Subota, Novembar 18, 2017

Projekat Od dobrih namera do dobre prakse – kreiranje dobrih postupaka u radu sa nasiljem u prodici, realizovan je u periodu od decembra 2003. do januara 2005. godine, u saradnji sa Gradskim centrom za socijalni rad – Beograd i 9 Odeljenja, kao partnerskim organizacijama i uz finansijsku podršku Fonda za socijalne inovacije, Ministarstva za socijalna pitanja [Sadašnjeg Ministartva rada, zapošljavanja i socijalne politike]. On je nastavak aktivnosti koje je Autonomni ženski centar započeo 2002. godine projektom Za život bez straha – saradnja sa institucijama na uspostavljanju mehanizama za praćenje i intervencije u oblasti nasilja u porodici, sa namerom da se započne izgradnja modela koordinirane akcije lokalne zajednice u prevenciji i rešavanju problema nasilja u porodici. Pozitivni rezultati te saradnje uslovili su njen nastavak, – partneri su bili neposredno uključeni u planiranje, a tokom realizacije aktivnosti i u proces odlučivanja o svim izmenama i dopunama. 

Svrha ovog projekta bilo je stvaranje dobrih postupaka u radu sa nasiljem u porodici kod stručnih radnica/ka centra za socijalni rad koji su stekli povećanu osetljivost za problem nasilja u porodici, posebno nasilja prema ženama.  

Zadaci projektnih aktivnosti bili su: 

·         postavljanje pitanja o nasilju u porodici korisnicama/cima usluga CSR, bez obzira na primarni problem zbog kog se obraćaju CSR, u cilju identifikovanja problema,

·         evidentiranje osnovnih podataka o nasilju i stvaranje elektronske baze podataka,

·         korišćenje prikupljenih podataka za razvijanje strategija specifičnog delovanja (zavisno od vrste nasilja, karakteristika žrtve, nasilnika i nasilne situacije),

·         rad na standardizaciji postupanja tako što će se, uzimajući u obzir specifičnosti situacije nasilja, planirati konkretni postupci (procena ugroženosti, standardne mere postupanja, ostale aktivnosti),

·         analiza slučajeva nasilja, »mapiranje« relevantnih institucija za rešavanje problema, organizovanje proširenih timskih sastanaka za planiranje intervencija i praćenje njihove realizacije,

·         informisanje korisnica/ka o mogućim uslugama CSR,

·         podrška stručnim i organizacionim kapacitetima učesnica/ka na projektu. 

Direktne učesnice/i projektnih aktivnosti bile/i su radnice/i centra za socijalni rad u 9 beogradskih opština: Novi Beograd, Zemun, Zvezdara, Palilula, Voždovac, Čukarica, Rakovica, Mladenovac i Grocka, ukupno 100 učesnik/ca. Indirektno, projektne aktivnosti su uticale na korisnice/korisnike usluga centara za socijalni rad, žrtve nasilja u porodici, omogućavajući im da dobiju odgovarajuće usluge – specifične i delotvorne.

Realizujući planirane aktivnosti stručni radnice/i centara za socijalni rad su nastavili i razvili dobru saradnju sa institucijama i organizacijama koje se bave zaštitom od nasilja u porodici – odeljenjima unutrašnjih poslova/policijom i zdravstvenim ustanovama. Uspostavljena je dobra saradnja sa javnim tužilaštvom, sudovima i lokalnim organima vlasti. Na inicijative iz centra za socijalni rad spremno su odgovarale škole, posebno osnovne, predškolske ustanove, radne organizacije, kao i nevladine organizacije. Tokom realizacije projekta Predstavnici iz 180 institucija pridružili su se naporima stručnih radnica/ka u rešavanju najtežih slučajeva nasilja u porodici. Računamo da je i u odnosu na njih ostvaren pozitivan indirektni uticaj projektnih aktivnosti.  
 

AKTIVNOSTI 

Identifikovanje slučajeva nasilja u porodici i formiranje evidencije: Evidentiranje i dokumentovanje nasilja u porodici, započeto tokom realizacije projekta Za život bez straha, nastavljeno je sa namerom da se obezbedi uvid u karakteristike i dimenzije problema. Redovno postavljanje pitanja o nasilju, bez obzira da li klijentkinja/klijent prilikom prvog dolaska u CSR izveštava o njemu, omogućava identifikovanje problema, a zatim i sprovođenje drugih postupaka. Protokoli* o postupanju u situacijama nasilja bili su «vodiči» u ovom postupku, olakšavajući procene i planiranje intervencija.
[*Protokol o postupanju sa nasiljem u porodici za stručne radnice/ke u Centru za socijalni rad pogledati u: Za život bez straha – Izveštaj 2002/03., a skraćenu verziju u II poglavlju Izveštaja]

Planirano je da će svako odeljenje, u periodu od godinu dana, imati najmanje 120 korisnica/ka sa potrebom za intervencijom nastalom zbog nasilja u porodici. Tokom realizacije projekta registrovano je 955 klijenatkinja/klijentata koje su dobile neku od usluga u vezi sa problemom nasilja.

Iskustvo je pokazalo da evidencija, osim najopštijih podataka o žrtvi, nasilniku i karakteristikama nasilja, treba da sadrži popis svih intervencija koje uključuju različite aspekte podrške žrtvi i brige za njenu bezbednost, kao i intervencije prema počiniocima nasilja, ali i sve druge mere iz oblasti socijalne i porodično – pravne zaštite, koje stručne radnice/i mogu da primene, ceneći potrebe i interese klijenata u konkretnim situacijama.
[Upitnik sa popisom osnovnih podataka o nasilju i listom intervencija nalazi se u II poglavlju Izveštaja . Evidencija je vođena u elektronskoj bazi podataka, što je omogućilo laku pretragu i obradu podataka.]

Karakteristike situacija nasilja u porodici sa kojima su se susretale/i stručne radnice/i u centrima za socijalni rad i vrste intervencija koje su preduzimale/i detaljno su prikazane u tekstu Iz evidencije nasilja u porodici 

Prošireni timski sastanak za planiranje mera zaštite: Složenost situacija nasilja u porodici, dugo trajanje i prethodne česte neadekvatne intervencije sistema zaštite, upućivale su da se efikasno postupanje ne može obezbediti ako u procesu planiranja mera zaštite ne učestvuju predstavnici svih relevantnih institucija. Organizovanje proširenog timskog sastanka za planiranje mera zaštite (konferencije slučaja) bila je najsloženija i najzahtevnija aktivnost stručnih radnica/ka. Priprema sastanka podrazumevala je da su prethodno obavljene važne aktivnosti – utvrđene osnovne karakteristike situacije nasilja u porodici i prikupljene sve važne činjenice, obavljene konsultacije sa timom u okviru CSR, identifikovane institucije i organizacije koje treba uključiti da bi plan mera zaštite i njihova realizacija bili efikasni. Bilo je potrebno obaviti i čitav niz organizacionih aktivnosti – od uspostavljanja kontakata do zakazivanja zajedničkog sastanka. Na zajedničkom sastanku, osim razmene informacija o slučaju nasilja, pravljeni su konkretni dogovori o postupanju, imajući u vidu najbolji interes i maksimalnu bezbednost klijentkinje/klijenta, žrtve nasilja.

Radeći na rešavanju konkretnih problema, stručnjaci iz različitih institucija i organizacija imali su priliku da se direktno upoznaju, bolje razumeju mogućnosti i nadležnosti institucija, ali i da značajno efikasnije deluju na pružanju zaštite korisnicama/cima.

Planirano je da svakog meseca tokom 2004. po tri stručna radnika u svim odeljenjima pripreme sastanak na kojem će se odlučivati o konkretnom slučaju nasilja u porodici. Realizovano je 295 sastanaka, a detaljni prikazi „dobrih praksi”, kao i komentari u vezi sa propustima, nalaze se u Izveštaju.

Podrška stručnim kapacitetima: Smatrale smo da je rad na problemima nasilja u porodici dovoljno težak, kompleksan i dugotrajan, tako da je neophodno da se procedure i postupci učine standardnim i jasnim, kako bi se olakšalo delanje i međusobno razumevanje stručnjaka koji su angažovani.

Sa namerom da se omoguće „dobre prakse” stvoreni su „alati” koji, uz neophodna znanja, olakšavaju rad: upitnik za prikupljanje i evidentiranje osnovnih podataka o karaktersitikama nasilja u porodici, lista intervencija socijalne službe, uputstvo o organizovanju proširenog sastanka za planiranje mera zaštite od nasilja i formular za pisanje izveštaja.

Pokazalo se da su neki materijali dobili „novu upotrebnu vrednost” – plakati koji prikazuju tehnikw moći i kontrole korišćeni su u postupku identifikovanja i imenovanja nasilja u radu sa žrtvama i nasilnicima, kao i za stalno preispitivanje stavova stručnih radnica/ka u odnosu na klijentkinje/klijente i preduzete intervencije.

Na inovativan način upotrebljen je i čitav niz standardnih dokumenata: izjava na zapisnik od nasilnika da je upoznat sa krivičnom odgovornošću za činjenje nasilja u porodici, pismeno upozorenje, rešenje o nadzoru nad vršenjem roditeljskog prava, obaveštenje za policiju o postojanju nasilja u porodici, izveštaji stručnih radnica/ka.

Sva napravljena i inovirana dokumenta nalaze se u Izveštaju. 

Podrškom stručnim kapacitetima smatrale smo i supervizijske sastanke sa učesnicama/ima projekta tokom njegove realizacije. Posle nekoliko meseci sprovođenja aktivnosti, ustanovile smo propuste karakteristične za rad sa složenim situacijama nasilja u porodici – nerazumevanje višestrukog nasilja i istovremene pozicije žrtva-nasilnik, nekompletne mere zaštite, neprecizan plan institucija i organizacija koje treba pozvati na sastanak. Supervizijski sastanci su imali konsultativni karakter i ton – nisu bili nadzor ili kontrola, te su se pokazali vrlo korisnim.  

Praćenje potreba korisnica/ka: Verovale smo da je stručnim radnicama/ima važno da imaju povratne informacije o proceni usluga koje su njihove/i korisnice/i dobile/i u centru za socijalni rad, kako bi mogle/i da steknu bolji uvid u potrebe, ali i da procene dostupnost i kvalitet usluga. Prikupljeno je ukupno 1925 anketnih listića (dobijene informacije su bile internog karaktera).

Plakati i lifleti o karakteristikama nasilne situacije, namenjeni informisanju žrtava nasilja izuzetno su koristili ženama koje su dolazile u Centar za socijalni rad. Istovremeno, pokazali su se kao koristan „alat” u radu sa žrtvom nasilja, ali i sa počiniocem, prilikom konfrontiranja sa njegovim nasilnim ponašanjem.

Svi centri za socijalni rad pripremili su informativne liflete o svijim uslugama, uključujući i rad sa problemom nasilja u porodici, podatke o timovima i kontakt telefonima.  
 
Podrška organizacijskim kapacitetima: Efikasan stručni rad i dostupne usluge nije lako realizovati ako ne postoje i organizacione pretpostavke, ili ako su one skromne. Centar za socijalni rad treba da obezbedi informacije i kontakte sa različitim službama, institucijama i organizacijama, da ih upozna sa načinom svog rada i nadležnostima, da kontakt adrese i telefone učini dostupnim saradnicima i korisnicama/cima. Informativni lifleti, vizit karte, natpisi u loklanim glasilima, ali i tehnička pomagala – kompjuter, štampač, modem i kancelarijski materijal, sredstva su koja mogu da omoguće bolju informisanost zajednice, profesionalaca u drugim institucijama i korisnica/ka o uslugama centra za socijalni rad. To doprinosi da stručni rad postane vidljiviji i značajniji.  
 

NAJZNAČAJNIJI REZULTATI PROJEKTA  

·         povećana je motivacija za učešće u aktivnostima koje nose novinu, kao i efikasnost u rešavanju postojećih slučajeva nasilja u porodici; 

·         bolje je organizovano planiranje, realizovanje i praćenje intervencija u slučaju nasilja u porodici (veći broj intervencija socijalne zaštite, koordinirano planiranje, lična odgovornost za realizaciju planiranih aktivnosti, rokovi za realizaciju planova, organizovana stručna razmena mišljenja), 

·         ostvarena je saradnja između različitih sistema u rešavanju problema nasilja u porodici, što direktno utiče na delotvornost i efiksanost preduzetih mera (povećan broj aktivnih učesnika u rešavanju problema, specifična podela zaduženja, povezane/sinhronizovane mere intervencije), 

·         promenjena je pozicija CSR preko aktivnijeg korišćenja društvenih ovlašćenja, iniciranja povezivanja institucija i efikasnijeg vođenja slučajeva nasilja u porodici, 

·         inovativni doprinos pojedinaca, stručnih saradnica/ka u CSR ogledao se u osmišljavanju načina za rešavanje/prevazilaženje konkretnih poteškoća, u standardizovanju postupka, boljoj razmeni iskustava, boljem korišćenju zakonskih mogućnosti,   

·         zadovoljstvo u radu usled veće kompetentnosti za specifičan problem, delotvornosti i efikasnosti, potvrde za kvalitet rada od strane drugostepenog organa, 

·         promocija dobrih praksi – pozivi da se prenesu stečena znanja i iskustva kolegama u drugim zajednicama (seminaru Vrbasu, učešće na konferenciji u Novom sadu, pozivi za gostovanja u Leskovcu, Kanjiži i Rumi), 

Doprinosi projekta reformi sistema socijalne zaštite: 

  • stručne radnic/i Centra za socijalni rad su obučeni za aktivnosti prepoznavanja i delovanja (primene socijalnih i porodično-pravnih mera zaštite) u situacijama nasilja u porodici,  
  • partnersko nasilje je uvedeno kao pojava relevantna za postupanje i odlučivanje stručnih rednica/ka, posebno kada se donose odluke o deci,  
  • povećano je razumevanje rodne uslovljenosti nasilja u porodici i predrasude koje postoje u vezi sa rodnim ulogama/moćima, 
  • promovisan je multidisciplinarni pristup u rešavanju problema nasilja u porodici, koji doprinosi stvaranju modela koordinirane akcije, iznalaženju najefiksanijih rešenja, otkrivanju »propusta« u odnosu na mogućnosti delovanja i uvida u nužne promene na nivou zakona i implementacije,  
  • formulisani su efikasni postupci i procedure u vezi sa slučajevima nasilja u porodici, kao doprinos standardizaciji procesa i mogućnosti »prenošenja dobre prakse«,  
  • uvedena je evidencija i uspostavljene baze podataka o slučajevima nasilja u porodici koje omogućavaju bolju analizu podataka, efikasno planiranje akcija i promene u delovanju/intervencijama, zasnovane na argumentima, 
  • individualizovana je profesionalna odgovornost – imenovanjem »voditelja slučaja«, preciznim određivanjem ko – šta – kako – do kada je odgovoran u postupku zaštite žrtve nasilja, 
  • tražene su povratne informacije od korisnica/ka o uslugama koje omogućavaju njihovo prilagođavanje potrebama i statusu korisnica/ka, 
  • promovisana je aktivnost CSR, što ga čini dostupnim većem krugu različitih kategorija građanki/građana