevanje kompleksnosti problema nasilja u porodici, a posebno u odnosu na poziciju koju ima žena, da saznamo dimenzije problema, da bismo uticale na sprečavanje njegovog minimiziranja i da postignemo standardizovanje procedura postupanja stručnih radnika u institucijama. Namera nam je da, razvijanjem modela saradnje i koordinirane akcije institucija i profesionalaca/ki u lokalnoj zajednici, podstaknemo njihovo aktivno učešće u kontinuiranom procesu koncipiranja strateških i operativnih promena u radu.

Znamo da ovako duboke promene nije lako postići, a naročito da ih je nemoguće brzo izvesti. Zato rezultate ovog projekta smatramo prvim korakom u promenama koje slede. Takođe, znamo da se promene institucionalnog stava i prakse ne mogu desiti samo na osnovu promena onih koji/e direktno rade sa korisnicama/ima, već da je neophodno preduzeti akcije da institucije vlasti postanu zainteresovane da podrže i/ili razvijaju programe delovanja (nacionalne, regionalne i lokalne).

Kao najznačajnije rezultate ove faze razvoja programa saradnje sa institucijama na uspostavljanju mehanizama za praćenje i intervencije u oblasti nasilja u porodici smatramo pre svega:

  • uspostavljanje direktne saradnje sa stručnim radnicima u institucijama na razvijanju modela koordinirane akcije
  • nastavak i dalji razvoj programa u okviru projekta Od dobrih namera do dobre prakse, koji je finansijski podržan od Fonda za socijalne inovacije Ministarstva za socijalna pitanja RS
  • poziv za učešće u timu za izradu Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, prvog zakonskog akta koji će regulisati ovu oblast, iniciranog od strane Vlade RS i Saveta za decu
  • interes koji je OCSE misija u SCG pokazala za promociju metoda i rezultata projekta u gradovima u Srbiji u kojima realizuje svoj projekat: Imenovanje lica za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti.